Posle kiše dođe duga i teško je odvojiti pogled od nje, ali ono što smo svi još kao deca želeli jeste da nađemo njen kraj. U irskom folkloru postoji legenda da se tamo nalazi ćup sa zlatom koji je sakrio leprekon – mali, bradati, lukavi vilenjak odeven u zeleno. Leprekoni su majstori za popravljanje obuće jer im se ista često pohaba od stalnog, brzog kretanja koji često vole da priređuju nestašluke, a najbolji trenutak da ih žrtve njihovih nestašluka uhvate je upravo dok popravljaju obuću. Tada bi im oni obećali da će im ispuniti tri želje ako ih puste. Kako svi znaju da oni imaju ćup sa zlatom, obično bi im tražili da im pokažu gde je. Lukavi leprekon bi im tad rekao da je na kraju duge i da ga puste i prate ga, ali je to nemoguća misija pošto je nemoguće ne ispustiti ga iz vida zbog njegove brzine. Poenta same legende je da su taj ćup i bogatstvo van našeg domašaja jer kraj duge ne postoji, pa potraga za njim simbolizuje potragu za nečim nedostižnim.

Mali dečak Kilijan je pre 15ak godina u svom krevetu iznad kog su zidovi bili oblepljeni posterima zvezdama njegovog omiljenog Real Madrida sanjao da osvaja Ligu šampiona i postaje najbolji fudbaler sveta. Sada je već nekoliko godina jedan od najboljih, ali deluje da leprekon njemu uporno podvaljuje jer sada već postaje pomalo i komično kako Embape nikako ne može da ostvari svoje snove. Postavlja se pitanje da li su trofej Lige šampiona i Zlatna lopta njegovi krajevi duge.

Ako se sklonimo od irske tradicije, realnost i nauka nam kažu da je nemoguće naći dugine krajeve jer je svaka duga, zapravo, pun krug, iako mi vidimo samo polukrug. I kada se vozimo autom, duga će nam uvek ostati na istoj distanci, ne možemo joj se približiti. Realnost Embapeu kaže da, šta god uradio, njegove želje ostaju na istoj distanci. Čak i kada nakon toliko godina u Parizu, nekoliko od njih provedenih u triu sa najboljim fudbalerom svih vremena i sa jednim od najvećih fudbalskih umetnika, nisu bili dovoljni za ušati pehar. Kada je konačno prešao u klub kome je trofej Lige šampiona drugo ime i mislio da će ga sa njima konačno podići, sada njegov bivši klub deluje kao najozbiljniji kandidat da ga osvoji. 

Iako se za svaki njegov transfer može izvući teorija da je jurio samo za zlatom u svom najosnovnijem obliku, zapravo su svi bili logični i više su trka za ambicijom. Kao dete iz Bondija, predgrađa Pariza, povratak iz Monaka u klub iz svog rodnog kraja, klub čiji je projekat za svoj cilj imao osvajanje Lige šampiona i etabliranje u sam vrh evropskog fudbala je bio spoj lepog i korisnog. Kako je još pre samog Monaka Embape pokazao da ima potencijal da zaseni fudbalski svet, što je u Kneževini samo potvrdio, logično je da najbolji idu sa najboljima kada već imaju iste ciljeve. Međutim, tokom njegovog mandata u Parizu, samo su jednom bili blizu ostvarenja istih. A prelazak u Madrid je bio još logičniji jer ne samo da je Real crème de la crème fudbala, već i klub koji je on voleo od malih nogu.

Ima tih igrača za koje imate utisak da su kao Petar Pan, večiti dečaci koji ne stare, a Embape je jedan od njih. Ipak, može se reći da je do sada više vremena prošlo od njegovog debija do danas nego što mu je ostalo za ozbiljan fudbal jer će on pri kraju ove godine napuniti već 27. Realno stanje stvari je da mu je ostalo još 6-7 vrhunskih sezona i vreme za ostvarenje svojih zamisli teče. Zbog toga i nije želeo da rizikuje sa ostankom u PSŽu, pa je posle ne tako lepog rastanka, izabrao da pređe u siguricu i u penziju ode bogatiji i za taj pehar. Samo što ni to trenutno ne teče po planu.

Dolazak u Real je predstavljao dolazak u košnicu u kojoj su se već nalazila dva bumbara – Vinisijus Žunior i Džud Belingem. Iako obojica neskriveno imaju iste namere kao i Embape kada je u pitanju Zlatna lopta, dobro su funkcionisali i sarađivali dok im se Francuz nije pridružio. Prošle sezone je Englez imao veću slobodu i više se ubacivao napred, što je rezultiralo sa 23 gola i 11 asistencija na 39 mečeva u ligi i Ligi šampiona i bio je u najužem krugu kandidata za Zlatnu loptu, dok se ove sezone brojka golova smanjila na 11, uz isto toliko asistencija u jednom meču manje dosad. Vinisijus, sa druge strane, nastavlja da radi to što radi i utisak je da je Florentino Perez sav svoj uticaj preusmerio na njegovo forsiranje u trci za najprestižniju individualnu nagradu u fudbalu i Belingem već izgleda frustrirano zbog toga. I ne radi se samo o slabijim ličnim statistikama već i mnogo slabijim izdanjima koje Realov tim pruža ove sezone što je rezultiralo ispadanjem iz Evrope i ozbiljnim kaskanjem za Barselonom u ligi.

Iako se mislilo da Real slaže slagalicu za nove Galaktikose koji će pokupiti svaki mogući trofej, a da je Embape poslednji deo nje, ispostavlja se da se u Realu slagala kula od karata, a Kilijan bio poslednja karta koja je srušila sve. Iako kao novajlija nije želeo previše da se nameće i gura sebe u prvi plan, prepustivši time lošijem od sebe i mesto glavne zvezde i poziciju u timu samo jer je isti starosedelac, ne svojom krivicom Embape guši i samog Belingema. Anćeloti, koliko god bio iskusan, nije uspeo da donese prave odluke i smisli taktiku kojom bi svi kandidati za Zlatnu loptu bili zadovoljni, ali i korisni timu. Na sve to, na leto im dolazi i Trent Aleksander-Arnold sa tek za nijansu manjom željom da se ugura među te kandidate, ali tu će muku oko uklapanja svih njih u startnih jedanaest mučiti, sva je prilika, neki drugi trener. A tihe, nenametljive radilice u ovoj košnici Reala, koje malo ko šta pita, će nekad zbog borbe tih ega morati da rade još više ne bi li im osvajanjima trofeja uopšte omogućili tu trku. 

Kako će Real uspeti da konačno složi tu kulu od karata? Kao logičan odgovor nameće se da će morati da izvuku jednu kartu da bi ona bila stabilnija i koherentnija. A logičan je i odgovor koja bi to karta mogla biti. Za Vinisijusa se i ranije govorilo da bi mogao za astronomske cifre da pređe u Saudijsku Arabiju i time bi Perez stišao svu tu buku koju Vinisijus sa sobom nosi i koja sve više negativno utiče, ne koliko na klub, već na sam tim i opterećuje ga. Iako je Vinisijus mlađi od Embapea, francuski reprezentativac bi njegovim odlaskom dobio: 1. svoju omiljenu poziciju na kojoj njegovi kvaliteti najviše dolaze do izražaja; 2. ključeve da on preuzme vožnju ovog svemirskog broda; 3. samopouzdanje. A njegovim prebacivanjem na levo krilo i dovođenjem novog, visokog napadača poput Hoselua što je Kurtoa spominjao bi i Real dobio: 1. mnogo opasnijeg i sposobnijeg igrača na toj poziciji; 2. lidera koga neće vređati svaki navijač na svakom protivničkom stadionu; i 3. oslobođenog i manje nervoznog Belingema. 

Embape kao takav na svojoj omiljenoj poziciji u klubu koji je 15 puta osvajao Ligu šampiona i ulozi vođe i najboljeg strelca tima koji osvaja 16. ušati pehar je njegova poslednja šansa da pronađe kraj svoje duge i kaže nam da li je leprekon tamo zaista sakrio svoj ćup sa zlatom. Jer njemu je uskoro 27 i dolaze neki novi klinci koji igraju ozbiljan fudbal i koji bi veoma uskoro mogli da postanu glavni kandidati za Zlatnu loptu. Kažu da ukoliko čuješ čekić kako udara, možda je leprekon u blizini, a onda ni duga nije daleko. Samo što Embape neće čuti taj zvuk sve dok mu je Vinisijus u blizini. Ali ko zna, možda je problem i u samom Embapeu...