Ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu gotovo da nema cenu. Često prelazi granice logike, razuma, pa čak i svakodnevne normalnosti. Za brojne ljubitelje fudbala, navijanje je najprostije rečeno način života.

Vrlo često kada nekog navijača upitate kako je izabrao klub za koji navija, reći će vam da je u pitanju stvar identiteta, porodična tradicija ili da prosto nema konkretnog razloga, prosto ljubav se eto tako rodila. 

Istinski navijač često prati klub i po lošim vremenskim uslovima, u gotovo neočekivanim terminima, kod kuće, ali i na strani, bez obzira na takmičenje u kom igra. Bitno je samo jedno, da pokaže ljubav. 

Iako nikada, niko na svetu neće moći da kaže ko je zaista najverniji navijač, jer nema nekog posebnog parametra koji o tome odlučuje, jedno ime posebno se ističe. U pitanju je najstariji navijač Fođe, italijanskog trećeligaša, Frančesko Malđeri. 

Ukoliko niste čuli za njega ili ne znate konkretan razlog zbog čega je tema teksta, upravo ćete saznati. Malđeri, odnoso poznatiji kao „nonno Ciccio“ najdugovečniji je navijač na „Čizmi“, a utakmice redovno posećuje i u svojoj 100. godini. 

„Deda Ćićo“ postao je simbol Fođe, koja je krajem prošlog veka bila hit u Seriji A, ali odavno je nema na fudbalskoj mapi. Ćićo je nije napustio čak ni u „beton ligama“. 

Prema zvaničnim podacima italijanskih državnih organa, preko 36 miliona stanovnika te zemlje fudbal je navelo kao omiljeni sport, međutim čak 10 miliona njih smatra da su stadioni postali previše opasna mesta, pa ih izbegavaju. Ne i Ćićo, koji uprkos svojim godinama i dalje redovno posećuje utakmice svog kluba. Poznat je i po tome što sa sobom uvek na utakmice nosi transperent na kome poziva na mir među navijačima „Pace tra ultras“. 

Fođa je osnovana 1920. godine, a Ćićo je rođen samo pet godina kasnije. Po sopstvenom priznanju, vrlo rano je počeo da prati svoj lokalni klub, a od 1936. godine klub prati i kod kuće i na strani. To znači da njegova „ultras karijera“ traje gotovo 89 godina. Jedini momenti kada nije pratio svoj klub uživo, bili su za vreme trajanja Drugog svetskog rata, s obzirom da je kao vojnik, iako maloletan bio mobilisan u Africi, kao i tokom pandemije koronavirusa. Ostatak života, proveo je uz svoju Fođu. 

Ćića često nazivaju najstarijim ultrasom u Italiji, a možda i šire. Zbog svoje posvećenosti Fođi, pre nekoliko godina britanska veb televizija „COPA 90“ o njemu je snimila dokumentarni film, koji je doživeo veliki uspeh i povećao popularnost ovog jedinstvenog i čoveka. Iako ga mnogi zovu ultrasom, Ćićo nikada nije učestvovao u tučama, on smatra da je ključno navijati za svoj klub, ali i prenositi univerzalne poruke o miru i prijateljstvu. Zahvaljujući praćenju Fođe, Ćićo je prešao Italiju uzduž i popreko, na stotine hiljada pređenih kilometara zbog ljubavi, u intervjuima brojnim medijima opisao je kao magično iskustvo. Isticao je da je tako upoznao mnoge ljude koji gaje istu strast, obišao gradove i gledao dobar fudbal. 

Ni u poznim godinama Ćićo ne odustaje, i dalje je redovan na utakmicama, a tako je bilo i u nedavno završenoj sezoni u kojoj je Fođa ponovo propustila šansu da se vrati makar u Seriju B. 

A Ćićo je nedavno u izjavi za italijanske medije istakao samo jednu želju. Da poživi još malo i ponovo svoj klub vidi u Seriji A.