Ruda sa Zlatne obale koju Pep pretvara u najčistije zlato

Gana je imala tu sreću – ili nesreću, kako se uzme – da je njena zemlja izuzetno bogata mineralima i vrednim metalima, a najviše zlatom. Naravno, na takvim mestima se brzo pojave oni moćniji, a prvi su se u ovom delu zapadne Afrike pojavili Portugalci. Oni su krajem 15. veka usidrili svoje brodove blizu obale koju će, kao i celu oblast, transparentno i nimalo kreativno nazvati Zlatnom obalom. Za njima će doći i početi da kopaju Holanđani, Skandinavci, Nemci, potom i Britanci...

Iako bi logično bilo da tolika količina rudnog bogatstva Ganu učini razvijenom, a njene stanovnike materijalno bezbrižnim, od njenih resursa profitirali su samo Evropljani, dok su ljudi živeli i žive u siromaštvu. Čak i vekovima kasnije, Evropa i dalje profitira od Gane, kao i cele Afrike, pošto mnogi od tih ljudi odlaze na Stari kontinent u potrazi za boljim životom, postajući tako jeftina radna snaga.

Jedan od onih koji se odlučio na takav korak bio je i Dejvid Doku. On se 1993. kao sveži mladoženja iz Gane preselio u Belgiju, tačnije Antverpen, gde je pokušao da zaradi za dostojan život. Ubrzo za njim dolazi i supruga Belinda, a devet godina kasnije kao plod njihove ljubavi na svet stiže dečak Žeremi i po rođenju stiče državljanstvo Belgije.

Za razliku od drugih evropskih država koji su morali u zapadnu Afriku po zlato, njoj se zlato iz Gane pojavilo u Antverpenu. Dve decenije kasnije će upravo Žeremi, uz De Brujnea, biti glavna uzdanica reprezentacije na predstojećem Mundijalu. I sve to zbog jedne odluke – da Dejvid Doku odabere baš Belgiju za mesto gde će da potraži bolji život. Dobro, i zbog te da ga već sa šest godina upiše u obližnju fudbalsku školu.

U subotu, 9. maja, bio je Dejvidov 60. rođendan. Istog dana, Mančester siti je igrao protiv Brentforda, a njegov sin je postigao gol koji je posvetio baš njemu kao poklon. Ali ono u šta Doku raste i kako igra u finišu sezone, pak, poklon je za klub sa Etihada. Jer zaista, utisak je da iz nedelje u nedelju prisustvujemo rađanju novog elitnog krilnog napadača.

Ima, pritom, i ozbiljan pedigre da to i postane jer je sve vreme birao staze koje su na pravi put izvele vrhunske fudbalere. Najpre je bio u mlađim kategorijama Beršota, kluba na dvadesetak minuta od svog doma, koji je iznedrio igrače poput Fertongena, Alderveirelda, Naingolana, Muse Dembelea, Viktora Vanjame i mnogih drugih.

Potom je sa 10 godina prešao u glavni grad, u slavni Anderleht o čijoj reputaciji je suvišno govoriti. U akademiji se uvek isticao i smatrali su ga čak i arogantnim jer bi često nakon što predribla protivnika stao umesto da krene ka golu kako bi se ovaj vratio i time mu dao šansu da ga ponovo ponizi.

Za prvi tim debitovao sa svega 16 i po godina. Ubrzo su interesovanje pokazali Arsenal i Čelsi, a najkonkretniji je bio Liverpul, čiji je trening centar obišao i razgovarao sa Džerardom i Klopom. Oduševljen svime što je video i čuo, Doku je već bio rešen da se preseli na Enfild. Ipak, pošto kao maloletnik i dalje nije imao potpisan profesionalni ugovor sa klubom, Anderleht nije želeo da ostane za male pare bez njega. Zato je u pomoć pozvao Romelua Lukakua da popriča sa Žeremijem i objasni mu kako je najbolje da još malo ostane u klubu i bar postane profesionalac.

Omaleno krilo ga je poslušalo i 2020. je postao Anderlehtova rekordna prodaja kada je za 26 miliona evra prešao u Ren. Francuski klub u poslednje vreme nepogrešivo ume da nanjuši krilo svetske klase, a tamo su prerađeni mnogi sirovi materijali i poslati dalje na završnu obradu u elitne klubove. Odatle su izašli Usman Dembele, osvajač Zlatne lopte, i Dezire Due, neko ko će u narednim godinama pretendovati na istu. Odatle je i Rafinja prešao u Lids pre nego što je kasnije zaigrao za Barselonu, a bilo je tu još respektabilnih krila poput Ismaile Sara, Terijea, Kalimuenda, Tela, Čaune...

Sa reputacijom najboljeg driblera i jednog od najvećih talenata francuske lige prelazi u Mančester siti avgusta 2023, nepuna tri meseca nakon što je ovaj tim postao šampion Evrope, uklopivši se u njihovu strategiju da ne kupuju zvezde, već mlade igrače sa potencijalom da to postanu.

Od kada je stigao na Etihad isporučivao je solidne brojke, pogotovo u odnosu na ograničen broj minuta – u prvoj sezoni u Premijer ligi upisao je tri gola i 10 asistencija, prošle je imao isti broj golova i šest puta je bio asistent, dok je ove na pet golova i sedam asistencija.

Međutim, iako ovo nije drastičan skok u kolonama za golove i asistencije, sve što radi ove sezone izgleda mnogo smislenije i korisnije nego ikada ranije. Obično bi u prethodne dve sezone Doku u svom stilu ostavio čuvara iza sebe vrhunskim potezom, ali bi potom usledio očajan šut ili neprecizan centaršut.

Mislilo se zato da će biti samo jedan od mnogih igrača tog tipa u koji spadaju, između ostalih, Adama Traore i Alan Sen-Maksiman – prebrza krila koja oduševljavaju publiku lakoćom oslobađanja od protivnika, ali koja na kraju upropaste skoro svaki napad.

Mislilo se i da će ostati samo jedna od opcija Pepa Gvardiole, i to uglavnom sa klupe, ali ono što ove sezone, pogotovo poslednjih meseci, radi po levoj strani je neverovatno. Već neko vreme sam vuče svoj tim i postao je jedan od najvažnijih igrača Sitija.

Od fudbalera čiji su šutevi retko bili opasni, Belgijanac se pretvorio u majstora čiji su udarci neodbranjivi. Dva neverovatna gola protiv Evertona, gotovo identična, ali sa različitih strana i različitim nogama, nagovestili su da je mnogo radio na svom šutu, a to je potvrdio gol protiv Brentforda u same rašlje.

https://x.com/tekkersfoot/status/2053221989746131278/video/1 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Tekkersfoot (@tekkersfoot) December 7, 2023

Doduše, nije previše ni šutirao ove sezone – tek dvaput u proseku po utakmici – i to je nešto na čemu bi Pep morao da poradi i pronađe način kako da mu ovaj igrač bude u što boljim situacijama za šut. Belgijanac je obično predaleko od gola, blizu aut-linije, i obično je on taj koji namešta šuteve saigračima. A to radi odlično pošto je od krilnih igrača u Premijer ligi samo Saka stvorio više prilika saigračima (60) od Dokuovih 56, mada je igrač Arsenala odigrao i oko 400 minuta više.

Ipak, ističe da bi voleo da u golovima više učestvuje i kao strelac. Ovi skorašnji golovi koje je postigao došli su iz veoma teških pozicija, a nedavno je izjavio kako bi voleo da postiže više takozvanih tap-in golova, odnosno lakih golova sa svega par metara razdaljine koji su plod dobrog centaršuta, uglavnom po zemlji.

„Postoji jedna stvar: kada pogledam moje golove ove sezone, nema nijednog „tap-ina“. A kada, na primer, pogledam Sterlinga i njegove sezone u Sitiju, postizao je po šest-sedam takvih golova po sezoni. Svi moji golovi su vrhunski i nemojte me shvatiti pogrešno, ali želim takođe da postižem i takve kada utrčim na drugu stativu i samo ćušnem loptu u mrežu. Time bih dodao više golova na svoj konto i to je stvar na kojoj moram da radim.“ rekao je 23-godišnji fudbaler.

Zaista jeste kralj takvih golova bio Rahim Sterling, a pošto stilom igre podseća na njega, plašili su se navijači Sitija da će u Dokuu dobiti onog Rahima sa kraja karijere u nebesko-plavom dresu kada nije mogao da pogodi niti jedan zicer i kada je upropaštavao mnoge napade. Ipak, izgleda da će dobiti onog iz najboljih dana.

Nije on majstor koji sa loptom može sve poput Olisea, Jamala ili Kvarachelije. On ne dribla sa loptom zalepljenom za nogu, već fintira protivnike telom, ćušne je ispred sebe i juri za njom. U tome mu pomaže činjenica da verovatno niko nema veće startno ubrzanje i bržu promenu pravca od njega.

U kombinaciji sa niskim težištem, sve to ga čini možda i najtežim igračem za čuvanje na svetu, a desni bekovi koji se susretnu sa njim proklinju dan kada su se odlučili za tu poziciju u fudbalu. Može krenuti levo ka gol aut-liniji odakle će uputiti oštru loptu kroz kazneni prostor; može i nadesno ka sredini odakle će tražiti poziciju za šut, a videli smo za kakve je golove sposoban.

Ali ključna je jedna stvar – da ga zaobiđu povrede. Kao što svaki dizel motor ima svoje boljke sa DPF-om koje se rešavaju vožnjom na većim obrtajima, tako i krila ovog tipa imaju svoje boljke sa povredama mišića koje se dešavaju baš u toj punoj brzini. Stoga se mora biti pažljiv sa njegovom minutažom, pogotovo ako znamo da je u Sitiju i Renu svake sezone baš zbog povreda zadnje lože i lista propuštao po desetak utakmica.

Gvardiola pažljivo rukuje sa njim jer ne želi da ostane bez njega na raspolaganju. Katalonac ga obožava i ne propušta priliku da ga iznova pohvali, a posle meča sa Brentfordom rekao je da smatra da Doku može da dosegne nivo Vinisijusa i Jamala. Trenutno je za stepenik ispod njih, ali ako u kontinuitetu može da postiže golove, a njegovi centaršutevi postanu još precizniji, apsolutno može veoma brzo da pređe u razred elitnih krilnih napadača.

Ono što ga bitno razlikuje od njih dvojice je što nije problematičan poput njih. Veoma je skroman i miran momak koji ne ulazi u sukobe na terenu, a van njega ne daje povoda da drugi pričaju o njemu. Veoma je posvećen veri i na svakom koraku ističe svoju zahvalnost Bogu, što smo mogli čuti i nakon gola protiv Brentforda kada je rekao: „Thank you, Jesus!“. Takođe, veoma je požrtvovan i u odbrani, što baš i nije slučaj sa zvezdama Reala i Barselone.

U završnici sezone je uzeo Siti na svoja leđa i pokušao lično da ga dovede do trofeja, izgledajući za igru mnogo bitnije nego svi drugi ofanzivci Sitija. Ne kupe li nekog kapitalca tokom leta, zaista će naredne sezone mnogo toga, ako ne i sve, zavisiti baš od njega. I deluje da je spreman za to.

Dejvid Doku je sa Zlatne obale u Belgiju poneo rudu. Beršot i Anderleht su iz nje izdvojili zlato. Ren je to zlato istopio u polugu. Sada je još ostalo na Mančester sitiju i Pepu Gvardioli da ga rafiniše na 99% čistoće.