Filmska avantura, neočekivani heroj i prvi Englez sa peharom prvaka sveta

Svetsko prvenstvo 1966. godine verovatno je jedno od najneverovatnijih takmičenja ikada održanih i posebno po mnogo čemu. Engleska je prvi i do sada jedini put osvojila trofej, a bila je i domaćin, no sama uvertira takmičenja ostala je zapisana kao jedna neverovatna, praktično filmska priča.

Sve je počelo u susret prvenstvu, kolevka fudbala želela je svetu da se pokaže kao dobar domaćin, uvertira je morala da bude spektakularna jer Englezi su želeli da se istaknu kao pravi revolucinari, i u tome su (ne)svesno uspeli.

Kako bi pokazali da je sve na vrhunskom nivou, odlučili su da mesecima unapred javnosti pokažu da mogu sve, pa čak i da izlože trofej i pokažu ga širokim narodnim masama, što će se na kraju ispostaviti kao kardinalna greška, ali i priča koja je imala bajkovit i srećan kraj.

Ključan datum bio je 20. mart 1966. godine, tog dana je krenula avantura sa čuvenim trofejom Žila Rimea i afera koja će zauvek promeniti bezbednosne aspekte.

Trofej je bio izložen u „Vestminster Center Holu“ objektu koji je služio čak i kao crkva, a engleska vlada je obezbedila da trofej uvek bude pod prismotrom.

Dva policajca u uniformi uvek su bili pored pehara, a u blizini su bili i oni u civilu i činilo se da trofej ne može da ugrozi niko. Međutim, sve se promenilo, kada su policajci morali da napuste prostoriju zbog zakazanog obreda lokalne zajednice metodista.

Nakon službe utvrđeno je da trofeja nema, a istraga je pokazala da je vitrina bila nasilno otvorena.

Kompletna država digla se na noge. Nadležne službe, isprva su pokušale da zataškaju sve, pokušavajući da izbegnu nacionalnu sramotu, mada to im nije uspelo. Inspektori „Skotland Jarda“ odmah su krenuli u potragu, kompletna policija je češljala sve moguće osumnjičene, a kako bi se u slučaju da informacija procuri, umirila javnost, angažovan je čak i umetnik koji je napravio kopiju.

No, vest je ubrzo procurela i svi su znali da je pehar nestao.

Osramoćeni Englezi suočili su se sa jednom od najvećih afera, iako su želeli da se pokažu kao revolucionari, ali preostalo im je samo jedno, da trofej pronađu.

Kada potraga na terenu nije dala rezultate, dogodio se neočekivani obrt. Kradljivac je na adresu Fudbalskog saveza poslao pismo kratke sadržine, poručivši da trofej njemu ne znači ništa, te da ako im je do istog stalo treba da plate 15.000 funti, u suprotnom će biti uništen.

Predsednik saveza Džo Mirs odlučio je da pristane na ucenu, da pronađe sredstva, a kradljivac je čini se bio vrlo razuman čovek, ostavio je rok za primopredaju nekoliko dana.

Policija je obaveštena o svemu, Mirs je pripremio novac, a dogovoreno je da se kao u filmovima odigra akcija u kojoj će se kradljivcu izaći u susret predati novac, uzeti pehar, a potom će isti biti uhapšen.

Dogovor je pao, novac je trebao da bude predat na zadnjem sedištu automobila, u kom su sedeli policajci, a podrška je bila i u automobilu iza. Kada je plan krenuo da se razvija, a lopov ušao u vozilo policija je mislila da ima sve u svojim rukama i da je samo pitanje trenutka kada će biti uhapšen, a trofej vraćen.

Međutim kada je lopov ukapirao da se nalazi u vozilu sa policajcima, uspaničio se i pobegao. Nakon nekog vremena je uhapšen, u pitanju je bio Edvard Bičli, no on je tvrdio da je samo posrednik, te da je pravi lopov njegov poznanik i saradnik u brojnim delima pod imenom Pol.

Sve je ličilo na to da će afera proći bez pronalaska trofeja, da će ostati sramota, sve do pojave jednog sasvim slučajnog heroja. Lokalac, Dejvid Korbet jednog popodneva izveo je svog psa Piklsa, u redovnu šetnju ni ne sluteći da će njegovog ljubimca uskoro slaviti kompletna nacija.

Dejvid je Piklsa pustio sa povoca, on je otrčao u obližnje žbunje i počeo ozbiljno da njuška. Izneo je zamotuljak novina, a Dejvid je prišao da vidi šta je to njegov ljubimac pronašao.

Kada je shvatio da Pikls u ustima drži trofej na kom piše „Urugvaj, Italija, Brazil“ (imena osvajača) požurio je do kuće. Ženi je objasnio šta drži u rukama, ali po sopstvenom priznanju njegova žena, uprkos činjenici da je taj predmet tražila cela država nije bila oduševljena.

Korbet je potom odjurio u policijsku stanicu, pokazao trofej, a ubrzo su on i njegov pas postali heroji nacije. Dejvidu je država uručila novčanu naknadu u iznosu od 6.000 funti, on i Pikls su postali poznate ličnosti, a nakon što je Engleska osvojila trofej, dobili su kao nagradu druženje sa reprezentacijom.

Decenijama kasnije, zahvaljujući novinarskom istraživanju, utvrđeno je da kradljivac trofeja, nije bio Edvard Bičli, već Sidni Kugule, takođe sitni kriminalac sa londonskih ulica.

Ipak, on nije bio među živima prilikom otkrivanja identiteta. Nakon svega, gotovo šezdeset godina kasnije, može se konstatovati da je Pikls bio heroj nacije, a da je sitni kriminalac Sidni, bio prvi Englez koji je pehar prvaka, držao u svojim rukama.