Nekada su osvajali titule, igrali finala evropskih takmičenja i punili stadione, a danas su daleko od elite, zaglavljeni u nižim rangovima, sa željom da se vrate na staze stare slave. Mnogi klubovi sa bogatom tradicijom i slavnom prošlošću doživeli su sunovrat i našli se daleko od elite. Bilo da su uzrok finansijski problemi, loše upravljanje ili jednostavno loša upravljačka politika, njihova sudbina je primer koliko je u fudbalu tanka linija između uspeha i propasti.

Ovo je priča o fudbalskim gigantima koji su nekada žarili i palili, a danas u bespućima nižih rangova sanjaju povratak na veliku scenu.

Šalke 04 – Ponos rudara u velikim problemima

Šalke 04 je bio simbol radničke klase i klub sa ogromnom bazom navijača. Osvajač Bundeslige sedam puta (doduše samo jednom nakon Drugog svetskog rata), osvajač UEFA i Intertoto kupa,  klub koji je iznedrio sjajne igrače doživeo je ogroman pad. Nakon ispadanja iz Bundeslige 2021. godine, tim iz Gelzenkirhena pokušava da pronađe stabilnost, ali su finansijski problemi i loše upravljanje ostavili duboke tragove. Finansijski problemi za klub počeli su nakon pandemije koronavirusa, a usložili su se dodatno nakon što je Nemačka uvela sankcije Rusiji. Naime, Šalke je morao da raskine ugovor sa do tada glavnim sponzorom, Gazpromom. Budućnost ovog kluba i dalje je neizvesna, a povratak u Bundesligu izgleda kao nedostižan san. Trenutno je borba za opstanak u drugom rangu mnogo izvesnija. 

Sampdorija – Fererove malverzacije i karma ih odveli u drugu ligu

Prosečan ljubitelj italijanske Serije A sa sigurnošću će reći da Doria ima najlepše dresove na svetu i realno teško da postoji lepši. Ma za koga navijali u Seriji A, teško da Sampdorija ne izaziva određene simpatije. No, klub iz Đenove šampion Italije 1991. i finalista Lige šampiona 1992. godine, već godinama je u ozbiljnim finansijskim problemima, kojima se ne nazire kraj. Nekadašnji vlasnik Masimo Ferero uhapšen je 2021. godine zbog finansijskih malverzacija i klub je ostavljen na ledini. Ispao je u Seriju B, a sada je bliži ispadanju u treći rang negoli povratku na mesto gde pripada. Aktuelni vlasnik Andrea Radrizani je klub spasio gašenja, ali je upitno koliko je spreman da ulaže i vrati ga u Seriju A. Sampdorija je imala generacije igrača poput Roberta Manćinija i Đanluke Vijalija, sa njima i Siniša Mihajlović (čak je i predvodio u jednom periodu sa klupe)… Nešto mlađe generacije sećaju se i Fabija Kvaljarele i Antonija Kasana, ali su loše odluke uprave (Ferero je privatno radio malverzacije, istraga protiv njega nikada nije uključivala poslovanje kluba) i finansijski problemi doveli do njenog pada. Danas se bori za opstanak u drugom rangu italijanskog fudbala, daleko od slavnih dana. Kada je gradski rival Đenova, godinu pre Dorije ispao u Seriju B, navijači su nosili kovčeg ulicama ovog lučkog grada u bojama rivala. Vrlo brzo, situacija se okrenula. Đenova je ponovo u Seriji A, a Sampdorija u mulju drugoligaškog fudbala. 

Dinamo Drezden – Istorijska veličina Istočne Nemačke

Podeljena Nemačka nakon Drugog svetskog rata iznedrila je brojne klubove sa obe strane zida, koji su dominirali. No, Istočna (u nazivu Demokratska) za razliku od Zapadne “istinski demokratske” imala je svoje favorite. Državom je iz senke upravljala tajna policija (Štazi) koja je odlučivala o svakoj pori društva, uključujući i fudbal. Tako je, po uzoru na SSSR i Istočna Nemačka imala policijske klubove pod nazivom Dinamo. Naravno, Dinamo iz Drezdena i danas je najpoznatiji, ali širom sveta uglavnom je poznat po navijačima, odnosno njihovoj vernosti, nego po uspesima na zelenom terenu. Pre pada Berlinskog zida, Dinamo Drezden bio je jedan od najmoćnijih klubova DDR-a, sa osam osvojenih titula i sedam kupova. Međutim, ujedinjenje nemačkog fudbala nije donelo sreću ovom klubu, koji sada igra u trećoj ligi. U Bundesligi proveli su samo četiri sezone (1991-1995), a posle toga padali su i u četvrtu ligu. Sada su jo-jo klub, koji preskače između druge i treće lige.

Dinamo Berlin – Pad Štazija oslabio i drugi Dinamo

Da, kao i u slučaju Drezdena, imenjak i veliki rival, najvoljeniji, ali i najomraženiji klub sa istočne strane Berlinskog zida, ujedinjenjem doživeo je slom. Nestanak ozloglašene tajne policije, doveo je do kraha ovog kluba i njegovog potonuća u amaterske rangove. Berlinski Dinamo, je nastao 1966. godine, a onda je u periodu 1979-1988 osvojio deset vezanih titula i tako na kraju bio najtrofejniji klub nekadašnje države. Nakon ujedinjenja, nakratko je igrao drugu Bundesligu, a onda potonuo u potpunosti. Danas tavori u četvrtom rangu nemačkog fudbala, sa ekstremno malom posećenošću na svojim utakmicama. No, s obzirom na mržnju koju su prema njima osećali brojni timovi, smatrajući da su povlašćeni, reklo bi se da samo istinski navijači berlinskog Dinama tuguju za sudbinom. 

Torpedo Moskva – Svedok prošlih vremena

Rusija je prepuna fenomenalnih priča o uspesima fudbalskih klubova, ali neke od njih su ostale duboko na prašnjavim stranicama fudbalskih almanaha i retko ko ih se seti danas. Među njima, najpoznatija je svakako priča o moskovskom Torpedu. Ekipa osnovana od strane moskovske fabrike za proizvodnju automobila zlatne dane proživljavala je u sovjetskoj eri. Tokom 1960-ih i 70-ih godina prošlog veka osvojili su tri titule, naočigled mnogo moćnijih Dinama (Moskva i Kijev), kao i Spartaka i CSKA, odnosno klubova koji su imali političku, policijsku, ali i vojnu podršku vrha države. Daleko od toga da je Torpedo bio ugnjetavan, nisu mu nedostajala ni novčana sredstva, ali u sovjetskoj ligi nije mogao više. Uz titule državnog prvaka imaju i sedam trofeja u kupu i romantičnu priču o najboljem igraču u istoriji kluba, Eduardu Streljcovu. No ponos radničke klase u Moskvi, nakon raspada SSSR-a, nije uspeo da se nametne poput kluba sličnog porekla, Lokomotive. Torpedo u poslednjih 18 godina uglavnom igra drugu ligu, a ispadao je čak i do četvrte. U prvoj ligi Rusije, uglavnom su epizodisti.

Visla Krakov – Slom jednog giganta

Kada jedan klub ima 14 titula države (13 po statistici FS Poljske, jer je trofej kupa 1951. godine pripao Ruhu, pa je “konačno poljskim šampionom proglašen Ruh” da i to se nekada dešavalo u fudbalu) onda očekujete da takav klub ne može da padne nisko. No, biti velikan u Poljskoj ne znači i da ste imuni na propast. Finansijski problemi uspeli su Vislu da gurnu u drugu ligu, uprkos tome što je klub bio najuspešniji u modernoj eri poljskog fudbala. Bili su i na pragu gašenja, ali dete kluba i legenda Dortmunda Jakub Kuba Blažčikovski uspeo je da okupi grupu investitora i da ih spasi. Za razliku od mnogih velikana koji ispadanjem iz najvišeg ranga nastave da tonu, Visla je lani uspela da osvoji kup i tako izbori plasman u Evropu. Evropska turneja nije potrajala, Visla ni sada ne izgleda kao legitiman kandidat za povratak u elitu, ali svetlo na kraju tunela se nazire. 

Bordo – I amaterizam je bolji od gašenja

Girondins de Bordeaux, osvajač francuskog prvenstva u šest navrata, kupa četiri puta i redovni učesnik evropskih takmičenja, sada je daleko od svoje nekadašnje slave. Klub je zbog finansijskih problema, odnosno duga od 90 miliona eura izbačen u četvrtu ligu. Problemi su krenuli u toku kovid krize, nakon što je vlasnik prava prenosa francuskog prvenstva bankrotirao. Žirondinci su ipak izbegli gašenje, a trenutno jedino svetlo na kraju tunela je Endi Kerol koji predvodi napad. 

Bastija – Korzikanski ponos u nižem rangu

Ponos Korzike i nekadašnji finalista Kupa UEFA, Bastia već godinama skakuće između drugog i trećeg ranga, daleko od velike scene gde su nekada znali da namuče i značajno veće rivale. U junu 2017. godine Bastia je bila pod istragom nadležnih zbog malverzacija u poslovanju, koje su klub koštale profesionalnog statusa. Naime, istragom je utvrđeno da klub nema novca ni za drugu ligu, pa je automatski izbačena u peti rang. Srećom, lokalni investitori bili su spremni da ulože u klub, pa su se “Turkini” polagano penjali kroz rangove. Danas je Bastia ponovo u drugom rangu, a san o eliti živi. Na osam bodova su od pozicije koja vodi u baraž, a do kraja sezone ima dovoljno vremena da se situacija popravi. Bastia je iznedrila neke poznate igače, mnogi su u njoj stekli i afirmaciju, među poznatijima su Dragan Džajić, Majkl Esijen, Aleks Song, Sebastijan Skilaći, Anto Drobnjak… 

Kajzerslautern – Klub sa bogatom istorijom u borbi za povratak

Četvorostruki šampion Nemačke, Kajzerslautern, bio je poznat po osvajanju Bundeslige 1998. godine kao novajlija u ligi. Novi milenijum nije im bio naklonjen toliko, ispadali su i vraćali se u Bundesligu, ali od 2012. godine ih nema u eliti, gde pripadaju istorijski. Najcrnji dani usledili su 2018. godine kada su po prvi put ispali u treći rang. Nakon četiri godine u trećem rangu i promene upravljačke strukture, čuveni klub se vratio u drugu ligu 2022. godine. Lani su blesnuli u kupu, kao drugoligaši stigli do finala, gde su poraženi od neprikosnovenog Alonsovog Leverkuzena. Ove sezone su u vrhu druge lige sa ozbiljnim šansama za povratak u elitu nakon decenije i po. 

Pored navedenih, postoji još nekoliko slavnih klubova koji su se nekada borili za trofeje, a danas se nalaze u senkama fudbalske mape. Hamburger SV je takođe u drugoj ligi Nemačke.  Nekadašnji šampion Evrope iz 1983. godine već godinama ne uspeva da se vrati u Bundesligu iz koje je ispao 2018. godine. Hamburg je do tada bio jedini klub koji nikada nije ispadao, a taj niz je trajao čak 55 godina. Na nesreću, Hamburg je svake sezone jedan od glavnih kandidata za povratak, ali neobjašnjivo su svake sezone uspevali da prokockaju povratak u Bundesligu. Za ekipu koja ima šest titula, tri kupa i vlasnik je međunarodnog trofeja, drugi rang nije prirodno stanište. I ove sezone jure povratak.  

Deportivo La Korunja je klub koji je 2000. bio prvak Španije i redovan učesnik Lige šampiona, a danas uspehom smatra drugoligaški fudbal. Okolnosti su se promenile, SuperDepor je 2018. definitivno ispao iz La lige (prethodnu deceniju ispadali i vraćali se) i od tada tavori u mulju. Nakon dve sezone u drugom rangu, Deportivo je završio u trećem, a 2021. od ispadanja u četvrti rang spasio ih je samo jedan bod. Na sreću, lani su uspeli da se vrate u drugi rang, zahvaljujuću Lukasu Perezu, legendi kluba. 

Kada je reč o engleskom fudbalu, brojne su ekipe koje danas tavore u nižim rangovima. Nekolicina bivših šampiona danas je raspoređena od drugog do četvrtog ranga, ali neki imaju izgleda da se vrate na mesto koje im pripada. Lids i Šefild Junajted su ponovo u vrhu Čempionšipa (oni su svoje crne dane davno prebrodili, a i vraćali su se u Premijerligu). Prate ih i nekada kultne ekipe, Sanderlend i Blekburn koji su takođe bivši šampioni. Poslednje dve ekipe gotovo deceniju već nismo videli u Premijer ligi i zaista bi zarad nekih davnih, srećnih dana bilo lepo videti ih na velikoj sceni. Barem još dve sezone (tako sada stoje stvari) nećemo gledati Portsmut u Premijer ligi, jer su trenutno bliži borbi za opstanak. U trećem rangu, danas su i trostruki prvak Hadersfild, mada oni su relativno skoro bili deo elite. Društvo im prave i nekada ne tako atraktivne, ali ekipe koje izazivaju nostalgiju svakom obožavaocu Premijer lige. Bolton, Vigan, Reding, Čarlton… Simpatični naslednik nekadašnje “Lude družine” AFC Vimbldon sada je u četvrtom rangu…

Fudbal je pun uspona i padova. I dok su neki klubovi nestali sa fudbalske mape, drugi su uspeli da se izdignu iz pepela i vrate u elitu. Primeri Napolija, Lidsa, Fiorentine, Notingem Foresta i mnogih drugih pokazuju da stabilno rukovodstvo, strategija i podrška navijača mogu učiniti čuda. Hoće li neki od nekadašnjih velikana uspeti da ponovo zauzmu svoje mesto među najboljima? Samo vreme će pokazati.