Bespuća interneta poslednjih godina donose slavu pojedinicma, običnim ljudima iz naroda zahvaljujući gotovo univerzalnoj dostupnosti digitalnih platformi, videli smo da nekima ta slava može da se obije o glavu, nekima da donese novac, a nekima samo popularnost koju nisu zloupotrebili. Među ovim, poslednjim ali retkim slučajevima ističe se i jedan običan čovek, zidar po profesiji i veliki ljubitelj fudbala, naširoko poznat kao Wealdstone Raider.

Pre toga, retko ko, van Engleske, je mogao da kaže da je čuo za ovaj klub, a o njegovim navijačima gotovo sigurno niko nije ni govorio, jer amaterski engleski fudbal, iako je popularan širom sveta, teško da može po bilo čemu da parira profesionalnom. Ipak, po jednoj stvari zasigurno je ispred, a u pitanju je iskrena podrška svojih navijača. Na tribinama malih klubova, retko ćete videti turiste, slučajne prolaznike, njih ipak zanima bleštava svetlost velikih stadiona, a među tih par stotina „nesretnika“ zaista se okupljaju iskreni zaljubljenici u igru sa loptom, koji maštaju o velikim utakmicama, trofejima, izlasku u Evropu, no za njih to gotovo sigurno ostaje nedosanjan san. 

Takav je i junak našeg današnjeg teksta, čovek pravog imena Gordon Parmar Hil, običan građevinski radnik iz predgrađa Londona, preciznije iz Heroua, kojem je jedno uobičajeno popodne donelo svetsku slavu. Gordon od svog detinjstva navija za Wealdstone, svakog vikenda posećuje utakmice svog omiljenog kluba, a život mu se promenio 2013. godine, kada je na utakmici sa Whitehawk-om, provocirao protivničke navijače. Neko od prisutnih na tribinama, snimio je njegove povike ka malobrojnim gostujućim navijačima, poput „You want some? I'll give it ya“ i „You've got no fans“ i snimak se brzo proširio internetom. Od tog trenutka Gordon je od anonimnog zidara, postao svetska zvezda, a nadimak „Wealdston Rider“ postao je poznat svima. Snimak se iznova i iznova širio internetom, pa je Hil postao veoma prepoznatljivo lice, mlađe generacije kreirale su mimove, dok su se stariji divili njegovoj upornosti da isprovocira suparnike. 

Popularnost na internetu otvorila je Gordonu nove vidike, snimio je i džingl pod nazivom „You've got no fans“ koji je doživeo uspeh na muzičkim top listama, sav prihod je upućen u dobrotvorne svrhe, a snimao je i reklame. Popularnost mu je rapidno rasla, ali Gordon je posle svega ostao isti onaj čovek. I dalje radi kao građevinac, pomogao je klubu da dobije na popularnosti, ali i dalje svakog vikenda posećuje utakmice svog kluba. 

Trenutak zanosa, prozivke upućene protivničkim navijačima promenile su mu život, ali on to nije radio iz loše namere. On je samo hteo da isprovocira protivnike, jer Whitehawk je klub iz predgrađa Brajtona i jasno je da ne okuplja veliki broj zaljubljenika. Entuzijazam, neobičan karakter i simpatični povici doneli su mu slavu jednog običnog subotnjeg popodneva, pa danas za njega i njegov klub znaju svi. 

Gordon je sjajan primer, da slava nužno ne mora da znači luksuz i moć, za popularnost je dovoljno malo humora, iskrenosti i strasti. Običan građevinski radnik upisao se u istoriju, potpuno nesvesno. Samo je bio u pravom trenutku, na pravom mestu i radio ono što inače radi, bodri svoj voljeni klub.