Prva liga SFRJ bila je jedno od najjačih fudbalskih takmičenja u Evropi, tokom prošlog veka. Iznedrila je veliki broj odličnih igrača, a gotovo svake sedmice garantovala je barem jedan (a često i više) derbi. Velika četvorka je bodove u borbi za vrh morala da dobije zaista na terenu, i nigde nije mogla da se šepuri i dođe kao na izlet. Od Skoplja, preko Tuzle, Mostara, Sarajeva pa nadalje sve do Triglava bodovi su se osvajali "muški", uz dosta muke. No, liga je početkom devedesetih doživela kolaps, čemu je doprineo raspad velike države. A sve je počelo, barem formalno na današnji dan, 13. maja 1990. godine derbijem na Maksimiru, između Dinama i Crvene zvezde. Utakmici koja je završena pre nego je i počela. Ipak, radi potpune slike treba krenuti hronološki.

Smrt velike države, mogla se naslutiti godinu ranije, kada je po prvi put uveden višepartijski sistem u "drugu Jugoslaviju". Te 1989. godine, Savez komunista Jugoslavije (SKJ) dozvolio je osnivanje partija, koje će vrlo brzo iz svojih programa izbaciti "bratstvo i jedinstvo". 

April 1990. doneće prve izbore, a u tadašnjoj SR Hrvatskoj, pobedu će odneti Hrvatska Demokratska Zajednica (HDZ) kojoj je u programu stajala ideja o nezavisnosti Hrvatske. Iako je dobar deo tadašnje javnosti širom SFRJ smatrao da od toga neće biti ništa, vrlo brzo je postalo jasno da su pogrešili. Sporadično se na stadionima moglo čuti skandiranje “četnicima”, “ustašama”, pozivanje na raspad države, a kulminacija svega biće upravo derbi u Zagrebu. Navijački neredi još od osamdesetih nisu bili nepoznanica, okršaji navijačkih grupa širom zemlje su bili deo folklora, pa niko nije obraćao posebnu pažnju na najave o mogućim neredima u Zagrebu tog majskog dana. A javnost je brujala o mogućim žestokim okršajima BBB i Delija. Tih dana su se širile i informacije o političkoj pozadini, umešanosti raznih političkih i interesnih grupa, no režim je tvrdio da nema prevelikih razloga za brigu. Voz Beograd - Minhen krenuo je u kasnim večernjim satima, a u njemu se našlo oko 500 navijača Zvezde. Na usputnim stanicama, taj broj se uvećavao, jer Zvezda kao najpopularniji klub bivše drzave, imala je navijača u svakom mestu. No, činjenica da je titula bila odlučena još ranije, dodatno je podgrejavala, a i danas podgrejava mit, da je sve bilo izrežirano, te da je kraj velike Jugoslavije počeo tog dana. Naravno derbi je derbi, uvek privlači veliki broj navijača, bez obzira što je nedostajala takmičarska neizvesnost.

Voz sa navijačima Zvezde stigao je u Zagreb, ali umesto predviđene glavne stanice, gde je policija čekala dolazak, Delije su izašle stanicu pre, upravo kako bi izbegle pratnju. Vređanje sa meštanima, navijačke pesme, pokoji razbijeni automobil i korteo ka gradu, izazvali su šok u zagrebačkoj policiji. Pregrupisavanje policijskih snaga je potrajalo, ali nije ni bilo dobro organizovano, pa je eskort ka Maksimirskom parku protekao dosta mučno jer su navijači, prema svedočenjima uspevali da se izvuku iz obruča. Takođe, noć ranije deo Delija došao je u Zagreb, pa je osim eskorta glavnine navijača, policija morala da se bavi i sprečavanjem tuča koje su se dešavale širom grada. Kako se početak meča približavao, oko 2.000 navijača beogradskog kluba zauzelo je južnu tribinu Maksimira, a atmosfera je dovedena do usijanja. Svega par minuta igrači obe ekipe bile su na terenu, a onda je krenuo haos. Domaći navijači su probili zaštitnu ogradu i uleteli na teren, a većina igrača je uz pomoć policije napustila teren. Upadanje Bed Blu Bojsa na teren bio je povod da ulete i gosti, pa je krenuo ozbiljan haos. No, ono što je mnogima zapalo za oko, bio je mali broj pripadnika policije. Neredi na stadionu trajali su gotovo sat vremena, a legendarna scena je bila i šutiranje policajca Refika Ahmetovića od strane fudbalera Dinama, Zvonimira Bobana. Jugoslovenska javnost okarakterisala je taj momenat kao nepoštovanje države, dok je Boban stekao kultni status u Hrvatskoj. Jake policijske snage pojavile su se na stadionu nakon gotovo sat vremena, a gostujući navijači zadržani su na stadionu satima nakon događaja. BBB su isterani ka gradu, ali su neredi nastavljeni, jer je dolazilo do okršaja sa policijom. 

Kada je uspostavljen red i mir, navijači Zvezde su autobusima prebačeni do Dugog Sela, odakle su vanrednim vozom prebačeni za Beograd. 

No, događaji od 13. maja, samo su bili povod za nastavak obračuna. Ovog puta medijskog. Posledice događaja osećaju se do danas, a Zagreb je dan kasnije ličio na ratnu zonu. Zagrebački mediji krivili su policiju i huligane iz Srbije, beogradski su upirali prstom u političku podršku HDZ-a. Dan kasnije, HDZ je preuzeo vlast, a sve što se nakon toga dešavalo poznato je svima i nije tema ovog teksta. 

Nemiri su doveli do toga da je zabeleženo skoro 80 povređenih, među kojima su i policajci, mada javnost smatra da je povređenih bilo značajno više, te da se mnogo njih nije ni javilo za pomoć. 

Neredi koji su se tog dana, pre ravno 35 godina dogodili bili su samo početak krvavog sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, a posledice istog osećaju se i danas. Tri i po decenije kasnije, javnost u Srbiji i Hrvatskoj suprotno gleda na to ko je izazvao nerede, kao i kako je do njih došlo. Srpska javnost godinama je tvrdila da je sve bilo izrežirano, te da postoje dokazi o političkoj umešanosti, dok je hrvatska tvrdila da su domaćini bili isprovocirani i primorani da reaguju. 

Bilo kako bilo, veliki derbi se umesto fudbalske svetkovine pretvorio u haos, koji je izrodio novi. 

Upravo taj haos doveo je do sloma države i jake lige. Prema rečima, poznatog zagrebačkog umetnika i frontmena Azre, Džonija Štulića, sve nakon toga vodilo je “ravno do dna”.