Kada pomislimo na savremenog sportistu, prva asocijacija mnogima su profesionalni fudbaleri. U očima prosečnog gledaoca, oni su simbol zdravlja, snage i izdržljivosti, praktično „Supermeni“ koji svakodnevno podnose ogromne fizičke napore, treniraju pod strogim režimima i takmiče se na najvišem nivou. Njihova tela deluju kao savršeno, kao mašine spremne da izdrže najintenzivnije napore koje moderan sport zahteva. Uspeh je, ukoliko vodite zdrav život, kao recimo Kristijano Ronaldo, čini se zagarantovan.

Ipak, do trofeja, golova i drugih uspeha ne mora se nužno stići u najboljoj formi. Brojni igrači imali su žestoke povrede, koje su ih sa terena odvajale na neko vreme, ali su se iz njih vraćali još jači. Petr Čeh je do kraja karijere nosio kacigu nakon strašne povrede glave, Erik Abidal je išao na transplantaciju jetre, Kristijan Eriksen je na Evropskom prvenstvu doživeo srčani udar koji je umalo bio fatalan... Ali vratili su se i nastavili da igraju, kao da pre toga nije bilo ničega. 

No u fudbalu postoje i primeri igrača, koji su napravili sjajne karijere, ali su zaista imali zdravstvenih problema koji su mogli da ih koštaju uspeha. Ovo je priča o njima, herojima svojih klubova, koji su ostavili dubok trag u sportu uprkos hroničnim bolestima, povredama ili drugim zdravstvenim ograničenjima. Oni su dokaz da su profesionalni fudbaleri isto ljudi od krvi i mesa, te da ni oni nisu imuni na probleme koji pogađaju i „nas obične“ ljude. 

Jedan od najpoznatijih igrača koji su imali zdravstvenih problema, a ostavili su dubok trag jeste Edgar Davids. Bio je jedan od najboljih defanzivaca svoje generacije, poznat pod nadimkom „pitbul“, a javnost ga je upamtila po naočarima koje je nosio. Ne, to nije bio trend, jer je Davids imao glaukom. U pitanju je medicinsko stanje, oštećenje nerva oka koje može da izazove trajni gubitak vida. Za ovo oboljenje ne postoji lek, medicina može da ga samo kontroliše. Upravo zato Davids je bio prepoznatljiv i karakterističan, ali zdravstveno stanje ga nije sprečilo da ostvari vrhunsku karijeru. 

Španski golman David de Hea, aktuelni čuvar mreže Fiorentine, poznat je po svojim refleksima i igračkoj inteligenciji, dugo je igrao uprkos tome što je imao miopiju, poremećaj vida zbog kojeg teško vidi udaljene objekte. On je po dolasku u Junajted, iako predstavljen kao ozbiljno pojačanje, činio greške, što je upravu i stručni štab zabrinulo. Nakon testiranja koja su odrađena, ustanovljeno je da ne vidi dobro na daljinu, pa se podvrgao laserskoj operaciji. Od tada su njegove greške svedene na minimum, a on je izrastao u izuzetno pouzdanog golmana. 

Mančester Junajted je nekada dominirao engleskim fudbalom, a igrači iz „Generacije 92“ bili su ozbiljni majstori. Među najpoznatijima je Pol Skols koji je čitavu karijeru proveo u klubu, ali je dobar deo karijere odigrao sa ozbiljnim problemom vida na jednom oku. Svojevremeno je i sam izjavio da je na jednoj utakmici video čak četiri lopte, jer mu je bio zamućen vid. 

Dijagnostikovana mu je začepljena vena koja je izazivala unutrašnje krvarenje u desnom oku. Morao je da prođe kroz više od deset tretmana kako bi se problem sanirao. Vratio se 2006. godine, šest meseci nakon operacije, i bio deo jedne od najuspešnijih sezona u istoriji kluba.

Petera Čeha smo već pomenuli. Njemu je u duelu Čelzija sa Redingom stradala glava, nakon oštrog starta Stivena Hanta. Čehu nije bila ugrožena samo karijera, već i život. Nakon operacija, višemesečnog oporavka, lobanja je zarasla, ali Čeh je postao prepoznatljiv. Do kraja karijere nosio je kacigu koja je služila da apsorbuje eventualne nove udarce. 

A možda najneverovatnija priča dolazi od svojevremeno najpopularnijeg fudbalera, makar u Engleskoj. Dete Junajteda, mađioničar razornog udarca i nestašni dečko Dejvid Bekam, čitav život ima problema sa astmom. Zahvaljujući disciplinovanom režimu ishrane i treninga, Bekam je uspevao da drži astmu pod kontrolom i nikada nije pokazivao slabosti zbog zdravstvenog stanja.

Fudbaleri deluju kao nepobedivi moderni heroji, što verovatno i jesu, ali su ljudi sa slabostima, strahovima i problemima koji muče i druge ljude na planeti. Upornost i sposobnost da prevaziđu zdravstvene prepreke čine njihove uspehe još impresivnijim, pa im se verovatno zbog svega toga divimo. Njihovi primeri ustvari pokazuju da se do velikog uspeha dolazi ne samo onim vidljivim, već i borbama koje su skrivene daleko od očiju javnosti. Da li vi poznajete neki sličan primer?