Let's talk about six, baby

„Let’s talk about six, baby

Let’s talk about you and me

Let’s talk about all the good things

And the bad things that may be“

Stihovi su hip-hop grupe Salt-n-Pepa sa jednom izmenjenom rečju koje je Jirgen Klop zapevao tokom davanja izjave nakon Liverpulovog osvajanja 6. titule Lige šampiona 2019.

Nakon 6. poraza u poslednjih 7 ligaških kola, mogli bi se zapevati isti stihovi. Priča o dobrim stvarima ne bi trebalo da potraje previše jer ih nema puno, ali zato o lošim... I ko će ih pevati kome? Možda ponajviše sportski direktor kluba Ričard Hjuz menadžeru Arneu Slotu, iako nisu daleko ni od stihova „nije jedno, oboje smo krivi“.

Hjuz je čovek koji je glavni i odgovorni za obaranje transfer rekorda ovog leta, ali nije kriv za to što je davao novac za ekstravagantna pojačanja. Kriv je što je pogrešne pozicije postavio kao prioritete u letnjem prelaznom roku i zato što je ili imao lošu komunikaciju sa Slotom oko vizije tima ili je precenio njegove trenerske sposobnosti da menja taktiku i formaciju u zavisnosti od igrača koje ima.

I neko bi trebalo da plati za to što Liverpul sada deluje tako loše, te umesto lagane odbrane titule koju su svi predviđali, posle 12 kola su bliži zoni ispadanja nego 1. poziciji. Ali kako ljudi iz senke, što Hjuz u ovom slučaju jeste, retko kada ispaštaju, sva je prilika da će se kola slomiti na Holanđaninu.

Možda i zasluženo jer ima i podosta njegove krivice. Slot je ove sezone potpuno izgubio mimiku lica koju je imao prošle. Od „džejmsbondovske“ facijalne ekspresije čoveka koji uvek zna šta radi i puca od sigurnosti, sada ima izraz čoveka koji većinu vremena ne zna šta se dešava i ne zna kako da promeni ono što ne valja. Na to se nadovezuju i sve čudnije izjave i izgovori.

Sve to isisava i samopouzdanje iz igrača. Zato imamo Isaka koji igra kao da ponovo želi da izboksuje neki transfer, Virca kojem menjaju nadimke od „Agent 007“ do „Ben 10“ zbog (ne)učinka, Kerkeza kog napola utakmice menja čovek kojeg je trebalo da zameni, Frimpong deluje nezainteresovano, a Salah i pre Kupa afričkih nacija igra kako je obično igrao tek posle tog takmičenja. A sve su to provereno dobri igrači.

Prošle takmičarske godine je Liverpul osvojio titulu kada niko nije očekivao. Time je možda učinio sebi medveđu uslugu jer je podigao standarde. Sada je, izvesno, neće osvojiti kada su očekivali da hoće. I opet je tako ironično da je Slot to postigao sa timom koji nije bio njegov, već nasleđen, a da ne uspeva sada kada je dovedeno pola prve postave po, valjda, njegovom ukusu. To jeste, složićete se, zabrinjavajuće i otvara brojne sumnje u njegovu kompetenciju.

Bili smo često svedoci da je protivničkim menadžerima potrebno tek nešto malo više od polusezone da pročitaju svoje novopridošle kolege. Toliko je, otprilike, Liverpul i bio izuzetno dominantan prošle sezone pre nego što mu je postalo sve teže da pobeđuje. Tako to biva kada menadžer nema previše varijacija i rezervnih rešenja u igri. Ali još gore je kada se i u novu sezonu uđe bez noviteta, a moralo ih je biti. Čak su i gotovo sve one pobede na početku sezone bile teško izvojevane, često i nezaslužene. A ne može se dugo nositi maska i skrivati pravo stanje stvari.

Govorilo se da je tom osvojenom titulom Slot zaradio sebi kredit i kupio vreme ukoliko ove sezone opadnu. Ali opali su više od dozvoljenog i ne deluje da ide nabolje, štaviše. Ne da ne izvlači najviše iz svojih igrača, već njihovim korišćenjem na pogrešnim pozicijama pravi štetu i njima, i sebi i klubu. Ne ume da nađe rešenje za protivničke kontre, te su samo Vest Hem i Barnli dozvolili više velikih šansi protivnicima od njih. Takođe, veoma loše brane prekide i još su gori na ofanzivnom prekidu, a to im je bilo jedno od jačih oružja prethodnih godina. Igraju lošiji presing u odnosu na prošlu, a pogotovo na poslednju sezonu pod Klopom, te protivniku dozvoljavaju više pasova pre presečene lopte.

I ono što najviše čudi, pogotovo posle obaranja rekorda za Virca i Isaka, a što boli navijače Liverpula – igraju sve lošije u napadu. U situaciji u kojoj imaju 2 vrhunska napadača u vidu Isaka i Ekitikea, utisak je da je i dalje celokupna igra podređena krilima i igra se za njih i preko njih. I Salah i Gakpo, koji nekim čudom ispade glavni ofanzivac ove sezone, ulaze u sredinu tražeći poziciju za šut ili centaršut na drugo krilo, dok za to vreme napadači ostaju bez lopti.

To je stil koji je odgovarao Robertu Firminu, „najdefanzivnijem napadaču na svetu“, koji je u Hofenhajmu igrao kao desetka ili iza napadača. Deluje da Liverpul i dalje nije mnogo odstupio od tog stila iako je Brazilac odavno otišao, a takav je daleko od idealnog za sadašnje napadače ovog tima, ali i posebno za Virca.

Iako je Slot izabran kao neko ko je najsličniji onome što je igrao Klop i najadekvatniji za postojeći kadar u tom trenutku, sada kada su stigli drugačiji tipovi igrača, vreme je za promene i rasčišćavanje sa pomenutim prošlosezonskim stilom i formacijom. Problem je u tome što bivši trener Fejnorda i dalje ne menja ništa i da sa njima pokušava da igra isto kao i tada.

Rezultat svega je nesnađenost celog tima i ismevanje posebno novih igrača, čime se pojačava i pritisak javnosti na klub. Pričali smo o tvrdoglavosti i potencijalnom neumeću Amorima da promeni nešto u taktici jer tim koji ima ne može da igra onako kako on želi, a potpuno isto se može reći sada i za Slota. Čak bi, po trenutnom rosteru, i za Liverpul i za Junajted bilo idealno kada bi razmenili menadžere.

Prosto i jednostavno, sve što je klub sa Enfilda kupovao ovog leta, kupovao je za formaciju 3-4-1-2. Uostalom, dvojica su dovedeni baš iz te formacije iz Leverkuzena, a videli smo da bi i Kerkezu mnogo više prijalo da ima što manje defanzivnih zadataka. Čak bi i Salah mogao da profitira od te formacije gde bi on bio desni od dvojice napadača, dok bi apsolutni pobednik u toj situaciji bio onaj najskuplji – Virc, kao desetka iza njih. Sa više saigrača ispred sebe oko i u šesnaestercu sa kojima bi mogao da kombinuje, dobili bi mnogo u igri protiv niskih blokova, dok bi u tranziciji mogao i da šalje dodavanja u prostor za brze igrače kakvi su i Isak, i Ekitike i Salah.

Jedino opravdanje što se ne prebacuju na 3 pozadi je to što bi i tada Liverpulu pravio problem „efekat kratkog ćebeta“ jer trenutno nemaju ni dvojicu dovoljno kvalitetnih štopera, a kamoli kada bi tražili trećeg u Gomezu, Bredliju, Robertsonu, Endu ili Hravenberhu, ali moraju da se odluče koji će deo tela radije pokriti jer ovako viri i glava i noge.

Za nedovođenje štopera najveću krivicu treba da snosi Hjuz koji je sva jaja stavio u korpu sa Gejiem i kockao se do poslednjih sati prelaznog roka, iako je to pozicija koju je trebalo prvo pokriti. Ovako, pustili su Kvansu, Konate ne želi da produži ugovor i čeka Real (a kako sada igra, pitanje je hoće li se odlučiti za njega narednog leta), Gomez je nepouzdan, Leoni povređen i mlad, dok Van Dajk nema odmora i sve češće greši. Ipak, malo je toga što može da izgubi ovim eksperimentom jer ovako više ne ide.

Ako se pogleda pozicija na tabeli, stvari deluju baš loše. Ali ako se pogleda broj poena svih osim Arsenala, onda je jasno da sa par dobrih rezultata lako dolaze do top 3, s tim da ova ekipa nije pravljena za to već za stvaranje višegodišnje dominacije. Zato su navijači toliko nezadovoljni i mnogi su se okrenuli protiv svog menadžera.

Izvori iz kluba navode da i dalje ima podršku uprave i vreme do Nove godine da okrene stvari. Ukoliko nekako preživi dotad i početkom januara stigne novi štoper, mogao bi da dobije „veštačko disanje“.

Ali treba imati na umu da uskoro Salah odlazi na Kup afričkih nacija, a da svaki novi kiks Slotu, kao na igrici, oduzima jedan od „života“ koje je nakupio prošlosezonskom titulom.

No, kada je Lester mogao da otpusti Ranijerija samo 9 meseci posle onakve titule...