Džejms Vord Prauz: Zakleti „Pompi“ i usvojeni sin Sautemptona

„Cilj opravdava sredstvo“ je fraza koja se često pripisuje Makijaveliju, ali nevezano od toga da li ju je zaista on izgovorio ili kako to neki izvodi tvrde, čak i Ovidije, ona vekovima izaziva rasprave među filozofima u etičkom smislu. Jedino oko čega nema sporenja jeste njena primena koja je vidljiva na svakom koraku svakog dana kroz celu ljudsku istoriju.

Da li zaista cilj opravdava sredstvo, ako se do njega mora doći izdajom odnosno da li je rezultat važniji od načina ostvarivanja rezultata? Je li opravdano „izdati“ svoj grad i svoj klub, samo da bi se postao profesionalni fudbaler?

Svako od nas bi rekao da nije, da tako nešto ne bi učinili, ali zapitajte se, da ste bili u prilici da li bi pristali na takav potez samo da vam jednog dana mase kluču zbog postignutih pogodaka, da li bi krenuli ka stadionu ljutog rivala, samo zato jer je bolji, uspešniji i ima razvijeniju omladinsku školu.

Ovakvih primera ima mnogo, nemojmo se zavaravati, a i ostvarenje snova, ne znači nužno izdaju, iako tako izgleda na prvu loptu. Pričamo o nekadašnjoj legendi Sautemptona, a danas zvezdi u padu, Džejmsu Vord Prauzu, dečaku koji je rođen u Portsmutu, ali je igrač postao u omraženom, komšijskom Sautemptonu.

Možda vam je ispor radara prošla vest da je od pre neki dan Vord Prauz prešao na pozajmicu u Barnli, ona u Notingemu nije bila uspešna, kao što nije ni permanentni prelazak u Vest Hem. Čini se samo pokraj mora Vord Prauz zna da igra fudbal.

No, da vam približimo ovaj neverovatan slučaj.

Džejms je rođen 1994. godine u Portsmutu, u porodici koja generacijama navija za svoj lokalni klub, koja je takođe cela imala sezonske ulaznice.

Sve zvuči kao bajka, crtalo se da lokalni dečak neverovatnog talenta jednog dana istrči pred svojim ljudima sa kapitenskom trakom, a onda pokuša da svoj klub vrati na staze stare slave.

Ali od bajke nije bilo ništa, jer je još kao devetogodišnjak, mali Džejms odabrao da pojača najljućeg rivala, a još luđe od svega, dobio je podršku svoje porodice. Iako je prvu fudbalsku utakmicu gledao kao trogodišnjak na „Fraton Parku“ splet čudnih okolnosti odveo ga je na „pogrešnu“ stranu.

Kao talentovani dečačić na školskom takmičenju primećen je od strane skauta i Sautemptona i Portsmuta, i oba kluba ponudila su mu ponudila da trenira u njihovom sistemu. A Džejmsova porodica je prihvatila oba kluba, pa je neko vreme trenirao i sa „Svecima“ i sa „Pompijima“.

Idilu je prekinula informacija da su klubovi saznali da mali trenira i sa jednima i sa drugima te da mora da odluči gde će. Džejms je u razgovoru sa roditeljima shvatio da mora da donese važnu odluku, onu koja će mu odrediti karijeru, morao je da izabere između ljubavi i karijere.

Da posluša razum ili srce. Mnogi će mu verovatno suditi zbog izbora, ali i on i porodica su shvatili da moraju da donesu razumnu odluku. Mimo svih očekivanja, izabrali su Sautempton.

Presudna je bila reputacija akademije Sautemptona, razvoj mladih igrača, a to najbolje pokazuju primeri Gareta Bejla i Tea Volkota... Vord Prauz je godinama nakon škole odlazio u obližnji Sautempton na trenigne, a kako je rastao, sve više je porodicu odaljavao od kluba.

Jednostavno, često su se njegovi mečevi u mlađim kategorijama, poklapali sa duelima Portsmuta, pa je porodica u želji da gleda svog mezimca, sve češće propuštala duele svog kluba, a onda su i odustali od kupovine sezonskih ulaznica.

Džejmsov otac je godinama kasnije odustajanje od svog kluba pravdao i činjenicom da je klub bio na ivici gašenja, u organizacionim problemima, te da nije samo sinova odluka bila presudna.

Kada je postao deo Sautemptonovog omladinskog tima, Vord Prauz se preselio u Sautemptonov internat, posvetio se fudbalu, a onda postao i profesionalni fudbaler.

Debitovao je sa 17 godina u Liga Kupu u porazu od Kristal Palasa, a u prvom timu Sautemptona je proveo 12 sezona, upisao je preko 300 nastupa, da bi 2023. godine prešao u Vest Hem, gde se nije baš najbolje snašao.

Mnogo je igrača koji su u želji da se što pre „dočepaju“ velike scene krenuli putem Džejmsa Vord Prauza, ali činjenica je da „usvojeni sin“ Sautemtona ima opravdanje.

Možda da je poslušao srce, nikada ne bi postao premijerligaški fudbaler, ali bi verovatno bio heroj svog kluba i grada. No, danas ga verovatno u Portsmutu niko više i ne gleda kao „svog“, a među „Svecima“ je legenda.