Tako je dobro kad nisi tu

Završen je Kup afričkih nacija kao poslednja proba za navijače Liverpula da osete kako će izgledati život bez Salaha posle, izvesno je, ovog leta. Ne toliko rezultatski, već da dožive osećaj da nije tu neko ko je već devet godina sveprisutan i zbog koga će dugo nakon što ga više ne bude na Enfildu imati halucinacije kako trči po krilu.

A ako ćemo suditi po rezultatima, mada su i sa njim ove sezone imali kritične momente, neće biti baš bajno – četiri vezana ligaška remija uz dve pobede na jedvite jade protiv Vulvsa i Spursa, te pobeda protiv niželigaša u kupu.

Ipak, u svemu lošem uvek postoji bar nešto dobro, pa se i iz ovog perioda može izvući jedna veoma pozitivna stvar – Florijan Virc je počeo da isporučuje konkretne brojke. Skupo plaćen, često kritikovan, ali neosporno talentovan momak iz Pulhajma konačno je svu onu dublju, naprednu statistiku izbacio na površinu kroz učinak u golovima.

U odsustvu egipatskog božanstva, promenio je nekoliko pozicija – ponajviše je bio levo krilo, pošto se poklopilo da je i Gakpo bio odsutan nekoliko mečeva, a igrao je i kao desetka, desno krilo, te lažna devetka protiv Arsenala na Emirejtsu. Bez obzira na poziciju, držao je svoj nivo igre veoma visoko i nagovestio da je zaista sposoban da on bude taj oko koga će se graditi ovaj tim sledeću, bezmalo, deceniju.

Ali, da li je slučajno što se njegov procvat desio baš u tih mesec dana?

Salah, onoliko koliko možemo primetiti, deluje kao sjajan momak, ali je sigurno bar malo opijen statusom koji je svih ovih godina stekao, ne samo u Liverpulu, već i u celoj Premijer ligi. Hteo-ne hteo, a utisak je da je hteo, takav status i od najskromnijeg čoveka učini da uvek želi još – golova, rekorda, individualnih i timskih trofeja...

Alfa mužjak, što on u ovom kontekstu jeste, ne reaguje baš najbolje kada se pojavi neko ko ima potencijala da mu preotme deo slave i bitnosti. Kada je Sadio Mane jedno vreme usmeravao reflektore ka levom krilu, Egipćanin nije bio baš najsrećniji i neretko smo imali situacije u kojima ovaj namerno nije želeo da prosledi loptu ka levoj strani, čak i kada je Senegalac bio u izglednijoj prilici. Nekoliko puta su obojica naglasili da mimo terena baš i nisu neki drugari koji će zajedno popiti kafu.

Utisak je da je situacija poprilično ista i sada kada je stigao Virc kao novi glavni projekat kluba. Kao novajlija, Nemac bi se borio sa vetrenjačama ako bi ušao u sukob sa alfom. Zato je bio pritajen i pristojan, kao introvertni kolega na poslu ili mirni momak u novom razredu gde postoji onaj galamdžija pun sebe koji zadirkuje svakog. Trudio se da izvršava sve zadatke, ali se jasno videlo da to nije onaj Virc iz Leverkuzena. I kada je Liverpul bio u seriji poraza, upravo je on isprva bio žrtveni jarac koji je meč počinjao sa klupe ili rano izvođen iz igre.

Kako se ispostavljalo da 22-godišnjak nije glavni uzrok slabe timske igre, konačno je ukore počeo da dobija i glavni u kolektivu – Mohamed Salah. Opet, u razredu ili na poslu, bilo bi to kratkoročno zadovoljstvo za svakog mirnog momka, ali ne menja mnogo jer je izvor njegove ćutljivosti i dalje prisutan.

Ali dočekao je njegovo prvo duže odsustvo i odmah mu je svanulo. U periodu dok je Salah vojevao bitke u Maroku, dakle u rasponu od 17. do 22. kola, Virc je postigao tri gola i jednom bio asistent. Na 16 mečeva pre toga stajala je nula kod obe rubrike, mada je on bio zaslužan za gol protiv Sanderlenda jer je njegov šut Mukiele skrenuo u svoj gol. Četiri od pet najvećih očekivanih učešća u golovima na meču (xGI) zabeležio je baš u periodu dok egipatsko krilo nije bilo u Engleskoj.

U tih šest utakmica akumulirao je veći xG (2.49 prema 2.23) u odnosu na celu sezonu pre toga, a samo su se Brentfordov Šade i Bornmutov Bruks našli u više velikih šansi od Vircove četiri, ne računajući napadače. Imao je nešto manje stvorenih šansi po minutu u odnosu na ranije, mada je, znajući taj podatak, paradoksalno da je premašio xA iz otvorene igre (1.75 prema 1.49).

Očigledno se oslobodio i kada je šutiranje u pitanju znajući da ne mora svaka lopta da stigne do Salaha da bi on završio akciju. Od 34 šuta, koliko je uputio ove sezone, čak 14 došlo u tom rasponu od samo šest utakmica. To znači da je beležio šut na svakih 36 minuta u poređenju sa 55 pre toga, a veća sigurnost se ocrtava i u većoj preciznosti šuta koja je sa 60 porasla na 78% kada se radi o šutevima u okvir gola.

Bio je mnogo involviraniji u igru, a posebno u onom delu terena gde on to mora biti – u poslednjoj trećini. Za nešto manje od 500 minuta igre je u trećini najbližoj golu protivnika primio 220 pasova i imao 295 dodira sa loptom, dok je za približno 1100 minuta u ranijem delu sezone ukupno dobio 263 dodavanja i 403 puta dodirnuo loptu.

Mnogo je češće i uspešnije i driblao, ulazio u kazneni prostor protivnika, više pasova podelio... Prosto, čovek je procvetao.

Ove brojke mogu se čitati i kroz prizmu toga da mu više leži pozicija levog krila, znajući da je u Bajeru igrao kao leva od dve desetke iza napadača. Veći deo vremena od dolaska u Englesku proveo je na mestu ofanzivnog veziste, trošeći se više u sredini i sigurno je i to deo razloga zašto nije pokazao više, ali ne možemo se oteti utisku da deluje mnogo slobodnije, opuštenije, mnogo više svoj i „vircovski“ bez Salaha. Pritom, dva od tri gola u njegovom najuspešnijem delu sezone postigao je igrajući kao desetka i desno krilo.

Sada je 33-godišnjak ponovo tu i bio je starter u Ligi šampiona protiv Marseja u meču koji je Liverpul bez većih poteškoća dobio sa 3:0. Iako je gledanje utakmica jedini legitimni utisak, ne možemo a da se ne osvrnemo na specijalizovane fudbalske sajtove koji ocenjuju igrače na svakoj utakmici. Ono što upada u oči je da je na većini njih najslabiju, ili bar drugu najslabiju, ocenu momak iz Severne Rajne-Vestfalije dobio baš protiv Marseja čim se Salah vratio.

Pritom, igrali su u izmenjenoj formaciji 4-2-2-2, gde je Virc bio leva od dve desetke, a Salah jedan od napadača jer ga nije smeo staviti kao klasično desno krilo u 4-2-3-1 jer bi sa Frimpongom na desnom beku protivnik imao „autoput“ po toj strani.

Možda je najidealnije da svakako Virca skloni što dalje od Salaha, dakle na levo krilo, kako bi imali što manje dodirnih tačaka (pošto smo videli da Egipćanin sada ignoriše i Nemca kada je u boljoj poziciji za gol). Ipak, to bi zahtevalo da Slot izostavi svog sunarodnika, zašto ne reći i miljenika, Gakpa koji je počeo gotovo svaku utakmicu kada je bio zdrav, a to iritira veliki deo fan baze.

Ruku na srce, reklo bi se da je i Slot malo odahnuo kada je Mo otišao u Afriku jer bar na mesec dana nije pred svaku utakmicu dobijao pitanja hoće li ovaj biti starter. Liverpul je, ipak, mnogo više Salahov nego njegov, i nije mu lako da balansira između onoga što je najbolje za tim i Salahove sreće, znajući da ga svaki pogrešan korak sve više udaljava od trenutnog posla. Ukoliko se uskoro opet nađe na klupi, ponovo će rasti pritisak medija, a nije Holanđanin delovao baš najkomfornije kada su ga prošli put pritisli.

Ali treba li srećnijim učiniti momka oko koga ćeš graditi tim za budućnost ili pomalo sujetnog fudbalera iz koga si iscedio sve što si mogao. Ili ne daj bože jednog Gakpa, uz dužno poštovanje desnonogom „wannabe“ Robenu. Odgovor je jasan.

Virc je, očigledno, srećniji bez Salaha, i to ne samo kada je izopšten iz startne postave, već kada ga ne viđa ni na treninzima. Znate već ono sa početka teksta o kolegama ili likovima iz razreda.

A prelazni rok u Saudijskoj Arabiji traje do 1. februara...