Džejms Meklin - Boy in green is back home in Derry

Zimski prelazni rok tradicionalno je rezervisan za popunjavanje praznina u timu, nadomešćivanje ili zamenu dugoročno povređenih igrača i retko kada se dogodi neki bum, čak i ako se dogodi veliki transfer.

Pre desetak dana u Irskoj se dogodio baš jedan koji je prodrmao tamošnju javnost, ali je u ostatku sveta prošao gotovo nezapaženo, jer niko se nije obradovao kao stanovnici Derija, povratku svog nestašnog ali kuražnog sina, reprezentativca i ponosnog Irca, Džejmsa Meklina.

Sada vremešni bivši reprezentativac Irske, vratio se kući nakon nekoliko sezona u Reksamu, nakon decenije u najjačem prvenstvu na svetu, nekoliko klubova iz donjeg doma Premijer lige, kao čovek neviđene srčanosti i hrabrosti koju nisu želeli da prihvate ni navijači kluba za koji je nastupao, jer je uspevao i njima da se zameri. Zamerao se svima, a valjda je to posledica geografije, odnosno grada iz kog dolazi, nije želeo da spusti glavu ni pred kim, zato ga nisu voleli.

Da pojasnimo, onima koji ne znaju, Deri je grad na samoj granici Republike i Severne Irske i bio je poprište žestokih sukoba tokom prošlog veka, kada su se snage Ujedinjenog Kraljevstva i IRA-e borili za opstanak Severne, odnosno ujedinjenje Republike Irske. Zato danas ovaj grad Irci zovu Deri, a oni naklonjeni Velikoj Britaniji Londonderi.

Džejms je rođen u irskoj katoličkoj porodici 1989. godine i učen je da je Severna Irska integralni deo njegove države, te da je trenutna granica samo privremena, da će njeno ukidanje doći kad tada, te da je neophodno tu ideju prenositi narednim generacijama.

Tako je Meklin i stasavao u veoma borbenog igrača, koji je svoju profesionalnu karijeru i započeo u svom lokalnom klubu Deri Sitiju (klubu koji geografski pripada Severnoj, ali igra u ligi Republike Irske) iako je zvanično prve korake napravio u amaterskom Institutu, takođe klubu iz rodnog grada.

Njegov talenat nije ostao nezapažen, jer je već 2011. godine Sanderlend došao po njega. Meklin je bio isključiva želja Stiva Brusa, tadašnjeg menadžera „crnih mačaka“ koji ga je video kao investiciju u budućnost, što bi verovatno i bio da nije njegove lude irske glave.

Sve je krenulo nizbrdo kada je tokom 2013. godine na svom zvaničnom nalogu na tadašnjem Tviteru podelio „The Broad Black Brimmer“ kao svoju omiljenu pesmu. Za one koji ne znaju, u pitanju je pesma koja je nastala tokom Irskog rata za nezavisnost, a koja opisuje dečaka koji nije upoznao oca jer je poginuo u borbama na strani IRA-e. Sam naslov pesme podseća na šešire koji su pripadnici irske garde nosili na glavama, a koji su za Britance ostali u ne tako lepom sećanju.

Dakle, tematika pesme o „nezavršenom poslu“ mogla mu je doći glave, jer je navukao bes i navijača Sanderlenda, ali i drugih.

Pevalo se protiv njega, pretilo mu se na svakom koraku, dobio je čak i nekoliko pisama u kom mu je direktno prećeno smrću, ali Meklin nije mario. Dobio je podršku nekolicine fudbalera sunarodnika, a tadašnji strateg „Crnih mačaka“ Martin Onil zamolio ga je da više ne koristi Tviter.

Rastanak sa klubom na kraju te sezone nije teško pao nikome, Sanderlend se ratosiljao nedisciplinovanog igrača, a on je po sopstvenom priznanju napustio klub koji ga je „ostavio na cedilu“.

Dve sezone bio je član Vigana u Čempionšipu, a onda je pojačao Vest Bromvič Albion, nakon što je mimo svih očekivanja odbio ponudu Njujork Red Bula. No, ni tu nije mogao da se pohvali da je prihvaćen, jer je odmah na debiju bio izviždan zbog ispada na Tviteru, iako je prošlo nekoliko godina, a poseban haos je napravio na duelu sa Sanderlendom te sezone.

Nakon završetka utakmice, Meklin se zaleteo ka navijačima Sanderlenda i nepristojno gestikulirao čime je izazvao bes, ali problem je bio što su ga samo saigrači razumeli. Takav gest nije naišao na preveliko odobravanje ni njegovih navijača. Solidne partije u WBA preporučile su ga Stouku, ali ni tamo nije mogao bez skandala.

Ponovo je objavama na društvenim mrežama izrevoltirao navijače, iako je bio standardan u klubu, ovoga puta je objavio video sa fantomkom u bojama irske zastave, zbog čega je bio kažnjen dvonedeljnim honorarom.

Takođe tokom čitavog mandata igranja u engleskom fudbalu, nikada nije želeo da obuče dres sa „cvetom maka“ koji je simbol stradanja britanskih vojnika u svim svetskim sukobima. On to po sopstvenom priznanju nije želeo jer je odrastao u Deriju, u kom su se događali ozbiljni sukobi, a u njegovom kvartu je postradalo šest irskih boraca tokom „Krvave nedelje“. Nekada je cvet maka bio simbol stradanja u Prvom svetskom ratu, što za Meklina nije bilo sporno, jer su i Irci bili na istoj strani sa Britancima, međutim kada je njegovo značenje prošireno, za Meklina nije bilo dvojbe.

Karijeru u engleskom fudbalu poslednjih godina proveo je u Reksamu i tamo je bio prilično dobro prihvaćen, ali verovatno iz razloga što je u pitanju velški klub.

Tokom svoje reprezentativne karijere bio je više nego omiljen među navijačima, Irci u ga zbog svog neumoljivog stava i prkosa iskazanog Englezima obožavali, a čak su mu posvetili i pesmu.

Nakon decenije i po daleko od kuće, nekako daleko od velike pozornice, Meklin je odlučio da se vrati kući, među svoje. Tamo gde mu niko ne zviždi, niko ga ne gleda popreko, već ga slave kao heroja. I zbog zasluga na terenu, ali i zbog stavova izrečenih van njega.