Ulice Floride, predgrađa Buenos Ajresa, u kasnim večernjim satima bile su preplavljene razdraganim građanima. Datum 1. jun 2025. godine zanavek će biti urezan u kolektivno sećanje meštana ovog dela argentinske prestonice. Lokalni fudbalski klub, ponos radničke klase sa periferije, Klub Atletiko Platense, po prvi put u svojoj 120 godina dugoj istoriji, osvojio je titulu prvaka Argentine. 

Mali klub iz severnog predgrađa, u finalu Torneo Betano (kako glasi naziv elite argentinskog fudbala) savladao je gradskog rivala Urakan, rezultatom 1:0. Meč je odigran daleko od Buenos Ajresa, na stadionu „Unico Madre de Ciudades“ u gradu Santjago del Estero, na severu Argentine. Jedini pogodak postigao je Gvido Mainero, u 63. minutu, čime je srušio san Urakana, da se okiti šestom titulom, ali prvom nakon 52 godine čekanja. 

I dok je Urakan ekipa koja često zna da pomrsi račune većim klubovima, neko možda i video u završnici turnira, Platense kao šampiona nije mogao da zamisli ni najsubjektivniji navijač. 

Jer, Urakan je ligaški deo Aperture završio na poziciji broj četiri grupe A, odmah iz Argentinosa, Boke i Rasinga, velikana tamošnjeg fudbala. Platense je u grupi B završio kao šesti i delovalo je da će u nokaut fazi vrlo brzo biti ispraćeni na odmor. E tako nije mislila ekipa Platensea. U osmini finala izbacili su Rasing, minimalcem Orsinija u 84. minutu. Izbacivanje „Akademije“ bilo je iznenađenje, ali ni približno onom koje je usledilo u četvrtfinalu. Novi gradski derbi, ovog puta protiv najvećeg kluba u zemlji River Plate. Malo je nedostajalo da „lignje“ kako glasi nadimak kluba, lagano izbaci River, ali „milioneri“ su se pobrinuli da pogotkom u 13. minutu nadoknade vremena, meču daju notu drame. Ipak, Platense je nakon penala, izborio plasman u polufinale, i svima je postalo jasno, da izbaciti dva velikana, nije slučajnost, te da Platense zaista ima velike planove. Polufinale je donelo novi gradski derbi, novi duel sa velikanom, ali i novi prolaz. Minimalcem je srušen San Lorenco. Sa druge strane, ni Urakan nije imao lak put, na putu ka finalu srušio je Deportivo Riestru (najomraženiji klub u Argentini, ako izuzmemo Boku i River), Rozario, a potom i Independiente u polufinalu. Svima je bilo jasno, da će finale doneti prekid dugog, crnog niza, ali malo ko je očekivao da će, pehar završiti u rukama Platensea. 

Platense je klub koji je osnovan 25. maja 1905. godine, većinu svog postojanja, jeste proveo u najvećem rangu, čak 76. godina, ali nikada nije bio smatran ozbiljno, naročito ne od najvećih rivala. Naime, Platense je veliki rival Argentinos Juniorsa i Fero Karila, ekipa koje su u svojoj istoriji uspevali da budu šampioni, Argentinos tri puta, Fero dva puta. Čak su im i navijači Fera, pevali da nikada neće osetiti kako je to biti šampion. 

Platense je važio za mali klub, a kultni status stekli su spektakularnim opstancima u eliti. U nekoliko navrata, Platense je znao da se čudom spasi ispadanja u poslednjem kolu, a ta sreća ih je pratila sve do kraja devedesetih godina, kada im je okrenula leđa. Onda je klub gotovo dve decenije posrtao, u dva navrata čak i ispadao u treći rang. Prva naznaka ozdravljenja, bio je povratak u elitu 2021. godine, iako su mnogi očekivali ekspresan povratak u drugu ligu, Platense je opstao. Na pragu prvog značajnijeg trofeja bili su 2023. godine, ali su izgubili finale kupa od Rozario Sentrala. To je bilo prvo finale za klub nakon više od 80 godina. Eto koliko je do sinoć bilo teško navijati za Platense. 

Inače, u Platenseu je prve fudbalske korake, ali i debi na profesionalnoj sceni imao legendarni francuski reprezentativac, David Trezege. 

Boje kluba su bela i braon, mada jedna od verzija kaže da je prvi dres bio crveni sa crnim rukavima. Navodno, od 1908. godine uvodi se braon boja, a kroz istoriju je bilo različitih varijacija. 

Sezona 2024/2025. ostaće upamćena širom sveta po istorijskim momentima i neverovatnim preokretima, a jedno od najvećih iznenađenja je klub iz skromnog naselja Florida, u severnom delu Buenos Ajresa.

Mali klub velikog srca, nadvisio je gigante, a Argentina ih ima puno i domogao se prve titule u 120 godina dugoj, ali ponosnoj istoriji. 

Od kluba koji je nekada bio sinonim za borbu za opstanak i "čuda u poslednjem kolu", svoje ime ispisao je ime zlatnim slovima u istoriji argentinskog sporta. 

Nikada nije kasno za veliko slavlje, a Platense je podsetio sve, da se fudbal i dalje igra srcem, da se snovi ostvaruju, kao i da veliki budžeti ne garantuju trofeje. Za veliki uspeh nije potreban ogroman stadion, zvezde, novac... I dalje postoje bajke, trofeje je i dalje moguće osvojiti kada se krene iz uskih ulica predgrađa, oronulog stadiona, gde svaki pojedinac zaista živi za uspeh. Platense je ovosezonski Robin Hud svetskog fudbala.