Let’s all do the Poznan: Lanac koji veže Leh i Siti

Postoji taj široko rasprostranjen mit da Siti nema navijače, ili bar ne jednako bitne kao drugi “istorijski” klubovi. Često se poteže priča o praznom Etihadu, iako od selidbe na ovaj stadion 2003. nisu van top 6 po prosečnoj poseti, a isti taj stadion se konstantno proširuje i u toku je dodavanje još jednog nivoa na severnoj tribini. Ali nisu “sitizensi” tu samo od kada je počelo najuspešnije doba Sitija u njegovoj istoriji. Bili su oni uz svoj klub i u najtežim vremenima, u kasnim 90-im kada je klub pao i u treću ligu. I tada je prosečna poseta na starom Mejn Roudu bila oko 30 000, dok je prosek ostatka lige bio oko 8000.

Prebacimo se začas u Poljsku, tačnije u Poznanj. Poljaci ga zovu kolevkom ove države, a poznat je i po najstarijoj katedrali u zemlji u kojoj su sahranjeni prvi vladari, po univerzitetu i, naravno, fudbalskom klubu Leh. Šta spaja Mančester i Poznanj? Spaja ih jedan običan, a tako poseban dvomeč koji će izgraditi most prijateljstva između Sitija i Leha. I to ne zbog nečega što se desilo na terenu, već na tribinama. 

Dobro je poznato da je poljska navijačka scena jedna od najboljih na svetu i često su zahvaljujući svojoj neiscrpnoj kreativnosti bili pokretači novih trendova. Tako se krajem prošlog veka kod njih pojavilo nešto što se u kontinentalnoj Evropi zove “grčko” navijanje, a samo ime kaže da su inspiraciju dobili od navijača grčkih velikana.

Navijači Leha FOTO:Guliver/xMaciejxRogowskix

“Grčko” navijanje se izvodi tako što svaki navijač podigne ruke i stavi ih na ramena osobe do sebe i skače u mestu. Ništa neobično i veoma često, posebno na ovim prostorima. Ali poljski tifozi ne bi bili to što jesu da nisu nešto izmenili. Oni rade sve to navedeno, ali okrenuti leđima ka terenu. 

Elem, Mančester siti i Leh su u sezoni 2010/11 bili u istoj grupi Lige Evrope i zajedno prošli u dalju fazu, dok su Juventus i Salcburg ostali iza njih. Bili su to Sitijevi počeci u modernom evropskom fudbalu čija se navijačka scena umnogome izmenila od njihovog poslednjeg učešća pre tri decenije. Do tada su navikli samo na standardno englesko navijanje sačinjeno samo od glasa, dlanova i ponekih duhovitih stihova. 

Pobeda Sitija od 3:1 uz hettrik Adebajora te prohladne večeri 21. oktobra 2010. je manje bitna stvar. Manje je bitna jer je to utakmica koja će, ispostaviće se, uskoro podići rejting navijača Sitija. Na utakmicu je iz Poznanja došlo i čak 6000 vernih, glasnih i opasnih pristalica Leha. Naravno, bili su glasniji od bar 6 puta brojnije domaće publike, ali to i nije tako teško za goste na bilo kom engleskom stadionu.

Bilo je 1:0 za domaće kada je gostujući sektor okrenuo leđa, svako je zagrlio čoveka do sebe i krenuo da skače. Izgledali su kao kraljevsko-plavi ljudski lanac koji neko trese. “Građani” su bili zbunjeni, nisu znali šta se dešava, zašto su se gostujući fanovi okrenuli. Protestuju li, nisu zadovoljni upravom, izdanjem svojih fudbalera? Posle oko minuta su im čak počeli aplaudirati, misleći da tim aplauzom pružaju podršku eventualnoj istaknutoj poruci navijača Leha. Domaće pristalice su bile toliko oduševljene da je jedan deo njih na južnoj tribini, blizu gostujućih, iskopirao Poljake i pridružio im se u koreografiji.

https://x.com/LechPoznan/status/1980540081284022318 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— LechPoznan (@LechPoznan) December 7, 2023

Ali za momke iz Leha takvo navijanje nije simbol nikakve skrivene poruke, nikakvog protesta i besa prema rukovodstvu ili igračima, već veličanje njih samih, davanje na značaju njima samima i nešto što redovno rade. To je znak identiteta, zajedništva i nezavisnosti od rezultata tima. Jer, rezultat nije bitan kada se ovo izvodi. Bitno je stvoriti spektakl, bitno je iskoristiti tih 90+ minuta kada sve staje, kada svaki problem koji svaka osoba na tribinama ima nestaje kada kroče na stadion, da se napravi nešto čime će prevashodno odati poštovanje sebi i osećati se dobro.

Teško je utvrditi ko je prvi i kad izveo tako nešto, ali kažu da su oni to videli od navijača Šljonska iz Vroclava koji su to radili još 90-ih, ali ne tako organizovano i u tolikom broju. I sigurno je da su i neki drugi navijači širom sveta kasnije radili nešto slično i sigurno je nekima od njih to bio način da pokažu da su i dalje uz tim, da ne izostane navijanje i da ih igrači čuju, a da time pošalju poruku vrhuški kluba, ali to nije slučaj sa Lehovim.

Posle utakmice je na Sitijevim forumima krenula priča o tome koliko su bili oduševljeni tim potezom i da bi bilo lepo da urade nešto slično kako bi uneli novinu na svoju tribinu. Priliku da utvrdi gradivo imala je grupa onih najvernijih Sitijevaca na gostovanju u drugom meču u Poljskoj i da to znanje kasnije prenese u Englesku. Poštovanje koje je započelo tokom prve utakmice u Mančesteru, preraslo je u pravo prijateljstvo u Poznanju – pozdravljali su jedni druge na tribinama, razmenjivali rekvizite i stvorili neraskidivu vezu.

Instrukcije na Sitijevom forumu 2010. FOTO:YouTube/Lech

I zaista su na Etihadu krenuli sa tom praksom. Ali za razliku od Lehovih navijača, za Sitijeve je to imalo više slavljeničku notu. Bila bi to scena koja se viđala posle skoro svakog gola te sezone u kojoj je osvojen FA kup. Posebno spektakularno je izgledalo kada su Sitijevi navijači do izveli na Vembliju u polufinalu istog protiv Junajteda. Krstili su ga “Poznanj”, ponajviše zbog toga što im je te noći na Etihadu u oči najviše upadala ogromna poljska zastava na kojoj je pisalo ime grada. I stoga, kada na Sitijevom stadionu neko vikne: “Let’s all do the Poznan!”, zna se šta sledi.

Sitijev Poznanj je čak ušao u Kembridžov rečnik gde stoji definicija da je to “proslava fudbalskih navijača kada njihov tim postigne gol koja podrazumeva njih okrenute leđima ka terenu, držeći jedan drugog za ramena i skačući gore-dole zajedno”. 

https://x.com/City_Xtra/status/1980412463418888473 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— City_Xtra (@City_Xtra) December 7, 2023

Nakon te sezone nije se viđao baš posle svakog gola, ali jeste u svim kultnim utakmicama, a bilo ih je i previše. Ceo je Etihad izvodio Poznanj u kolima u kojima je Siti zvanično krunisan kao novi šampion Premijer lige, tokom pobeda protiv najvećih rivala, u mnogobrojnim finalima kupova na Vembliju, čarobnim noćima u Ligi šampiona poput one kada je sa 4:0 razbijen Real Madrid u polufinalu, na novom Totenhemovom stadionu kada je konačno ostvarena pobeda na njemu u utakmici koja je srušila snove navijačima Arsenala… Pokreće se uglavnom kada tim dominira na terenu, a umeo je Pepov Siti da tokom vođstva čuva loptu i učini utakmicu dosadnom, pa je Poznanj bio prilika i da se navijači zabave.

https://x.com/thecasualultra/status/1733460874252194169 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Thecasualultra (@thecasualultra) December 7, 2023

I ne viđa se samo na utakmicama. Sada kada se konačno Oejzis vratio i ima turneju, Noel i Liam Galager su inicijatori Poznanja na svakom koncertu, ali ne tokom čuvenog „Wonderwalla“ koji se čuje na svakom meču na Etihadu, već tokom pesme „Cigarettes and Alcohol“. Leh im zbog toga poslao i zahvalnicu jer pronose ime Poznanja kroz ceo svet.

Nakon što su ga Sitijevi navijači popularizovali, Poznanj se proširio i na tribine stadiona Seltika, Ajaksa, Ajntrahta i još mnogih evropskih klubova, moglo se videti kako ga izvode navijači Lestera, i to baš protiv Sitija, i Stouka, a takođe ga ima i u Australiji, SAD i arapskim zemljama. Ipak, ostaje samo jedan original i jedna prva kopija originala.