Komitet državne bezbednosti, poznatiji pod skraćenicom KGB (Комитет государственной безопасности), bio je najvažnija sovjetska obaveštajna služba tokom postojanja nekada moćne komunističke države. Strah i poštovanje koje je izazivao, unutar i van granica SSSR-a, učinili su ga jednom od najmoćnijih organizacija 20. veka, jer su službenici ovog državnog organa bili sveprisutni, ili se bar tako pripovedalo u narodu. Rad u KGB-u otvarao je vrata ka vrhu vlasti, uplitanje u sve životne sfere nekadašnje države, njene ekonomije, sporta, kulture... Sve je bilo pod strogom kontrolom te ozloglašene organizacije. Međutim, krah SSSR-a, doprineo je i krahu ove institucije, ali pipci KGB-ovih službenika nisu izgubili uticaj. Naprotiv, mnogi bivši agenti su nakon raspada Sovjetskog Saveza iskoristili svoje veze i stečena znanja kako bi ušli u politiku ili biznis. Neki od njih su i danas među najuticajnijim ljudima na postsovjetskom prostoru.

Jedan od takvih je i na našim prostorima ne toliko poznati bivši pripadnik KGB-a, Viktor Gušan, koji je devedesetih godina odlučio da svoj kapital, znanje i iskustvo uloži u privatni biznis. Gušan je u narodu na istoku Moldavije bio poznat kao „šerif“, navodno to je bilo i njegovo kodno ime za vreme službe u KGB-u, a ono što je možda na početku ličilo kao pranje biografije, vrlo brzo je preraslo u apsolutni monopol. Gušan je po raspadu SSSR-a osnovao kompaniju Šerif, koja će ubrzo postati apsolutni vladar ekonomije na prostoru Pridnjestrovlja (Transnistrije) jer će pod njegovim uticajem biti apsolutno svi ključni sektori u toj oblasti, od trgovine, preko tržišta energenata, pa sve do telekomunikacija, građevine, poljoprivred i naravno fudbala. 

Verovatno vam je sada jasno, otkud kontroverzni biznismen, neobičnog nadimka kao tema vezana za sport. Gušan je tokom 1997. godine, preuzeo mali, tek osnovani fudbalski klub Tiras iz Tiraspolja (prestonice ove nepriznate republike) i kao svaki pravi autokrata, nadenuo mu novo ime. Šerif. 

Navodno, Gušan kontroliše preko 60 odsto ekonomije u ovoj nepriznatoj državi, pa je sasvim logično bilo da svom portfoliju doda i fudbalski klub. 

Pridnjestrovlje je teritorija na istočnoj obali reke Dnjestar, između Moldavije i Ukrajine. Nakon raspada SSSR-a, lokalni lideri proglasili su nezavisnost 1990. godine, ali nijedna država na svetu ih nije priznala formalno. Međunarodna zajednica ovaj region smatra autonomnom oblašću u okviru Moldavije, međutim vlasti u Kišinjevu nemaju apsolutno nikakvu vlast nad regionom, već Tiraspoljem i ostatkom regije upravlja lokalna vlada, snažno oslonjena na ruski vojni i politički uticaj. 

Pridnjestrovlje se danas smatra poslednjom oazom sovjetskog komunizma, s obzirom da spomenici sovjetskim liderima i danas ponosno stoje širom regiona, simboli se ne razlikuju puno još od doba SSSR-a, a nepriznata država ima i sopstvenu valutu. 

U takvoj situaciji, u de fakto i de jure sivoj zoni, kompanija Šerif, predstavlja stub lokalne ekonomije i simbol neverovatne moći u rukama pojedinca. Ali, dok je Gušan u sopstvenoj zemlji (Pridnjestrovlje, Transnistrija, Moldavija kako god da gledate), poznat kao siva eminencija ekonomije i politike, ono što ga je širom Evrope učinilo poznatim je ustvari fudbal. 

Fudbalski klub Tiras iz Tiraspolja, osnovan je 1996. godine, igrao je treću ligu, a onda je Gušan, odlučio da sponzoriše klub. Veoma mu se svideo posao u fudbalu, pa je ubrzo preuzeo kontrolu nad klubom i nadenuo mu ime Šerif. To će ustvari biti prekretnica ovog, do tada prosečnog kluba, jer će Šerif ubrzo postati neprikosnoveni vladar u Moldaviji. Ubrzo je klub izborio plasman u drugu ligu, a već 1999. godine izboriće plasman u elitu. Iste godine stigao je i prvi veliki trofej, Šerif je osvojio nacionalni kup Moldavije. Dve godine kasnije u Tiraspolj će stići i prva titula, a do današnjeg dana u trofejnoj sali stoji čak 21 pehar nacionalnog prvaka. Praktično, od osvajanja prvog trofeja, Šerifu je titula izmakla samo u četiri navrata, a već dve godine im nekako izmiče. Prošle sezone, zbog neobičnog sistema takmičenja, odnosno brisanja poena iz regularnog dela u plej-ofu, Milsami je prvi prošao kroz cilj. 

Osim što je Šerif, ubedljivo najtrofejniji klub u Moldaviji, jedini je tamošnji klub koji je igrao u grupnoj fazi Lige šampiona. Svi se sećaju čuvene rapsodije tokom sezone 2021-2022, kada je klub prvo neočekivano zaigrao grupnu fazu (izbacili u plej-ofu favorizovani Dinamo Zagreb). Na papiru dobili su grupu u kojoj su trebali da budu samo statisti, ali pobeda nad Šahtjorom, potom nad Realom na Santjago Bernabeuu, obezbedila im je proleće u Evropi (završili kao treći u grupi).

Međutim, njihov uspeh na domaćoj i međunarodnoj sceni, ne izaziva oduševljenje nikog, osim stanovnika Transnistrije i Tiraspolja. Gušan je svestan uticaja fudbala, vrlo dobro zna da je fudbal sjajan alat u rukama moćnika, pa većina stanovnika Moldavije Šerif vidi kao produženu ruku Moskve, odnosno „oruđe“ za sprovođenje meke (političke moći). Gušan i njemu bliski ljudi, deo su ili finansijeri najjače političke partije u „svojoj državi“ pod nazivom „Obnova“ (Obnovlenie), i snažni su promoteri separatističkog pokreta za nezavisnost Pridnjestrovlja. 

Iz redova KGB-a izašli su mnogi moćnici postsovjetskog sveta, ali malo ko je uspeo da iskustvo iz tajne službe, spoji sa biznisom i fudbalom kao Viktor Gušan. Njegovo čedo „Šerif“ drži privredu i sport Pridnjestrovlja u rukama, dok nepriznata republika na istoku Moldavije i dalje pokušava da svoj identitet uklopi u geopolitičku situaciju Evrope, rastrzanu između zategnutih odnosa Moldavije i Rusije.