Robin Hud iz predgrađa Madrida koji je ponovo išamarao „kralja“

„Pre mnogo godina živeo je jedan car koji je sav svoj novac trošio na nove odore. Nije voleo lov i pozorište kao drugi kraljevi, ali je zato uživao da izlazi iz dvora kad god bi mu se ukazala prilika s namerom da pokaže narodu svoju novu odoru. Za to su čule dve varalice, pa su otišle kod cara na dvor i predstavile mu se kao tkači. Govorile su da umeju da sašiju najlepšu odoru koja neće biti vidljiva jedino glupim ljudima, kao ni onima koji svoj posao ne rade kako treba. Caru se ta ideja dopala: „To bi bilo divno odelo. Kad bih ga nosio mogao bih da doznam ko u mom carstvu nije sposoban za dužnost koju vrši. Mogao bih da razaznam pametne od glupih. Ta se tkanina mora odmah izatkati za mene!” Car je dao varalicama mnogo zlata, a oni su novac sakrili u torbe i započeli tkanje na praznom razboju... Tako počinje bajka „Carevo novo odelo“ čiji je autor Hans Kristijan Andersen.

Ali to što je u Andersenovoj bajci ostao nag, moglo bi se komotno preneti na moderno doba, jednog čuvenog kraljevića i malog, upornog, socijalistički nastrojenog mu protivnika koji uporno odbija da se povinuje. U pitanju su Real Madrid i komšija mu Rajo Valjekano.

Verovatno ste svi videli, ako niste pročitali ste, Rajo je četvrti put zaredom na svom terenu uspeo da ostane neporažen od svog mnogo većeg, boljeg i uspešnijeg komšije. Veliki Real, koji melje protivnike, nema mu ravnog, uspeo je da ponovo kiksne u tamo nekom malom Valjekasu, radničkom, siromašnom ali ponosnom kvartu.

Nešto ne štima, novac i super plaćene zvezde, na tom skromnom stadionu ne mogu već godinama da slome otpor upornog, malog i tvrdoglavog kluba. Nije ovo rezultat koji će odlučiti titulu (barem ne bi trebao), neće ovo biti priča o neočekivanom uspehu poput Lesterovog, ali jeste mala, ali simbolički vrlo važna pobeda kluba koji ni po čemu ne može da se meri sa svojim rivalom.

https://x.com/bukaneros92/status/1987570505751179434?s=20 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Bukaneros92 (@bukaneros92) December 7, 2023

Jer kako tom malom i revolucinarnom Valjekasu objasniti da ni po čemu ne može da se meri sa kraljevskim klubom. Ako pitate prosečnog navijača Raja, nikako. Oni će uvek tu biti da smetaju, da sapliću, da se bore onako kako samo oni umeju. Viteški, do poslednjeg daha, do poslednjeg zvižduka, bez obzira što je naspram njih daleko potentniji (i fudbalski i finansijski) klub. U Španiji, ali i kod nas na Balkanu, ljubitelji Reala i Barse često upiru prstom u manje klubove, govore da se po potrebi sklanjaju većima (zavisno da li simpatišete Madriđane ili Katalonce), ali taj prst nikada ne mogu da upru u Rajo. Jer, bez obzira da li je tačno da se drugi sklanjaju, Rajo to ne želi, neće i na to ga niko ne može naterati. Kako onda pogledati u tribine skučenog Valjekasa (kapacitet jeste oko 14.000 gledalaca, ali ima tri tribine, daleko je od sjaja Bernabeua) na kom se skupljaju ljudi željni borbe za sopstvene interese, prava ugroženih, za malog čoveka ugnjetenog u svakom smislu surovog vremena u kom živimo. Bukanerosi, navijačka grupa Raja, poznata je po svojim levičarskim, socijalističkim, antirasističkim, antiseksističkim stavovima. Svi koji su pretrpeli nepravdu, u Valjekasu su dobrodošli. Sem preplaćenih zvezda, bogataša, rojalista i kapitalista, a u njihovim očima Real je upravo oličenje toga. Zato je njihova borba protiv bogatog komšije gotovo biblijska, slična onoj Davida protiv Golijata, uvek je lična. Daleko je klub sa dresom koji podseća na Riverov, sa nekada prepoznatljivom pčelom u sredini, od borbe za trofeje. Nikada im to nije bilo ni važno, jedino što im je važno jeste jedinstvo naroda njihovog kraja i prst u oko velikima. I od samog postanja, pa do današnjeg dana, na momente to rade veoma dobro.

Tako su i u toku meča, Bukanerosi istakli transparent, koji je svima morao da zapadne za oko, a onim preplaćenim skupim zvezdama Reala, je trebao možda i najviše, ali nije.

Parola sa natpisom „Vi prodajete dresove, mi se borimo za kraj“ bila je upućena direktno njima. Da se zna, u Valjekas „kraljević“ nikada nije, niti će imati podršku.

No vratimo se Andersenu.

„Došao je i taj dan. Car se sa svojom svitom zaputio tkačima kako bi obukao svoje novo odelo. Varalice su ga zamolile da skine odeću koju trenutno nosi i počele da mu dodaju čakšire, prsluk i sve po redu: „Evo čakšira! Evo prsluka! Evo ogrtača... I tako redom, sve je lako kao paučina! Čovek bi pomislio da nema ništa na sebi, ali u tome baš i jeste preimućstvo.” Car se zadovoljno ogledao u ogledalu, iako ništa nije video, a zadovoljstvo su iskazali i dvorani govoreći: „Oh, kako su lepe haljine! Kako divno stoje! Kakva šara! Kakve boje! To je skupoceno odelo!

Car je zadovoljno šetao pokazujući narodu svoje novo odelo. Svi su ga hvalili jer nisu smeli da priznaju da ništa ne vide. Zatim je jedno dete zapazilo da je car bez odeće i glasno reklo: „Pa on nema ništa na sebi!” Kako je dete oličenje iskrenosti i nevinosti, njegove reči su se smatrale istinitim, te se njegovo mišljenje brzo pronelo po okupljenom narodu. Ostali su se složili sa detetom, a car nije imao drugog izbora, nego da nastavi da šeta još ponosnije, dok su komornici nosili njegove skute kojih nije ni bilo.“

Prošetaće i Real nakon ovog kiksa, verovatno će to pravdati umorom od duela u Ligi šampiona. Ali samo će Valjekas znati da ništa nije slučajno i da ni sledeći put neće ustuknuti pred velikim rivalom. Već će kao i svaki put do sada, probati da mu stanu na žulj, jer vrednosti za koje se bore, nikada se ne izdaju.