Alt for Norge

Sjedinjene Američke Države 1994 – fudbalska reprezentacija Norveške sa Halandom i Serlotom između ostalih u timu prvi put od 1938. pojavila se na Svetskom prvenstvu.

Euforija u Skandinaviji tada je bila tolika da je poznati slogan „Alt for Norge“ (Sve za Norvešku) dobio i pesmu, koja će ubrzo postati himna ove selekcije i koja se i danas pušta sa razglasa „Uleval“ stadiona pred mečeve Norveške.

Iako su „Vikinzi“ na američkom suncu krenuli pobedom nad Meksikom, kući su se vratili već nakon prve faze. Četiri godine kasnije u Francuskoj nacionalni tim ove zemlje još jednom se pojavio na Mundijalu, pamtiće se gol Kjetila Rekdala u 89. za pobedu nad Brazilom u Marseju (2:1), ali i da Norveška nikada od tada nije bila deo svetskih prvenstava.

Kakvi očevi još bolji sinovi

Sjedinjene Američke Države (uz Meksiko i Kanadu) 2026 – fudbalska reprezentacija Norveške sa Halandom i Serlotom između ostalih u timu konačno, prvi put od 1998, ponovo će se pojaviti na Svetskom prvenstvu.

Ono što su nekada uradili njihovi očevi Alfi Haland i Goran Serlot sada su ponovili sinovi i mnogo bolji igrači Erling i Aleksander.

Norveška i dalje nije zvanično na Mundijalu, ali sve što treba da uradi u poslednjem kolu jeste da ne izgubi od Italije 9:0, pa fešta može da krene... Mada krenula je ona i u četvrtak kada su upravo Haland i Serlot sa po dva gola razbili Estoniju (4:1).

https://x.com/SkyFootball/status/1989241898075128205 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— SkyFootball (@SkyFootball) December 7, 2023

Ekipa Stalea Solbakena protutnjala je kroz kvalifikacije, slavila je na svim mečevima (uključujući i duel sa Italijom 3:0), a stizale su i pobede od 11:1 (Moldavija) ili 5:0 (Izrael), dala je 33 pogotka i primila samo tri.

Erling Haland i Aleksander Serlot odavno su nadmašili očeve, ali ne čine samo dva sjajna napadača ovu Norvešku tako dobrom...

Solbaken 28 godina kasnije i ekipa puna majstora

O Halanda ne treba mnogo trošiti reči, jer se radi o najboljem fudbaleru Norveške svih vremena, jednom od dvojice najboljih napadača trenutno na svetu.

Uz njega tu je još dosta majstora koji bi narednog leta mogli da ispišu najlepšu fudbalsku priču Norveške ikada, da idu dalje od osmine finala gde je ovu selekciju 1998. zaustavila Italija.

Jednako kao za Halanda sve je poznato i kada je u pitanju kapiten Martin Edegor, fenomenalni vezista Arsenala od koga kreću sve akcije i uz koga će kada se oporavi od povrede i napad Norveške biti još opasniji i efikasniji.

Snagu „vikinzima“ donose i ostali igrači iz Premijer lige – Sander Berge (Fulham), Kristofer Ajer (Brentford), Oskar Bob (Mančester siti), Jergen Strand Larsen (Vulverhempton), a tu su i talentovani Antoni Nusa (RB Lajpcig) i Andreas Šjelderu (Benfika), kao i iskusniji Julijan Rijerson (Borusija Dortmund), Leo Estigard (Đenova), golman Erjand Nilad (Sevilja)...

Selektor Solbaken, koji je na klupi od 2000, dobro zna kakav potencijal u ekipi ima, a zanimljivo Mundijal naredne godine biće i njegov povratak na velika takmičenja.

Kao vezista Norveške bio je deo tima koji je igrao na Svetskom prvenstvu 1998, tada i nastupio na tri od četiri meča svoje reprezentacije.

Norveška je dugo čekala, a onda je dočekala generaciju koja ima majstore poput Halanda i Edegora, kakve nemaju mnoge veće reprezentacije. Ova zemlja je dočekala momke koji su spremni da daju „Sve za Norvešku“.