Defanzivac o kojem se ne priča mnogo

Haland, Mbape, Mesi, Kejn. Ovo su fudbaleri koji su golgeterski obeležili Mundijal do sada. U zavisnosti od finalnog rezultata selekcije koju predstavljaju, među ovom četvorkom, osim najboljeg strelca valja tražiti i najboljeg igrača Svetskog prvenstva.

Iako nam svaki Mundijal donese dosta priča, očekivanih i neočekivanih, pojave se neka nova imena, zasijaju nečije zvezde, nekako pojedini igrači ostanu ispod radara, a zaslužuju više pažnje. Neka vrsta tihog ili nevidljivog heroja. Svaka selekcija ima po jednog ili dvojicu. U ekipi Maroka taj status mogli bismo dodeliti Nusairu Mazrauiju.

Prvi utisak na početku Mundijala, vezan za ovog defanzivca, bio je vezan za njegovu frizuru. Fudbaler Mančester junajteda odradio je još jednu transplantaciju kose i došao ošišan do glave. Navikli smo ga u potpuno drugačijem stilu u prethodnom periodu. Daleko od toga da je Mazrauijeva frizura glavna tema ili nešto što asocira na tog momka. Mnogo više od toga je Mazraui, a još jednom je to potvrdio na najvećoj sceni.

Kada su izašli sastavi za meč Francuske i Maroka, sa Salah Edinom i Hakimijem kao bekovima, bilo je jasno da će jedan od štopera biti Nusair Mazraui. Marokanci su očekivano izgubili od Francuske 2:0, ali nikoga nisu razočarali. Naprotiv, da im žreb nije bio kakav jeste, možda bi bili i među četiri najbolje ekipe.

Nego, Mazraui, da mu se vratimo. Momak rođen u Holandiji pre 28 godina jedan je od najpotcenjenijih defanzivaca na planeti. Toliko posla radi, a malo se priča o njemu. Mazrauija smo na ovom Mundijalu gledali na poziciji levog beka. Iako je izvorno ili primarno desni, njegovo preklapanje sa Ašrafom Hakimijem značilo je da će u reprezentaciji jedan morati ili na klupu ili na drugu stranu. Znali su selektori Maroka da moraju igrati obojica, zbog kvaliteta koji pokazuju, pa je tako Mazraui, makar u dresu nacionalnog tima, polako prestao da bude desni bek i pozicionirao se na levoj strani.

Sa Mazrauijem na toj poziciji Maroko je stigao do polufinala u Kataru. Ovaj momak jedan je od predvodnika zlatne generacije marokanskog fudbala. To što njegova univerzalnost nudi trenerima i selektorima zaista je retkost. Mazraui je posvećen fudbalu i veri. Tokom Mundijala društvene mreže bile su usijane informacijom o Mazrauijevoj izjavi da će nakon šampionata možda i napustiti fudbal kako bi se posvetio učenju i izučavanju Kurana te pokušao da postane imam.

Bila bi šteta da ovaj momak prekine karijeru, ali da mu vera znači dosta u životu svojevremeno su shvatili i u Mančester junajtedu. Kada su Marokanca doveli na Old Traford, iz kluba su, da bi mu olakšali privikavanje na novi grad, klub i uslove života, angažovali gradskog imama. I baš će nekako ovaj period u Junajtedu da ga definiše kao igrača. Mazraui je dete Ajaksa, produkt klupske akademije. Vrlo brzo se nametnuo, igrao za mladi tim standardno pre nego što je stigao poziv da popuni mesto u seniorskoj ekipi. Usledilo je osvajanje tri šampionske titule i dva kupa. Bio je to period trogodišnje vladavine Ajaksa.

Čovek koji posebno ceni veštine Nusaira Mazrauija je Erik Ten Hag. Upravo je ovaj stručnjak bio na klupi velikana iz Amsterdama kada se marokanski bek probijao ka prvom timu, kasnije i ka ulozi važnog igrača u šampionskim godinama. Saradnja Ten Haga i Mazrauija obeležiće mu karijeru, makar za sada. Plodonosna saradnja koju je ovaj dvojac imao u Ajaksu nikada se nije ponovila u Mančesteru, gde su se još jednom sreli. Iako su zajedno otišli iz Ajaksa, put ih je na Teatru snova spojio tek dva leta kasnije, kada je Ten Hag, u pokušaju da spase i ono malo kredita što mu je ostalo kod uprave i navijača, doveo Mazrauija i De Lihta, svoje stare pulene, da ga spasu od ponora.

Ta ideja bila je kratkog daha jer Ten Hagovi problemi nisu mogli biti rešeni sa dvojicom novajlija iz Bajerna. A holandski stručnjak toliko je verovao Mazrauiju da ga praktično samo nije probao kao golmana. Mazrauijeva univerzalnost dobila je vrhunac u Ligi Evrope, kada je Junajted gostovao Fenerbahčeu, a Ten Hag poslao beka na teren kao desetku. Da, Mazraui je bio polušpic. Pravdao je to Ten Hag komentarima o Mazrauijevoj spremi, fizikalijama i mogućnosti da sa te pozicije svojim karakteristikama optereti rivala.

U jednom intervjuu za klupski sajt odgovarao je na pitanja koju poziciju i koju ulogu u timu najviše voli. Ne bi se moglo zaključiti baš po odgovorima, ali se vidi da Mazraui i te kako razume fudbal, odnosno zahteve pozicija koje pokriva.

„Kad god sam igrao na poziciji desnog beka, uvek sam voleo da se uključujem u napad, ali sam isto tako voleo i da branim i da zaustavim svog protivnika u situacijama jedan na jedan i jednostavno dobijam te duele.”

„Mislim da je, kada sam jedan od štopera, akcenat više na odbrani, kontroli igre i zaustavljanju protivničkih kontranapada. Takođe, važno je i započinjanje napada iz zadnje linije. To je, u suštini, ono što je tvoj posao tokom utakmice.”

„Mislim da je na poziciji ving beka najvažnije stalno ići gore dole po terenu. Imaš više odgovornosti i u odbrani i u napadu. Malo je veći naglasak na odbrani, ali moraš da budeš i odlučan u napadu, jer često dolaziš u poslednju trećinu terena. To od tebe zahteva nešto drugačije nego kada igraš štopera, tada moraš da upišeš asistenciju, odigraš odlučujući potez ili uputiš odličan pas iz kojeg nastane prilika za gol.”

Sve ovo Mazraui radi od kako je u Mančesteru. Igra i levog i desnog beka, i krilnog beka na obe strane, a često je bio i jedan od štopera. U pitanju je igrač koji je najviše menjao pozicije u sistemu Rubena Amorima i skoro da nije mogao povezati par utakmica na istom mestu u timu. Konstantno je bio u rotaciji pozicija.

A da je Mazraui dobar fudbaler u teškim vremenima za Junajted vidi se i po komentarima i reakcijama navijača. U svim mogućim anketama Mazraui se pojavljuje kao igrač kojeg bi velika većina zadržala u klubu i nakon ere Rubena Amorima. Jer, ako je neko radio za klub i podnosio žrtvu na terenu, to je Nusair. Iako su ga mnogi osporavali nakon dolaska u Englesku, Marokanac je uspeo da se izbori za svoje mesto i stekne poštovanje rivala.

Kod Majkla Kerika Mazraui nije baš prvi izbor. Biće zanimljivo videti šta leto donosi za ovog univerzalca i vidi li ga Kerik uopšte u rotaciji. Luk Šo je prethodne sezone nastupio na 38 mečeva kao levi bek, dok je na drugoj strani najčešće bio Dalo. Šta god da se desi, Mazrauijeva univerzalnost značiće svakom treneru i klubu. Da li Keriku i Junajtedu ili na drugoj adresi, pokazaće vreme. Međutim, i nakon ovog Mundijala potvrđena je teza o Mazrauiju kao jednom od najprofesionalnijih i najuniverzalnijih defanzivaca na planeti.