Rođen u skromnoj porodici radničkih korena, na severu Engleske, od malih nogu zaljubljen u loptu, sanjao je da postane veliki fudbaler. Uz fudbal, njegova porodica mu je usadila i drugu strast, muziku. Dok ga je otac učio rokenrolu, nakon dugih smena u fabrici, majka ga je podučavala pevanju, a on je sve upijao, pa je nakon što je ostvario svoj san, uspeo da ostvari i snove svoje porodice. Osim što je postao profesionalni fudbaler, kasnije i menadžer, osnovao je i svoj bend, pa uporedo sa fudbalom i svirao gitaru.

Ukoliko ste se pitali o kome je reč, u pitanju je Geret Ejnsvort. Mlađe generacije verovatno ne znaju o kome je reč, nešto stariji ljubitelji engleskog fudbala pamte kosmatog plavušana u dresovima nekolicine klubova. Geret je kao igrač bio sve ono što publika traži, borben, strastven, neumoran krilni igrač, koji je bez straha ulazio u duele, znao kako i kada da podigne publiku na noge, a gde god je igrao Preston, KPR, Vimbldon, Linkoln, Port Vejl bio je jedan od omiljenih igrača, idol publike. Verovatno najdublji trag ostavio je u ekipi KPR-a, gde je nakon igračke počeo i trenersku karijeru, a tamošnjoj publici je ostao urezan u sećanje zahvaljujući činjenici da je uz klub bio i u najtežim trenucima. 

Većina fudbalera kada postane poznata, ne zna šta će od sebe, pa ih to često odvede stranputicom, a ludu glavu kakva je Ejnsvort, to je motivisalo da u toku (fudbalske) karijere mašta o muzičkoj. Tokom igranja za Vimbldon, sa saigračima Krisom Perijem i Trondom Andersenom osnovao je bend APA, a onda se pridružio bendu „Dog chewed the Handle“. 

Zanimljiva priča vezana je za njegovo pristupanje tom bendu, pri audiciji je sakrio da je profesionalni fudbaler, a članovi benda očigledno ne preterano zainteresovani za fudbal, primili su ga ni ne znajući o kome je reč. Da je profesionalni fudbaler, saznalo se kada su trebali da budu predgrupa „Bad Manners-u“ na međunarodnoj turneji, s obzirom da nije mogao ići po svetu da svira u toku sezone. Nakon raspada ove grupe pre nekoliko godina, sa delom članova osnovao je novi bend pod nazivom „Road to Eden“, a od 2019. godine frontmen je benda „The Cold Blooded Hearts“ sa kojim je čak izdao i jedan album. 

Nakon igračke karijere, posvetio se trenerskoj, a počeo ju je kao trener-igrač u KPR-u, pa potom duže od decenije predvodio Vikomb Vondererse, sa kojima je na sezonu igrao i u Čempionšipu, što ga čini najuspešnijim menadžerom ovog kluba u istoriji. 

Nakon toga bio je na kratko ponovo u KPR-u, a onda u Šruzberiju, da bi danas sedeo na klupi Džilingema. 

Poznat kao energičan krilni fudbaler, nije promenio svoj stav ni u menadžerskoj karijeri. Napadački stil, direktan, čvrsta odbrana i brzi napadači, nekada čak i klasično „bunarenje“ duge lopte i stvaranje prilike pred protivničkim golom „na silu“, ali igrači su uvek hvalili atmosferu koju je kreirao u svakom klubu koji je vodio. 

Dugokos, energičan, neobičan i upečatljiv. U vremenu kada svi menadžeri i fudbaleri izgledaju kao da „su izašli sa fabričke trake“, kada je fudbal postao korporativna indsutrija, Ejnsvort predstavlja suštu suprotnost, roker u duši, sa posebnom strašću bez obzira što obično sedi na klupi malog kluba. Ejnsvort je primer da lepo i korisno uvek ide jedno uz drugo, a fudbal i rokenrol odavno su savršen spoj, samo što to danas nije „mejnstrim“.