Moderni fudbal doneo je mnogim svetskim klubovima ogromnu popularnost, ali i drastične promene u načinu na koji funkcionišu. Najpoznatiji i najpoularniji klubovi su postali brendovi, preduzeća, deo globalne industrije zabave. I to je sasvim legitimno. 

Upravljačke strukture klubova prepune su biznismena, menadžera i ljudi koji odluke donose u interesu profita, a ne klupskog identiteta. Zbog toga, navijači tradicionalnih klubova sve češće protestuju, smatrajući da su im klubovi oteti, da vlasnici odvajaju klubove od iskrenih navijača, te da ne razumiju potrebe lokalne zajednice. 

Deo tog procesa, postali su gotovo svi velikani iz liga petice, većina ih je samo deo portfolija bogatih vlasnika, igračke u njihovim rukama, koje im donose prestiž, uticaj, ali i ono najvažnije priliku za ogromnu zaradu. Jedan od najpoznatijih primera jeste Mančester Junajted, klub sa bogatom istorijom, velikom navijačkom bazom i korenima u radničkoj klasi Mančestera. Kada je američka porodica Glejzer 2003. godine na mala vrata ušla u klub, sa oko tri odsto vlasništva, mnogi navijači bili su skeptični. Već naredne godine u njihovom vlasništvu bilo je 15 odsto, a većinski paket, odnosno 57 odsto, preuzet je 2005. godine. Kupovina većinskog paketa, za deo navijača bila je kap koja je prelila čašu. Zbog toga su odlučili da svoj voljeni klub, zamene onim koji će zaista baštiniti izvorne vrednosti, odnosno što bi Englezi rekli “For the fans, by the fans”. Tako je pre ravno 20 godina, nastao klub Junajted of Mančester (FC United of Manchester).

Smatrali su da je njihov voljeni klub izgubio dušu, da sa njim više ne osećaju bliskost, pa je pokrenuta autentična priča.

Mančester Junajted je postao komercijala, a novoosnovani klub bio je prava avangarda, autentična lokalna priča, sa isključivim ciljem vraćanja fudbala korenima. Bez komercijalizacije, bez potrebe da se jure uspesi, mnogi su ovoj romantičnoj priči predviđali brzi krah, a osnivačima povratak na tribine “Old Traforda”.

Među glavnim kritičarima isticao se i legendarni Ser Aleks Ferguson, koji je isticao da ne razume da neko tek tako može da ostavi svoj klub, uprkos tome što se možda ne slaže sa odlukama uprave. Ali bilo je i legendi koje su podržale navijače, među njima se posebno isticao Erik Kantona. 

Klub je morao da krene iz 10. ranga, iz Severoistočne lige (North West County League) i da postepeno krči svoj put. Uspeli su da za tri godine ostvare tri uzastopne promocije, pa je polako čitav svet čuo za njih. Prvih godina igrali su na stadionu “Gig Lane” koji koristi lokalni Beri, klub koji je zbog finansijskih problema morao da počne od najnižih liga. Na Berijevom stadionu igrali su sve do 2014. godine, kada su navijači skupili dovoljno sredstava da izgrade sopstveni “Broadhurst Park” kapaciteta 4.400 mesta.

Najveći uspeh kluba je igranje u šestom rangu, u kom su proveli četiri godine (2015-2019) da bi se potom vratili u Severnu Premijer Ligu. No, navijači Junajteda, ni ne žive za velike uspehe, naravno da ih priželjkuju, ali njima je najbitnije da imaju sopstveni klub koji funkcioniše po demokratskim principima. 

Nakon Hartsa i Egzitera, Junajted of Mančester je najveći klub u vlasništvu navijača, u smislu članstva. U vlasničkoj strukturi se nalazi oko 2.300 navijača koji po principu jedan čovek-jedan glas odlučuju prostom većinom. 

Principi funkcionisanja su demokratski izbor upravnog odbora, jačanje veza sa lokalnom zajednicom, dostupnost svima bez diskriminacije. Cena ulaznica mora biti pristupačna, odnosno dostupna što većem broju ljudi, podsticaće se uloga lokalnog stanovništva, otvorena komercijalizacija mora biti izbegnuta ukoliko je moguće, a klub mora ostati neprofitna organizacija. Gotovo sve ono o čemu maštaju navijači mnogih klubova. Zbog toga, klub na svojim dresovima ne dozvoljava reklamiranje sponzora, već dresovi podsećaju na izvorne dresove pre komercijalizacije. 

Iako igraju amaterski rang, daleko su od duela sa svojim “matičnim” klubom, nema čoveka na kugli zemaljskoj da nije čuo za ovaj simpatični projekat. Junajted of Mančester je pokazao da volja i želja mogu da pobede u borbi sa novcem. Klub je društveni projekat, zajednica zasnovana na solidarnosti, aktivizmu i ljubavi prema sportu, bez interesa. U eri kada su mnogi klubovi izgubili dušu u trci za sponzorima, rejtingom i TV pravima, uključujući i klub sa “Old Traforda”,

Junajted je svetlo na kraju tunela i podsetnik da je fudbal igra naroda, a ne biznis. Nastao je iz nezadovoljstva, u pank duh i željom za otporom prema korporativnoj logici. Na osnivačkoj skupštini predložen je bio naziv “Junajted”, ali ga je FA odbacio kao uopšten. Pored predloga “Newton Heath” (prvi naziv Mančester Junajteda), Mančester Central (kao kontra i Junajtedu i Sitiju), Mančester 1878, prihvaćen je aktuelni. Prst u oko nekadašnjem. Zato ovaj klub predstavlja autentičnu alternativu modernom fudbalu. Jer Junajted of Mančester je sirov, iskren i veran ideji da fudbal pripada svima, a ne samo najbogatijima.