Svetska javnost sa nestrpljenjem očekuje narednu sezonu Lige 1, a povod za to, ruku na srce, potpuno neinteresantno elitno takmičenje je gradski derbi Pariza. Francuska prestonica duže od tri decenije nije imala prestonički derbi, a posebnu pažnju izaziva činjenica da će se Pariz, preseliti na stadion „Žan Buen“ koji se nalazi tik uz PSŽ-ov „Park Prinčeva“. No, da li će se izroditi zaista veliko rivalstvo, kao što se pretpostavlja, saznaćemo u godinama koje slede. 

Do tada, odnosno do rađanja tog derbija, Francuska će moći da se podiči drugim rivalstvom. U pitanju je derbi između dva najveća tamošnja kluba, PSŽ-a i Olimpika iz Marseja, poznatim pod nazivom „Le Classique“.  

Olimpik je decenijama važio za najpopularniji i najjači francuski klub, međutim, Parižani su im već krajem osamdesetih zapretili, a poslednjih deceniju i po skinuli titulu najtrofejnijeg kluba. 

Tim iz Marseja je bio dominantna sila francuskog fudbala sedamdesetih i osamdesetih godina, naročito pod vođstvom kontroverznog biznismena Bernara Tapija. PSŽ je znatno mlađi klub, osnovan je 1970. godine fuzijom Pariza i Sen Žermena, ali ubrzo je pokazao tamošnjoj javnosti da je cilj da bude najveći. Prva titula osvojena je 1986. godine, a rivalstvo je počelo da tinja. Obrise rivalstva kakvo poznajemo danas, derbi počinje da dobija u sezoni 1988/89 kada su dva kluba bila u trci za titulu. Marsej je prvi prošao kroz cilj, a uprava „svetaca“ optužila je Tapija i Marsej za nameštanje. Od tada, pa do današnjeg dana, rivalstvo je izraslo u jedno od najvećih na svetu, mržnja je sveprisutna, a gotovo da nema okršaja dva tima koji ne završi nasilnim okršajima navijača gde god da se susretnu. 

Rivalstvo je dodatno podgrejano činjenicom da je PSŽ klub iz glavnog grada, a Marsej predstavnik radničke klase iz najveće francuske luke. Ono što je godinama predstavljao problem među ovim ekipama je bilo i političko opredeljenje navijača. PSŽ je godinama bio klub desno orjentisanih navijača, a Marsej izrazito levičarski. No to više nije slučaj. Naime, osamdesetih i devedesetih godina PSŽ je imao veliku posećenost na stadionima, ali je njihova najvernija tribina bila predvođena grupom Bulonj Bojs, poznata po radikalno desnim stavovima. Marsej je, kao i Pariz uostalom, grad koji nastanjuju brojne nacije, ali je u lučkom gradu bilo lakše odrediti političku pripadnost. Ipak, sve se promenilo početkom ovog veka, kada su grupe navijača PSŽ-a, naklonjene levici krenule u otvoreni rat sa Bulonj Bojsima. Brutalni okršaji širom Francuske, dugo su šokirali sve. Navijači istog kluba se tuku, a pozadina svega je politika. Levica je pobedila, Bulonj Bojsi su hapšeni zbog tuča, radikalnih stavova i drugih stvari čime su značajno oslabljeni. Sve njima lojalne grupe proterane su sa ultra tribine, pa je PSŽ postao klub levice. No, za stanovnike Marseja oni će uprkos promeni identiteta, zauvek ostati buržoazija iz prestonice, dok je Olimpik pravi predstavnik ugnjetenih. Ipak, ono što zvuči neverovatno, Olimpik je osnovan kao klub elite sa juga, a PSŽ kao radnički klub. 

Kada je reč o uspešnosti u međusobnim duelima, PSŽ ima 52 pobede, Olimpik 34, a 23 puta je završeno bez pobednika. I trofeji su, zahvaljujući usponu pod vođstvom Kelaifija, na strani PSŽ-a. Čak 13 puta je PSŽ bio šampion Francuske, naspram Olimpikovih devet titula, broj titula u kupu je takođe na strani PSŽ-a 15 naprema 10, ali u jednom segmentu Pariz gleda u leđa velikom rivalu. Marsej je, barem za sada, jedini francuski klub sa peharom Lige šampiona. PSŽ će u finalu u Minhenu pokušati da savlada Inter i tako eventualno se izjednači sa rivalom. Naravno, „sveci“ ipak imaju evropski trofej, u pitanju je Kup pobednika kupova iz 1996. godine. 

Marsej je poslednju titulu osvojio 2010. godine i već deceniju i po gleda u leđa najvećem rivalu, a sve su prilike da se situacija neće značajnije promeniti s obzirom da PSŽ ljubomorno čuva poziciju dominantne ekipe. PSŽ je čak uspeo u dva navrata da rivala savlada sa čak 5:1, što je najveća pobeda u istoriji međusobnih duela. 

Rivalstvo ova dva kluba duboko je ukorenjeno u kulturološkim, geografskim, socijalnim i drugim društvenim karakteristikama. Bogati sever protiv siromašnog juga, prestonica države protiv najvažnije luke u državi. Plavo-crveni protiv belih i velika mržnja koja razdvaja ova dva kluba. No, uprkos zloj krvi između klubova, čak 51 igrač je igrao za obe ekipe, što nije mali broj. 

Ovo rivalstvo najveće je u Francuskoj, iako nema tradiciju kao neka druga, no uspešnost oba kluba doprinela je da imaju najveće navijačke baze u zemlji, a o njihovoj fanatičnosti suvišno je trošiti reči. Marseju su decenijama gostovanja Bordou ili Sent Etjenu bila mnogo primamljivija nego izleti u prestonicu. No od kraja osamdesetih godina, teško da postoji destinacija gde igraju sa većom neizvesnošću. Sa druge strane, PSŽ do skoro nije imao gradskog rivala, u Parizu je pored postojanja brojnih klubova teško bilo i zamisliti da bi ijedan od njih mogao da se suprotstavi ekipi sa „Parka Prinčeva“. Zato je „Le Classique“ najvatrenije rivalstvo koje Francuska može da ponudi.