Jedan u milion - Žarko Udovičić

Malo je zanimljivijih likova na fudbalskoj regionalnoj sceni od Žarka Udovičića. Čim ga zovu najvećim boemom Superlige, sve je jasno. Žarko je jedan od onih fudbalera koji su uspeli da budu uspešni na terenu, a da im društveni život ne trpi previše. Makar se takav utisak stiče iz svih silnih priča koje je poslednjih 20 dana ovaj sada već bivši fudbaler ispričao u raznim formatima. Postao je preko noći Udovičić poznatiji u Srbiji možda i više nego dok je aktivno igrao fudbal jer je odlučio da uđe u rijaliti, i to onaj najpoznatiji u Srbiji, verovatno i u regionu. Nije ni prvi ni poslednji koji je uradio tu stvar, činili su to i neki mnogo poznatiji likovi i fudbaleri. U popularnom rijalitiju „I'm a Celebrity... Get Me Out of Here!“ učestvovali su igrači poput Kirona Dajera i Davida Žinole. Deni Mils se oprobao u Masteršefu, a pojedini su bili deo „ljubavnih“ rijalitija, poput Rajana Babela. Toto Skilaći je svojevremeno bio u Survivoru, dok je gostujuće pojavljivanje u Velikom bratu imao Franćesko Toti.

Priča oko Udovičića je posebno zanimljiva s obzirom na to da je tokom leta potpisao novi ugovor sa Lučanima i očekivalo se da odradi još jednu sezonu sa kapitenskom trakom oko ruke. I zaista je sve išlo u dobrom pravcu. Mladost je ovog leta preuzeo Radovan Ćurčić, ekipa se dobro pojačala, ponovo u svom stilu sa dosta iskusnih igrača, i delovalo je, a i sada je tako, da tim ima potencijal da izbegne ispadanje, jer će ova sezona biti jedna od najtežih, pošto će ponovo četiri ekipe u niži rang, a svega je 14 takmičara u Superligi. Biće vraški teško. U svemu tome posebnu ulogu trebalo je da ima baš Udovičić, svojevrsna legenda Mladosti i jedan od najboljih krilnih bekova Superlige. Trebalo je da garantuje makar još jednu sezonu sa 6/7 asistencija i makar nekim golom. To je bila njegova mera. A onda se, kao grom iz vedra neba, pojavila informacija, odnosno saopštenje da Udovičić i Lučani završavaju saradnju. Ni par meseci od potpisivanja novog ugovora. Nešto se desilo, promenilo, nije bilo bez razloga. Kasnije je Udovičić priznao da je došlo do mimoilaženja sa alfom i omegom kluba, Neškom Milovanovićem, za kojeg tvrdi da je prekršio obećanje koje je dao Udovičiću, što je očigledno i te kako zasmetalo iskusnom fudbaleru.

Ko je gledao Žarka Udovičića prošle sezone mogao je da zaključi samo jedno. Godine su samo broj i njemu ništa ne mogu. Špartao je Žarko terenima Superlige taman kao da mu je 25 godina, a ne 38. I ko ga ne zna sa terena, da ga vidi u gradu među ljudima, pomislio bi da je izuzetno spreman, vitalan i brz. Jednostavno, to ga je pratilo tokom čitave karijere, od prvog dana pa do smiraja. U njegovim nogama sigurno je bilo snage za makar još jednu, ako ne i dve sezone u srpskom fudbalu. Ali kada već nije moglo da se desi u Lučanima, pa ni u nekom drugom superligašu, Udovičić je odlučio da kaže dosta. Možda i protiv volje tela koje mu je govorilo da može još da igra. Postojala je priča o povratku u Kruševac, u dres Napretka, da pomogne ekipi još jednom da se vrati u najjači rang, ali definitivni dogovor je izostao. I onda, kad je ostao bez nekih primamljivih opcija, bilo je sve jasno. Udovičić je okačio opremu o klin. Da sve bude ipak džentlmenski u rastanku sa Lučanima, potrudili su se i on i klub. Udovičić je najduže tokom karijere nosio dres Mladosti, u Lučanima je kao kod kuće, odigrao je 250 utakmica i upisao svoje ime u istorijske knjige ekipe iz tog malog mesta.

Udovičića bije glas da voli takozvano „treće poluvreme“, tj. da je i te kako agilan i kada je u pitanju druženje i provod. I to nikada nije krio, to su svi znali. Ali zbog partija koje je pružao, očigledno je da mu to niko nije zamerao previše. Možda i jer mu je prijalo. Nije baš Udovičić bio originalni Ronaldo ili Ronaldinjo, pa da mu se gleda kroz prste zbog „nesportskog“ života van terena, ali je bio dovoljno dobar da mu to ne napravi previše problema tokom karijere. A najveće se desilo ne zbog tog načina života, već zbog dešavanja na terenu, kada je u dresu Novog Pazara promašio penal protiv Rada, što je naišlo na ozbiljne reakcije u gradu kraj Jošanice, gde je jedna grupa momaka pretnje Udovičiću dovela do tog nivoa da je automatski napustio klub. Usledilo je pola sezone pauze pre nego što se otisnuo u inostranstvo, u Poljsku. To je jedan od momenata koji mu je obeležio karijeru na više načina. Udovičić nije bio baš mlad igrač kada je otišao preko granice. Imao je 28 godina kada se zaputio u Zaglebje. Bio je Udovičić dominantan, odlično je igrao, ostavio je pečat u svim klubovima u kojima je nastupao, a bio je član Lehije i Rakova. Bio je izuzetno opasan sa levog boka, pisali su mnogo o njemu poljski mediji kao o igraču koji je jedan od najboljih po levoj strani u Ekstraklasi. Možda zvuči nestvarno, ali u sezoni 18/19, u kojoj je njegovo Zaglebje bilo poslednje na tabeli u Ekstraklasi, Udovičić je imao učinak od 10 golova i 11 asistencija. Double-double, rečeno košarkaškim rečnikom. To je zapravo i period kada je skrenuo pažnju poljske javnosti i zainteresovao one najveće klubove za njegove usluge.

U Lehiji, koja ga je uzela iz Zaglebja, igrao je sa Filipom Mladenovićem, kumom, koji ga je ovog leta nasledio u Lučanima. Dva slična profila, a opet toliko različita. Udovičić je tokom sedam godina u Poljskoj osvojio dva kupa i jedan Superkup. Ono čime je impresionirao Poljake bila je fizička sprema. Udovičić je jedan od rekordera Ekstraklase po pretrčanim kilometrima na jednoj utakmici, pošto je uspeo na jednom meču da prebaci 13 kilometara. To je bio samo jedan od zaštitnih znakova ovog momka koji je, osim fizičke spreme, imao i podjednako tehnički pismenu levu nogu koja je pravila velike probleme rivalima. Ipak, pamtićemo ga kao igrača Mladosti iz Lučana, iako je bio član i Novog Pazara, odnosno Napretka.

Stadion u Lučanima postao je njegov dom, mesto gde ga najbolje znaju. Promenio je tokom sezona u plavom dresu mnogo trenera, sarađivao sa dosta različitih profila, ali nekako se posebno isticao u formaciji sa tri štopera, odnosno u momentima kada je njegova kompletna leva strana dolazila do izražaja. Mladost već godinama igra u tom sistemu koji daje rezultate i očigledno je da ga ne treba menjati. Udovičić je u Lučanima svedočio i nekim velikim prodajama, bio je neka vrsta mentora mladim igračima poput Gordića, Jojića i Sremčevića, koji su punili kasu kluba. Ima ih još na listi čekanja, poput Čirića, Tašovskog i Teodosijevića. To je taj sistem Lučana u kojem igraju 3 mlada i 8 ultraiskusnih igrača.

O liku i delu Žarka Udovičića mogla bi da se napiše knjiga, a on je uspeo na kraju karijere da, pre nego što je iko očekivao, otvori novo poglavlje. Neće biti trener, to je sigurno, možda bude agent ili funkcioner, ali sve će to da sačeka, jer Udovičić sada šparta TV ekranima kao rijaliti igrač, i to ne za džabe. Sigurno je da je dobio pristojan ugovor, možda i bolji od bilo kojeg koji bi dobio u fudbalskoj Srbiji na pragu 40. godine. Ako bude opasan po ostale učesnike kao što je bio po rivale na terenu, neka se čuvaju rijaliti veterani u Srbiji, stigao je najveći fudbalski boem i spreman je da bude najbolji.