Navijačke koreografije često su mnogo više od pukog ukrasa na tribinama. One znaju da budu političke, provokativne, satirične, šaljive ili duboko simbolične. Međutim, ponekad njihove poruke bivaju pogrešno protumačene, pogotovo kada je njihova poruka na ivici kontroverze. Takav slučaj zabeležen je nedavno u nemačkom fudbalu, a u središtu pažnje našli su se vatreni navijači jednog od najsimpatičnijih klubova, naročito starijim ljubiteljima nemačkog fudbala, Kajzerslauterna.

Tokom utakmice protiv Fortune Dizeldorf, na legendarnoj “Westkurve” tribini osvanula je koreografija koja je izazvala pravu buru u nemačkoj javnosti. Tribine su bile prekrivene crvenim i crnim platnima, a u centru se nalazio pentagram, da bi potom figura đavola "izašla" iz njega u dimu i vatri. Scene koje su delovale kao uvod u horor film pratile su parole na latinskom jeziku, među kojima su bile:

„Exaudi nos, Lucifer, et surge ex abysso, sume animas nostras“

(„Čuj nas, Lucifere, i ustani iz ponora, uzmi naše duše“)

„Ad lucem nos trahe, orbem mundi regna, surge ex flammis et appare“

(„Povedi nas ka svetlu, vladaj svetom, ustani iz plamena i pojavi se“)

Za one koji ne poznaju ili ne prate nemački fudbal toliko, poruke su bile jasne. Navijači Kajzerslauterna su satanisti. No, pravi poznavaoci fudbala, bili su poprilično smireni, uprkos kontroverznoj simbolici. 

Ovakav prizor naišao je na oštre osude, naročito u konzervativnijim krugovima nemačke javnosti. Neki su tvrdili da je reč o otvorenom satanizmu, dok su drugi smatrali da je to neprimereno za sportski događaj.  Ipak, nije sve tako crno-belo. 

Kao što su istakli i sami kreatori koreografije iz redova navijačke grupe „Westkurve“, cilj performansa nije bio slavljenje Lucifera, već upotreba jake simbolike kako bi se istakao identitet kluba. Naime, Kajzerslauternov nadimak je „Die Roten Teufel“ iliti u prevodu Crveni đavoli. Nadimak datira još od 1920-ih godina. Đavo je decenijama njihov zaštitni znak, simbol je borbe, strasti i neukroćene energije.

Koreografija je bila alegorija – teatralna predstava kojom se klub prikazuje kao „paklena sila“ na terenu, ne bukvalno zlo. Pentagram, dim, latinski stihovi, sve je to bilo deo vizuelnog narativa koji je trebalo da osnaži atmosferu i motiviše ekipu. Igra svetla i tame, dobra i zla, ali unutar sveta fudbala, gde je sve dozvoljeno za malo dodatnog naboja. 

Trener Kajzerslauterna, Markus Anfang je čak nakon meča istakao da je koreografija bila neobična, te da su svi koji su tog dana bili na “Fric Valter Stadionu” mogli da uživaju u spektaklu. A Kajzerslautern je na kraju i savladao Fortunus a 3:1. Da li su se gosti uplašili koreografije ili su igrači Kajzerslauterna zaista bili bolje pripremljeni za meč verovatno nikada nećemo saznati. 

Mnogi navijači brane koreografiju kao umetnički izražaj i deo tradicije. Jer fudbal jeste viteška igra, ali teško da postoji sport koji može da izazove spektakl ravan onome na stadionima širom sveta.  A svaki spektakl, mora da šokira, da iznenadi, da pokrene emocije. I ovog puta je uspeo.

A ono što se krije iza svega je ustvari položaj na tabeli. Naime, Kajzerslautern se nakon godina potucanja po nižim ligama i prosečnosti, ove sezone uključio u borbu za Bundesligu, a nadimak Crveni đavoli jasna je aluzija na simbole korišćene u koreografiji. 

Kao što kaže jedan od komentara sa društvenih mreža: „Ako se protivnik uplaši pre početka utakmice navijači su već pobedili."