Politici nije mesto u sportu, izlizana je fraza koju decenijama slušamo kada je u pitanju ovdašnji, balkanski sport. Da se razumemo, politici zaista nije mesto u sportu, ali ta pojava nije isključivo karakteristika ovdašnjeg podneblja. 

Politika je sveprisutna, ima je uvek i svuda, pa čak i u sportu najsavremenijih država. Ona društva koja smatramo demokratskim, savremenim, modernim takođe nisu imuna na pojavu političkih parola na tribinama, pa je upravo ta pojava bila tačka razdora za dva kluba, odnosno njihove navijače što je dovelo do stvaranja velikog rivalstva. U pitanju je Nemačka, a tamošnji navijači, jasno su opredeljeni na levicu i desnicu, što je vrlo često orjentir kada se pojedinac priklanja nekoj tribini. Ekstremno levi Sent Pauli i ekstremno desna Hanza iz Roštoka, zbog toga imaju mlado, ali vatreno rivalstvo koje je zbog odabira političke orijentacije, u tamošnjoj javnosti poznato kao „Politički derbi“ (Politisches derby). 

Nesporno je da dva kluba imaju veće rivale, Sent Pauli gradskog rivala Hamburg (sa kojim takođe ima sporenja oko politike), a Hanza gaji žestoko rivalstvo sa Dinamo Drezdenom, međutim mržnja kada su ova dva kluba u pitanju je ogromna, vrlo često organi javnog reda i mira imaju pune ruke posla zbog žestokih okršaja huligana. A da bi shvatili kako je sve počelo, treba se vratiti par decenija unazad. 

Sent Pauli je klub iz Hamburga, lučkog grada na severu Nemačke, koji je od lokalnog nižerazrednog kluba dostigao neslućene visine krajem osamdesetih godina. Kako je desnica počela da jača na tribinama susednog Hamburgera, dobar deo navijača koji se nije identifikovao sa tom ideologijom preselio se na tribine „Milrentora“. To će Pauliju doneti popularnost širom zemlje. Koliko su bili izričiti u svom liberalizmu, najbolje govori podatak da su svi dobrodošli. Sent Pauli je uz to i prvi nemački klub koji je imao predsednika koji je pripadnik LGBT populacije. 

Sa druge strane, Hanza, je takođe klub iz lučkog grada, trećeg najvećeg na obalama Baltičkog mora, koji je nakon Drugog svetskog rata pripao nekadašnjem DDR-u. 

Sve do ponovnog ujedinjena dve Nemačke, ni jedni ni drugi se ne mogu pohvaliti značajnijim uspesima, s tim što je Hanza osvojila poslednje izdanje kupa bivše države, a u pet navrata bila je i vicešampion Istočne Nemačke. Sent Pauli je sve to vreme bio niželigaški tim Zapadne Nemačke. 

Ponovno ujedinjenje, nakon pada Berlinskog zida dovelo je do jedinstvene lige, koja nije bila jednaka za sve. Klubovi sa istoka prošli su težak period, malo ih je igralo u najvišem rangu ujedinjene države, a među retkima je bila upravo i Hanza. 

Vrlo je karakteristično i to da su gradovi na istoku, značajno siromašniji nego na zapadu, što je dovelo do rasta desničarskih grupa i partija. Zato gotovo po pravilu, najradikalniji navijači u najvećoj evropskoj državi dolaze sa istoka. 

No, rivalstvo dva kluba rođeno je početkom devedesetih, kada su počeli da se susreću u Bundesligi 2. Do danas u odigrali ukupno 24 susreta, a gotovo neverovatno zvuči podatak da nikada nisu odigrali nerešeno. I Hanza i Sent Pauli su slavili po 12 puta, što dodatno govori koliki je intenzitet duela. Nema prijateljstva ni na tribinama ni na terenu. 

Česti sukobi huligana prilikom susreta dva kluba, ovaj derbi je označen kao jedan od najrizičnijih kada je u pitanju nemački fudbal. Zbog suprotstavljenih ideologija dve grupe navijača, jedan je od derbija na kom je prisutan veliki broj policajaca. Među poznatijim incidentima na duelima Hanze i Sent Paulija, bilo je pojavljivanje navijača iz Roštoka u crnim duksevima sa brojem 88, što je jedan od kodiranih simbola neonacističkih pokreta, odnosno aluzija na slovo H, koje je osmo po redu u alfabetu. 

Prilikom jedne pobede ekipe iz Hamburga, golom u poslednjim trenucima meča, Hanzini navijači su pirotehnikom zasuli gostujući sektor. Na nekoliko susreta, crnci koji su nastupali za Sent Pauli, gađani su bananama i balonima u obliku tropskog voća. 

Svojevremeno i navijači Sent Paulija istakli su ogroman transparent na kom je pisalo "St. Pauli Antifa – Red or Dead", nakon čega su bili zasuti raznim predmetima, na šta su odgovorili istom merom. 

Nebrojeno puta nemačka javnost je zahtevala da se po ovom pitanju nešto konkretno uradi, predlagane su novčane kazne za sve izgrednike, ali ni to nije dalo rezultate. Mržnja je toliko velika, da je čak i nekadašnji trener Piter Velman svojevremeno istakao da ni kazna od 10 miliona eura neće doprineti poboljšanju situacije. 

Ipak i pored brojnih sukoba, jedan duel između dve ekipe protekao je u nešto prijatnijoj atmosferi. Razlog je bio mali broj karata dat navijačima Hanze za gostovanje Sent Pauliju. Domaći navijači su bili nezadovoljni što je uprava dala samo 500 karata gostima, iako je prvobitno bilo predviđeno skoro 2.000. Navijači Sent Paulija su na utakmici podigli transparent sa porukom „Danas Roštok, sutra mi“. 

Rivalstvo između dva kluba prevazilazi granice sporta, i mnogo je više od sukoba dve grupe huligana. Ovaj derbi je suštinski ogledalo dubokih društvenih i političkih podela unutar savremene nemačke, ali i šire evropske stvarnosti. Iako često čujemo frazu da „politici nije mesto u sportu“, stvarnost pokazuje da su tribine odavno postale prostor za izražavanje ideoloških stavova.