Većina najvažnijih takmičenja u fudbalskom svetu je završena, pa se polako može osvrnuti na sve ono što se dogodilo u nedavno završenoj sezoni. Možda je ova sezona nekome opravdala očekivanja, možda je (a sigurno jeste) iznenadila mnoge, pa se nakon sabiranja utisaka iz brojnih takmičenja može konstatovati da je za nama jedna od sezona koja je pokazala zašto fudbal i jeste najpopularnija igra, odnosno najvažnija sporedna stvar na svetu. 

Kada je reč o najkvalitetnijem takmičenju u Evropi, odnosno Ligi šampiona, ona je sigurno opravdala očekivanja mnogih. Novi format je uneo neizvesnost u takmičenje, pa smo ove sezone svedočili i (ne)očekivanom šampionu. PSŽ je nastavio dominaciju u prvenstvu Francuske, nova dupla kruna je samo još jedan dokaz da nemaju dostojnog rivala u prvenstvu, ali teško da ih je neko na startu sezone video kao osvajače Lige šampiona. U prilog toj tezi ide i podatak da se PSŽ kroz grupnu fazu provukao. U polufinalu je mnogima mirisalo da nemaju šta da traže, naročito što im je rival bio Arsenal, koji je u četvrtfinalu pomeo moćni Real Madrid. Ipak, PSŽ je preskočio „topdžije“ a onda u finalu prosto pomeo Inter i dosolio im ranu. Prva titula Lige šampiona za grad Pariz, ali i za Francusku nakon više od tri decenije čekanja. Kada smo kod Francuske, treba napomenuti i da će Pariz od naredne sezone, takođe nakon više od tri decenije dobiti gradski derbi, jer je Pariz FC, izborio plasman u elitu. 

Serija A, je podarila takođe istorijsku sezonu, a to se može konstatovati za više klubova sa Apeninskog poluostrva.

Kada smo kod poraženog u finalu, Intera, može se sa pravom reći da je Inter na kraju imao košmarnu sezonu, koja je u jednom trenutku mogla i da bude istorijska. „Neroazuri“ su do samog kraja konkurisali za tripletu, ali ciljna ravnina u sva tri takmičenja bila je kobna. U polufinalu kupa, koban je bio gradski rival Milan, u prvenstvu „bratski“ Lacio, a u Ligi šampiona, naravno PSŽ. Milan je izbacio rivala iz trke za prvi trofej, no navijači Intera verovatno nisu obraćali mnogo pažnju na taj kiks. U samom finišu Serije A, koplja su se lomila između Napolija i Intera, a Napolitanci su se na kraju radovali. Iako je Napoli kiksao u pretposlednjem kolu na gostovanju Parmi, Inter nije savladao pomenuti Lacio, pa je u poslednjem kolu sve gorelo podno Vezuva. Nezainteresovani Kaljari lako je ispraćen sa stadiona „Diego Armando Maradona“ za četvrtu, istorijsku titulu jedinog šampiona Italije južno od Rima. U kupu Italije, takođe istorijski rezultat. Bolonja je u finalu tukla Milan minimalcem, pa je prekinut post duži od pola veka (51 godina tačnije) na stadionu „Renato DalL'Ara“. U Seriju A, vratio se Sasuolo, a sa njima je direktan plasman izborila i Piza, nakon čekanja od tri decenije. Definitivno će biti zanimljivo videti kako će se ekipa iz grada gde se nalazi „Krivi toranj“ snaći u eliti nakon dugo vremena. Kroz baraž u italijansku elitu vratio se Kremoneze, koji je i pre dve sezone bio član elite. Ono što je iznenadilo brojne ljubitelje italijanskog fudbala, svakako je i dalje neraščišćena situacija sa Brešom, kojoj preti finansijski kolaps i izbacivanje u treću ligu, gde će je po svemu sudeći čekati još jedan posrnuli velikan, Sampdorija. Samp je na početku sezone najvljivao povratak u elitu, ali nešto debelo ne funkcioniše u sistemu drugog kluba iz Đenove. Zbog toga su navijači ljutog rivala, ponovo sahranjivali kovčeg u bojama Dorije. 

U Engleskoj, zanimljiva sezona. Arne Slot je u debitantskoj sezoni na klupi Liverpula doneo titulu na Enfild, a „redsi“ su apsolutno pokazali od starta sezone da imaju najviše ciljeve. Arsenal je još jednom sezonu završio na sebi svojstven način. Sve je nizbrdo krenulo od ispadanja u FA Kupu i to od nikad goreg Mančester Junajteda. Potom je usledila kriza u Premijer ligi, a sve je kulminiralo u polufinalu Lige šampiona. Još jedna sezona za zaboravu crvenom delu Severnog Londona. Iako je komšijski Totenhem sezonu završio tik iznad zone ispadanja, prekinuo je crni niz sezona bez trofeja. Osvajanjem Lige Evrope, prvog trofeja nakon 17 i prvog evropskog nakon 41 godine Endž Postekoglu je vratio osmeh na lice navijača Sparsa. Na njegovu žalost, Totenhemova uprava je odlučila da mu uruči otkaz, uprkos njegovim navodima da trofej donosi uvek u drugoj sezoni. Sezonu je trofejem okončao i Čelzi, koji je u finalu Lige konferencija savladao Betis. Španci su imali može se reći dobru sezonu, ali na kraju je trofej otišao u London. 

Liga Kup, pripao je Njukaslu, ekipi koja je takođe prekinula decenijski niz bez trofeja. „Svrake“ su osvojile prvi trofej nakon tačno 70 godina. Sezona 24/25 biće zlatnim slovima ispisana u istoriji Kristal Palasa. Oni su osvojili prvi trofej u klupskoj istoriji, dugoj čak 120 godina. Nakon dva izgubljena finala (oba od Mančester Junajteda) u finalu najstarijeg takmičenja, srušen je Mančester Siti. Gvardiolina ekipa ove sezone rano je ispala iz trke za većinu trofeja, pa je FA Kup trebao da bude uteha. Ipak, ophrvani brojnim povredama sezonu su i završili kao raštimovani orkestar. 

Plasman u Premijer ligu izborili su prema očekivanjima Lids i Barnli, dok je povratak u elitu mimo svih očekivanja ostvario i Sanderlend. „Crne mačke“ nakon osam godina ponovo će biti tamo gde im je i mesto. I niži rangovi engleskog fudbala doneli su neke neočekivane obrte. Iz Lige 1, u elitu plasman su ostvarili Birmingem Siti nakon par godina tavorenja u trećem rangu, Reksam, koji je vezao i treću uzastopnu promociju, ali i kroz baraž svima dobro poznati Čarlton. U Ligu 1, vratio se Bredford, koji je svetsku javnost oduševio punim stadionom gotovo čitave sezone. Uz njih u rang više idu i Donkaster i Port Vejl, a kroz baraž im se pridružio i Vimbldon. Svi znaju kroz šta je Vimbldon prolazio poslednjih decenija, pa sigurno da ne postoji niko ko se nije obradovao njihovom uspehu. Iz Konferencije, odnosno petog ranga u profesionalni fudbal vraćaju se Barnet (ekipa koja je komšija Arsenalu i Totenhemu), kao i Oldam. Ono što je karakteristično za „Sove“ jeste da je ovo njihov prvi plasman u viši rang nakon 1991. godine. Za tri i po decenije Oldam je samo ispadao. 

U Škotskoj je nastavljena dominacija Seltika, sada se izjednačio sa Rendžersom po broju titula (po 55), ali je titulu u Kupu, osvojio Aberdin. To je za ekipu sa severa prvi trofej nakon 11 godina, i osvajanja Liga kupa. 

Kada je reč o Španiji, Barselona je pomela konkurenciju. Svi trofeji, odnosno La Liga, Kup kralja i Superkup završili su u vitrinama Blaugrane. U Nemačkoj, Bajern se vratio na tron, titulu je konačno osvojio i Hari Kejn, ali nemački kup je doneo iznenađenje. Štutgart je u finalu savladao Arminiju Bilefeld i tako konačno nakon 18 godina osvojio trofej. Štutgartu je ovo i prvi trofej u kupu nakon 1997. godine. 

Belgija je dobila novog šampiona, i to Rojal Union. Ekipi iz prestonice ovo je 12. titula u istoriji, samo što su na nju čekali čak 90 godina. Da, iako je mnogima Union nepoznanica, u pitanju je klub koji je bio dominantna sila pre Drugog svetskog rata. Unionu je od povratka u elitni rang, trofej izmicao u završnici prvenstva, ali ove sezone su smogli snage i u plej-ofu odigrali možda i najbolji fudbal. 

Titulu u Švajcarskom prvenstvu konačno je ponovo osvojio Bazel. Nakon gotovo osam godina tavorenja, finansijskih problema Bazel je ove sezone iznenadio konkurenciju i osvojio svoj 21. trofej u ligi. 

Neverovatna drama viđena je u prvenstvu Holandije, gde se Ajaks propisno obrukao. Naime, „Kopljanici“ su na pet kola do kraja imali čak devet bodova prednosti u odnosu na najbližeg pratioca, PSV, ali sve je prosuo upravo u poslednjim mečevima. PSV je „upalio motore“ Ajaks je vezao četiri meča bez pobede, pa je titula mimo svih očekivanja završila u Ajndhovenu. A ludilo je viđeno i u kupu. Trofej je pripao ekipi GO Ahead Eagles, koji su osvojili trofej nakon 66 godina čekanja. 

Portugal je prema očekivanjima doneo trku u dvoje, Benfika i Sporting su se borili za tron. Mnogi su mislili da će „Lavovi“ nakon odlaska Rubena Amorima u Mančester posustati, te da će trofej završiti na „Lužu“, no tako nije mislila prva zvezda Viktor Đokereš. Još jedna Magična sezona je za njim, pa je Sporting odbranio tron. Nakon toga Sporting je osvojio i kup, što je Sportingu donelo prvu duplu krunu još od sezone 1953/54. Toliko je velikan iz Lisabona čekao na ovakav uspeh. 

Prvenstvo Rusije nije atraktivno kao nekada, tome je doprinela i izolacija zbog rata u Ukrajini, ali nije manjkalo iznenađenja. Titulu je po prvi put osvojila ekipa Krasnodara, čime je prekinuta dominacija Zenita. 

Prvenstvo Srbije, nikada nije delovalo „dosadnije“ jer je Crvena zvezda vezala sedmu uzastopnu titulu, ali i petu uzastopnu duplu krunu. Ipak, jedan istorijski detalj je zabeležen. Pobeda nad najvećim rivalom od 4:0 u Humskoj najveća je pobeda u istoriji „Večitog derbija“ ostvarena na stadionu Partizana. 

U Bosni i Hercegovini, pak do samog kraja bilo je neizvesno. Zrinjski i Borac bili su u trci, ali je pehar na kraju završio u Mostaru. Kup je pripao Sarajevu, ali Borac može biti ponosan na dostignuće ove sezone. Plasman među 16 najboljih u Ligi konferencije, kao i neizvesno ispadanje od Rapida sigurno su najveći uspeh u istoriji kluba. 

Poseban fokus evropske javnosti ove sezone izazvala je trka za titulu u Hrvatskom prvenstvu. Trka u troje, Hajduk, Rijeka i Dinamo, do samog finiša privlačila je pažnju gotovo svih. Dinamo po prvi put nakon dugo vremena nije bio glavni kandidat, sami su tome doprineli kiksevima, Hajduk je sam sebi presudio u odlučujućim duelima, a Rijeka je pod vođstvom nekadašnjeg igrača i crnogorskog reprezentativca Radomira Đalovića imala najviše strpljenja. Zato na kraju, na Rujevici se slavila dupla kruna, mimo svih očekivanja. Ono što je svakako svima zaparalo uši, jeste izjava nekadašnjeg prvog čoveka Zagrepčana, Zdravka Mamića. On je 2018. kada je Rijeka uzela prvu titulu, poručio da se to nikada više neće dogoditi. Eto, nekoliko godina kasnije, Rijeka je šampion, a Mamić više nije u Dinamu. 

Jedno ne toliko atraktivno prvenstvo, donelo je takođe istorijski momenat. Prvak Moldavije, iznenađujuće je Milsami. Apsolutna konfuzija je nastala u svetskoj javnosti kada su svi shvatili da Šerif nije šampion. Ipak, tome je doprineo neobičan sistem tamošnjeg takmičenja. Šerif je bio ubedljivo prvi nakon regularnog dela, ali plej-of u Moldaviji kreće bukvalno od nule. Šerif nije imao poraz ni u regularnom delu ni u doigravanju, ali pet remija ih je sprečilo da se okite titulom. Milsami je na kraju osvoji titulu, drugu u istoriji. 

Na kraju, šlag na torti apsolutno je prvenstvo Argentine. Kompleksan sistem, dve grupe, plej-of na jedan meč i neočekivani šampion. Ni Boka, ni Rive, a ni Rasing, Independiente ili San Lorenco. Titula jeste završila u Buenos Ajresu, ali kod malog kluba. Platense je uzeo trofej naočigled svih, minimalcem u finalu protiv Urakana. Nakon 120 godina postojanja prvi trofej za ekipu iz severnog predgrađa argentinske prestonice. 

Sezona 24/25 pomerila je granice, mali klubovi živeli su svoju bajku, ispisivali istoriju i bar na trenutak velikima pokazali da mogu da se nose sa njima. Navijači širom sveta svedočili su da fudbal i dalje ima dušu, mali su se šepurili ispred velikih, u trofejnim salama brisana je prašina, a brojni veliki stadioni ostali su uskraćeni za slavlja. Možda je bilo sezona sa većim podvizima, možda će ih tek biti, ali revolucija je započeta. Zato se s pravom treba upitati, da li naredna sezona može doneti neka nova iznenađenja?