Ejr Junajted: Fudbalski klub poštenih ljudi i lepih devojaka

Ejršir je grofovija na jugozapadu Škotske, poznata kao regija u kojoj je rođen jedan od junaka tamošnje borbe za nezavisnost, Roberta Brusa. Ukoliko ste gledali ostvarenje Mela Gibsona „Braveheart“ to vam je onaj što isprva izdaje Vilijama Volisa, a potom nastavlja njegovu borbu, koju na kraju kruniše pobedom i osamostaljenjem Škotske.

Ovu oblast proslavio je i jedan od najpoznatijih škotskih pesnika Robert Berns, takođe lokalac, koji je u svom kapitalnom delu „Tam o’ Shanter“ zapisao da nijedan grad na svetu ne može da nadmaši njegov Ejr, koji je poznat po poštenim i hrabrim ljudima i lepim ženama.

Berns je iz tih krajeva pa je verovatno bio i subjektivan, ali širom Škotske i danas važi isto mišljenje da na jugozapadu zaista stasavaju pošteni ljudi i lepe devojke.

Ovaj pesnik preminuo je mlad, u 37. godini života, krajem 18. veka, ali početkom 20. u njegovom gradu nastaće fudbalski klub, koji će zahvaljujući njegovoj poemi, postati poznat, kao klub poštenih ljudi. U pitanju je Ejr Junajted, koji je osnovan 1910. godine, a koji i danas nosi nadimak „The honest man“.

Krajem 19. veka u gradu su postojala dva kluba, Ejr i Ejr Parkhaus i oba su bili članovi fudbalske lige, odnosno funkcionisali su kao profesionalni klubovi. Međutim, nisu imali previše uspeha, uglavnom zbog nedostatka novca, pa su 1910. godine došli na genijalnu ideju, koja im je donela istinski napredak.

Upravo tako, nastaje Ejr Junajted, do danas jedan od najpoznatijih klubova iz tog dela države, severno od Hadrijanovog zida, ali i klub koji se zahvaljujući fuziji domogao elitnog ranga, svojevremeno.

Junajted je do kraja devedesetih godina, bio jedini škotski klub koji je nastao fuzijom dva postojeća kluba, sve do nastanka Invernesa, a to podrazumeva da nijedan od dva kluba nije bio ugašen, pred gašenjem, nije preuzeo boje ili infrastrukturu onog drugog, već jednostavno se stopio u jedan.

A Ejr je uspeo da čak 34 sezone provede u elitnom rangu, doduše poslednji put je u prvoj ligi bio krajem sedamdesetih, a poznat je i kao jedan od najuspešnijih niželigaških klubova ikada.

To sve zahvaljujući trofejima koje su osvajali u nižim rangovima. Čak šest puta su osvojili drugi rang, tri puta treći, a čak tri puta su u drugu ligu ulazili preko baraža. Jednom su čak bili finalisti Liga kupa, poraženi glatko od Rendžersa u finalu 2001. godine, a na putu ka finalu izbacili su čak i Hibernian i Invernes.

Ovaj klub ima i jedan neobičan rekord, koji na Ostrvu, do sada niko nije uspeo da im obori, a kao što znate moćnijih, većih i jačih tamo ne manjka.

Pre skoro 100 godina, njihov napadač Džimi Smit postigao je 66 pogodaka u samo jednoj sezoni (38 utakmica) što ga i danas čini najboljim strelcem u jednoj sezoni ikada, računajući sva profesionalna takmičenja u Velikoj Britaniji.

Smit je za Ejr odigrao 76 utakmica ukupno, postigao čak 97 golova, a zahvaljujući dobrim partijama otisnuo se čak do Liverpula.

Najbolji menadžer u istoriji kluba je Ali Makleod, legendarno levo krilo Blekburna. On je u tri mandata vodio klub, osvojio dva pehara (drugog i trećeg ranga), a proglašen je i počasnim građaninom ovog grada.

Tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih, Ejr je bio poznat kao „ubica“ velikih, jer su u kup takmičenjima zagorčavali živote ekipama iz elitnog ranga.

Oba Dandija, Hibernian, Madervil... svi su padali pred njima, ali najviše problema zadavali su svom lokalnom rivalu Kilmarnoku, kog su čak četiri puta zaredom uspevali da izbace iz takmičenja, uprkos činjenici da je Kilmarnog gotovo uvek igrao rang iznad.

Ejr je danas u škotskom Čempionšipu, nakon skoro 50 godina odsustva, sanja povratak u elitni rang, ali čini se neće tek tako ostvariti svoj san.

No, klub je u svojoj 116 godina dugoj istoriji prevalio dosta teških momenata, ali i imao razloga za slavlje, pa ni neki neobičan ishod na kraju sezone ne bio bio iznenađenje.

Ali, kao što rekosmo na početku, klub crno-belih boja, sa ponosom nosi u grbu krst Svetog Andreja (simbol na zastavi Škotske) i uspomenu na legendarnu poemu jednog od najvećih sinova tog dela Škotske. Zato ih i dalje svi poznaju kao klub poštenih ljudi i lepih devojaka.