Čista desetka Bajerna

Iskrenim ljubiteljima fudbala, pogotovo onim neutralnim, prijaju ovakve utakmice. Vole da gledaju goleade, bez obzira na to ko i koliko pogodaka postiže. Zavale se u svoju fotelju, otvore pivo i obezbede činiju sa kokicama – eventualno pripreme i tiket(e) mada je sada sve dostupno on-line – i zabava može da počne.

Imali su ti i takvi, lišeni straha od eliminacije voljenog kluba, a među njima je sigurno bilo pristalica Juventusa ili Intera, možda i Napolija ili Milana, svakako Mančester Junajteda ili dortmundske Borusije, šta da vide u utorak i sredu. Prvog od dva pomenuta dana servirano im je 13 pogodaka, uz dramu u produžecima u Lisabonu, dok su u sred sedmice strelci brojali do 23. Na samo četiri meča. Pohvalno, nema šta.

Liga šampiona oduvek je bila simbol za nešto najbolje što svetski fudbal može da ponudi. Baš zbog toga nikako ne može biti slučajnost što su poslednji filter prošle samo dve od šest engleskih ekipa u osmini finala, niti bi alibi za tek 33 odsto uspešnosti trebalo tražiti u činjenici da su zaustavljenim premijerligašima rivali bili isključivo španski velikani, uz branioca titule.

Takođe, nije ni greška u sistemu što među osam najboljih timova na Starom kontinentu nema mesta ni za jedan jedini italijanski jer je i taj jedan, koji je došao na korak do, rezultatski i igrački ponižen od Bajerna. Totalnu nemoć u dvomeču, koji su Bavarci dobili sa ukupnih 10:2, najbolje je opisao trener Atalante Rafaele Paladino nakon revanša u Minhenu.

- U poređenju sa njima, mi u Italiji dosta zaostajemo. Možda to nećete videti od kuće, ali na terenu se sve pokaže. Drugačiji su motorički, maksimalne brzine su im ogromne. Kvalitativno su daleko ispred nas. Verovatno smo se suočili sa najmoćnijom ekipom na svetu. Bajern predstavlja drugi nivo fudbala, kao da je u pitanju drugi sport. Kako ćemo se približiti tom nivou? Moramo da krenemo od mlađih kategorija, da se fokusiramo više na individualni aspekt. Tu je italijanski fudbal najslabiji. Potrebna nam je dubinska analiza. Ostaje nam da s iskrenošću i poniznošću prihvatimo presudu terena – iskren je bio 41-godišnji Paladino.

Šah-mat. Esencija problema je u tome da na Čizmi nedostaju majstori. Nadolazeći talenti italijanskog fudbala nemaju više kraj sebe u utakmicama Serije A najbolje svetske igrače, kao što je to bio slučaj devedesetih godina prošlog i u uvodnim godinama ovog veka, zbog čega se sporije razvijaju. Italijanski šampionat sada više privlači fudbalere koji su svoje najbolje godine ostavili u nekim drugim ligama.

Poslednji šampion Evrope sa Apenina bio je Inter daleke 2010. godine, a do trofeja je stigao bez ijednog domaćeg igrača u startnoj postavi u finalu. U njoj su prednjačili Argentinci (4) i Brazilci (3), a po jedno mesto zauzeli su Rumun, Holanđanin, Kamerunac i Makedonac. Na klupi je sedeo Portugalac. Tada je uveliko morala da gori crvena lampica. Ne da trepće, nego da neprestano svetli i pokazuje put koji je apsolutno pogrešan.

Istina, ovaj klub je bio učesnik dva od prethodna tri finalna susreta u evropskoj eliti, ali je u oba navrata ostao bez pehara i postignutog gola. Totalnu dubiozu je najavio Juventus porazima od Reala i Barselone sredinom prošle decenije.

Bajern je od poslednjeg radovanja navijača nekog italijanskog kluba osvojio dva trofeja. Prvi u svenemačkom finalu sa Borusijom 2013, a drugi u godini kovida protiv Pari Sen Žermena i bez svedoka. Imao je i on svoje “rupe”, lutao je sa Nagelsmanom i Tuhelom na klupi, ali je samo jednom za poslednjih 15 sezona ostao bez plasmana među osam najboljih ekipa na Starom kontinentu. Time je pokazao kontinuitet na svetskoj mapi.

Mnogi su sa podsmehom ispratili izbor tada 37-godišnjeg Vensana Kompanija za trenera, jer je leta 2024. iza sebe imao ne preterano uspešnu epizodu na klupi Anderlehta i eliminaciju iz Premijer lige sa Barnlijem kojeg je, nepobitna je činjenica, godinu ranije i uveo u društvo najboljih. Za pojedince, a nije ih bilo malo, takav CV bio je pretanak za obaveze na Alijanc Areni.

Ipak, nekadašnji reprezentativac Belgije ubedio ih je vrlo brzo da nisu u pravu. Dominacija u Bundesligi se nije ni dovodila u pitanje, ali je promenio pristup u svlačionici i nametnuo igru do noge, koju preferira njegov bivši trener Pep Gvardiola u Mančester Sitiju. I zato je u sredu uveče i bio ugrožen Ginisov rekord po broju dodavanja nekog tima u toku jedne utakmice.

Ipak, kao da je Kompani u jednom trenutku naredio direktniju igru svojih izabranika umesto dotadašnje tika-take pa se Bajern zaustavio na 859 dodavanja, od čega je 801 bilo uspešno. Time nije ugrožen rekord Barselone iz decembra 2016. kada je “razmontirala” Borusiju iz Menhengladbaha sa 993 odigravanja.  

Priliku da debituju dobili su 18-godišnjak turskog porekla Deniz Ofil i kapiten kadetske reprezentacije Nemačke hrvatskih korena Filip Pavić. Teško da će za njih biti mesta u dvomeču četvrtfinala sa Realom, kada će Bavarci pokušati da prekinu seriju od četiri eliminacije u nokaut fazi od španskih timova, ali deluje da navijači Bajerna, na duge staze, nemaju razloga za zabrinutost. Čak naprotiv.