Gotovo da nije bilo većeg prijateljstva u svlačionici "Enfilda" od onog između Endija Robertsona i Trenta Aleksandera-Arnolda.

Bekovi koji igraju na suprotnim stranama, toliko različiti u pristupu, stilu, igri.

Gotovo da su bili i karikature sopstvenih stilova i ogledala jedan drugom.

Jedan maratonac, drugi maestro. Jedan u škripi krampona i bez daha, drugi u maestralnom dodiru i geometriji pas igre.

Trent je ovog leta prešao u Real, obratio se svima na tečnom španskom i još jednom ujeo za srce brojne navijače "crvenih".

Robo je bio najglasniji u odbrani svog bivšeg saigrača.

Njih dvojica su se i van terena družili, navijači Liverpula su mogli da ih prate na klupskoj televiziji.

A sada, ni mesec dana od rastanka, postoji vrlo realna šansa da se njih dvojica – najbolji drugari sa suprotnih strana terena – sretnu ponovo.

Ovog puta ne u hodniku Melvuda, već oči u oči.

Robertson bi mogao da prati svog druga i preseli se u Madrid, ali na onu crveno-belu stranu.

Atletiko Madrid vidi u škotskom reprezentativcu savršen odgovor na svoju večitu dilemu – kako balansirati između Simeoneove čvrstine i potrebe za dubinom na levom beku.

Havi Galan nije ispunio sve zahteve, Reinildu i Aspilikueti ističu ugovori, a dogovor sa Teom Ernandezom je propao. I zato su odlučili da idu na sigurno.

Neće to biti glamurozan transfer. Neće biti predstavljanja uz galebove na obali. Ali ako se dogodi – biće to ključni šraf u timu koji pokušava još jednom da preskoči svoje granice.

Robertson ulazi u poslednju godinu ugovora. Kerkez dolazi, konkurencija se zaoštrava, a Liverpul kreće u novu eru.

Vreme je da se postavi pitanje – ima li Robertson još jednu planinu za penjanje? Ili je ovo pravo vreme da ode kao legenda?

U svakom slučaju – ako se dogodi, 2025. bi mogla da donese jedan od najemotivnijih individualnih okršaja u modernoj eri Lige šampiona. Ne zbog rivalstva. Već upravo suprotno – zbog poštovanja.

Zamislite to – Trent, sada u belom, kreće ka kaznenom prostoru. Na levoj strani čeka Robbo, spreman da zatvori ugao. Godinama su zajedno vežbali te situacije. Znaju jedan drugog do detalja – gde šutira, kada dribla, kada koristi lažnjak.

Zamišljena lopta kroz prostor, duel ramenom, možda čak i osmeh posle uklizavanja.

Na tribinama neće biti mnogo osmeha. Derbi Madrilenjo ne ostavlja mnogo prostora za prijateljstvo, navijači dva kluba se ne podnose.

I možda to i jeste prava lepota modernog fudbala – što te može odvesti na potpuno suprotne strane istog grada, pa da ipak znaš da te s druge strane čeka neko ko te razumije do detalja. Nema više zajedničkih treninga, nema interne šale iz svlačionice. Samo duel. I zadatak. 

Za Trenta da stvori višak. Za Roba da ga zaustavi.

"It's not Personal, it's strictly business", što bi rekao Majkl Korleone u "Kumu".