Mnogi klinci širom sveta maštaju da postanu profesionalni fudbaleri, da podignu trofej Lige šampiona, da čuju svoje ime na stadionu koje kliču hiljade navijača na stadionu. Igranje fudbala na školskom odmoru, lokalnom terenu, u balonima svakom dečaku nudu mogućnost da barem na trenutak, pred devojčicama zasija, postigne gol i sa rukama u vis uzvikne svoje ili ime svog idola. Neki drugi dečaci, umesto igranja „pravog fudbala“ provode vreme za konzolama, igrajući FIFA-u, PES ili „Football Manager“, pa u virtuelnom svetu, sa malim klubovima postaju šampioni, preskaču rangove, a od anonimnih igrača stvaraju gol-mašine. Granica između stvarnog i virtuelnog sveta sve je „tanja“ i ubrzanim razvojem različitih tehnologija čini se polako će nestati. 

E baš u takvom svetu, jedan mladić, pre nepunu deceniju odlučio je sasvim slučajno da granicu između virtuelnog i stvarnog fudbala izbriše, pa da njegov internet eksperiment postane stvaran fudbalski klub, sa 11 igrača na terenu, da igra prava takmičenja, ali i dobije naziv kakav priliči mlađim generacijama. Tako je nastao engleski niželigaški klub Hashtag United FC. 

Godina je 2016, mesto Univerzitet u Ridingu, Engleska. Jutjuber i zaljubljenik u fudbal Spenser Karmajkl Braun, poznatiji kao „Spencer FC ili Spencer Owen“, odlučio je da napravi svoj fudbalski klub, ali ne u igrici, već pravi. Početna ideja bila je da okupi tim prijatelja, snima njihove utakmice u stilu FIFA video-igre i deli ih na svom kanalu. Publika je oduševljeno reagovala, iako su ispočetka igrali fudbal pet na pet, povremeno i 11 na 11, pregledi na popularnoj mreži merili su se milionima. Fanovi širom sveta bili su oduševljeni i jedna nova, nesvakidašnja fudbalska priča je rođena.

Ubrzo je Spenserov eksperiment prerastao u projekat sa ozbiljnim ambicijama, Hashtag United je 2018. ušao u sistem engleskog fudbala, na desetom nivou tamošnje piramide. Danas, samo nekoliko godina kasnije, klub nastupa u Isthmian League Premier Division, što je sedmi rang engleskog fudbala i mora se priznati da nije mali uspeh. Naročito ako se u obzir uzme da i dalje igraju na amaterskom nivou. Klub je nastao kao eksperiment drugara sa fakulteta, postepeno se širio i na druge zainteresovane igrača, ali i od starta je imao potpuno drugačiji identitet, u odnosu na tradicionalne engleske klubove. Gro navijača Hashtaga, čine pripadnici digitalne zajednice, imaju ogroman broj pratilaca na društvenim mrežama i YouTube kanalu, e-sport sekcija osvaja titule na svom polju, a najvažnije od svega, fudbalski tim raste na zdravim osnovama zajedno sa publikom. Jedna od najvećih potvrda ozbiljnosti projekta došla je kada je u vlasničku strukturu ušao Sesar Aspilikueta, nekadašnji fudbaler kapiten Čelzija i Atletiko Madrida i španski reprezentativac. Jer, ako igrač tog kalibra veruje u viziju ovog kluba, jasno je da nije obična priča, nije šala, niti pokušaj da se zamagle oči navijačima. Kada Aspilikueta veruje u projekat, onda je jasno da granica između virtuelnog i realnog više i ne postoji. 

O tome govori podatak da klub raspolaže sa više selekcija u omladinskom pogonu, kao i sa prvim muškim i ženskim timom. Ženska ekipa osvajala je trofeje, ima Kup Konferencije osvojen 2024. godine. Klub danas okuplja desetine omladinskih ekipa i razvija mlade talente, nudeći platformu koja ne postoji nigde drugde u fudbalu. Hashtag je među retkim klubovima na svetu koji uporedo sa pravim, razvija i mlade eSport timove. Možda je njihov prvi tim i dalje daleko od elitnog ranga, ali to je san. Naime, cilj kluba je da se jednog dana zaista domogne najvišeg ranga i da se sa najpoznatijim klubovima „potuče“ za trofeje, ali to se radi postepeno. Nema velikih ulaganja, nema jurcanja „glavom bez obzira“ ne bi li se uspeh kupio, već se sve radi stihijski, na zdravim osnovama i sa jasnim ciljem. 

Jedna mala drugarska priča, stvorena uz džojstik konzole, prerasla je video igrice i prelila se u realnost. Od prvih amaterskih snimaka za Youtube platformu, Spenserov tim danas igra pred nekoliko stotina vernih navijača na stadionu i pod reflektorima. A kako živimo u modernom dobu, njihove utakmice u svakom kutku sveta gleda na hiljade drugih navijača. Jer valjda razvojem tehnologije jasno je postalo svima, da i najudaljeniji klub je tvoj, ako možeš da ga gledaš na malom ekranu. I to je deo budućnosti fudbala.