Leto kakvo Premijer liga ne pamti

Slutilo je da će ovo mundijalsko leto biti puno promena trenera, ali su klubovi iz Liga petice baš preterali. U elitnim rangovima Italije i Francuske više od pola timova u narednoj sezoni imaće novog trenera u odnosu na kraj prošle, a odmah iza njih, sa čak devet promena na klupama, našla se i Premijer liga.

I ne možemo, a da ne zastanemo na tren i procesuiramo kolika je to brojka – duplo veća od uobičajenog proseka za premijerligaše. Smatralo se da je Engleska mesto gde se menadžeru veruje više nego bilo gde – osim ako se ne radi o Votfordu i njegovim italijanskim vlasnicima – ali smo u poslednje vreme i u Premijer ligi dobili impulsivne, često i neshvatljive odluke.

Za to se do sada najviše starao Evangelos Marinakis, koji svoj Forest vodi po balkanskim pravilima, a onda je i Totenhem počeo sa cirkusom. Iako deluje da su „pevci“ konačno uboli sa Robertom De Zerbijem i da im predstoji period stabilizacije sa njim, ne postoji garancija da neko neće u nekom trenutku da naljuti temperamentnog Italijana. A njemu bar nikad nije bio problem da se pokupi i ode.

No, izgleda da je vreme za neku novu eru u Premijer ligi – vreme je za mlade menadžere. Dobro, i Dejvida Mojesa. Škot je sa 63 godine ubedljivo najstariji strateg u ligi, a da nema njega da kvari prosek, „najiskusniji“ bi bio Unai Emeri sa samo 54. Oliver Glazner ima 52, a pola veka je „prebacio“ još samo Režis Le Bris. U predstojećoj sezoni će na njenom startu prosečan broj godina menadžera biti najmanji od 2010/11 i iznosi samo 46,2. Najzaslužniji za to je, naravno, Fabijan Hirceler sa 32 godine, dok Matijas Jajsle, novo ime u Njukaslu, ima 38.

A novih je imena, dakle, i previše. Baš zbog toga neverovatno zvuče činjenice da je Majkl Kerik, koji je na klupu Junajteda zaseo pre samo šest meseci, deseti najdugovečniji menadžer lige, a Marko Roze, koji je sa radom počeo 1. juna i nije debitovao u zvaničnim mečevima, već dvanaesti po stažu u Premijer ligi!

Samo je pet stručnjaka duže od dve godine na trenutnom poslu. Ubedljivo najduži staž ima Mikel Arteta sa šest godina i sedam meseci, dok je čak tri godine kraće u Engleskoj drugi na toj listi – Unai Emeri. Nekadašnji asistent Pepa Gvardiole je taj status preuzeo upravo od svog nekadašnjeg učitelja koji je posle 10 godina odlučio da je vreme za odmor.

Siti je tako postao jedan od devet klubova koji su između dve sezone imenovali novog menadžera, čime je srušen dosadašnji rekord iz 2016. kada je bilo sedam promena. Pored „građana“, na toj listi su i Čelsi, Liverpul, Bornmut, Notingem Forest, Kristal Palas, Njukasl, Fulam i novajlija Ipsvič.

Zadatak da zameni Katalonca dobio je Enco Mareska, još jedan Pepov nekadašnji učenik i njegova kopija po stilu igre. Italijan se u isto vreme nalazi i u najlakšoj i u najtežoj situaciji – u prvoj jer su ga svi već „otpisali“ i podcenili, pa bi svaki uspeh bio pozitivno iznenađenje, dok je sa druge strane uspeh u ovom klubu nešto što se podrazumeva i biće pod pritiskom ukoliko ga ne donese.

Mareska se zbog „flertovanja“ sa Sitijem razišao sa Čelsijem za Novu godinu, a da je klub sa Stamford Bridža odmah pogodio sa njegovom zamenom – kao što nije sa Lijamom Roseniorom – ne bi Kalum MekFarlan morao dvaput da uskače kao privremeno rešenje u toku sezone. Ipak, deluje da će biti mirni neko vreme jer su, iznenađujuće, uspeli da dogovore saradnju sa Ćabijem Alonsom.

Iznenađujuće jer su ga, kao legendu Enfilda, svi videli na klupi Liverpula koji je dobrano okasnio da se raziđe sa Arneom Slotom. Zbog toga su „redsima“ opcije ostale pomalo sužene, ali su verovatno odabrali najbolje moguće – Andonija Iraolu. Baskijac je neko ko traži od svojih igrača direktnost, visoki presing i jak intenzitet, što je stil fudbala koji je ovaj tim igrao pod Jirgenom Klopom.

Iraola je odlazak iz Bornmuta najavio par meseci pre kraja sezone, te time bio dovoljno obziran prema čelnicima kluba da imaju više vremena da pripreme njegovu zamenu i budu prvi u redu za najbolje dostupne menadžere.  Izbor „trešnjica“ je takođe bio pomalo iznenađujući jer su se odlučili za Marka Rozea – nekadašnjeg stratega Salcburga, obe Borusije i Lajpciga – kome karijera već neko vreme stagnira. Ipak, raniji skauting Bornmuta – bilo trenerski, bilo igrački – ukazuje na to da ne treba sumnjati u njihov odabir jer su, očigledno, procenili da Nemac može da nastavi sa stilom koji je započeo Iraola.

Red bi bilo da se Notingem Forest, tačnije Marinakis, konačno primiri sa smenama trenera nakon što su dobili jednog od najboljih mogućih za taj nivo – Olivera Glaznera. Očekivalo se da Austrijanac, nakon što je Palas izdigao iz kandži prosečnosti i uspeha sa Ajntrahtom, preuzme klub koji se bori za trofeje u najjačim evropskim ligama, ali je nekim čudom završio u tako nestabilnom okruženju. A ako je neko sposoban da Forest vrati na puteve stare slave, onda je to Glazner.

Uslovljen njegovim odlaskom, Kristal Palas je zamenu našao u francuskom Lansu. Pjer Saž je u ozbiljnom fudbalu tek tri godine, a trenersku karijeru započeo je u Lionu gde je, nakon što je Fabio Groso dobio otkaz, najpre postavljen kao privremeno, a onda i trajno rešenje. Olimpik je pre njegovog dolaska bio u totalnom raspadu, ali je on uspeo da ga dovede do Lige Evrope, a onda je prešao u ambiciozni Lans sa kojim je izborio Ligu šampiona i osvojio kup. Ipak, počeci u Palasu, barem na pripremama, ne obećavaju jer ekipa ne izgleda najbolje, a već su je napustili – i tek će – brojni bitni igrači.

Dolazak Alvara Arbeloe u Fulam znači i da tačno četvrtinu lige čine španski menadžeri. Nekadašnji desni bek Reala, Liverpula i Vest Hema se na Ostrvo vratio sa željom da pokaže da je loša epizoda u „kraljevskom klubu“ bila uzrokovana toksičnom sredinom, a ne njegovim kvalitetom. Neće mu biti nimalo lako jer je Marko Silva, koji je dao otkaz kako bi preuzeo Benfiku, bio glavni razlog stabilnosti ne tako kvalitetnog tima. Kada se sve sabere, Fulam bi mogao da upadne u ozbiljan problem, a Arbeloa da bude među prvima koji će izgubiti posao.

Poslednja promena ovog leta desila se pretposlednjeg dana jula kada je Edi Hau posle pet godina napustio Njukasl. Iako se možda očekivalo da se, usled slabih partija, raziđu još tokom prošle sezone ili po njenom završetku, očigledno bi nastavili zajedno da Englezu nije prekipelo što su mu prodali sve najbitnije igrače, a potencijalna pojačanja ih odbijaju. Zamena je veoma diskutabilna – 39-godišnji Matijas Jajsle. Mladi Nemac u svom CV-ju ima samo rad u Salcburgu, sa kojim je osvojio dve titule, i Al-Ahliju, gde je bio dvostruki šampion Azije. Možemo pretpostaviti da su saudijski vlasnici insistirali na njemu jer ga dobro poznaju, ali sve što Njukasl radi već više od godinu dana liči na povratak u donji deo tabele, a ne tako davno su ciljali borbu za titulu.

I novi-stari premijerligaš Ipsvič je morao da napravi promenu jer je Kiran Mekena, čovek koji ih je dvaput uveo u najviši rang, iznenada odlučio da se povuče, a kao glavni razlog naveo iscrpljenost. Zamenio ga je Geri O’Nil, talentovani 43-godišnji trener, koji se odlično pokazao u Bornmutu i Vulverhemptonu. Po dobijenoj ponudi „traktorista“, on je odlučio da napusti Strazbur, vrati se u domovinu i tu dokaže da je čovek za velike domete.

Za razliku od ovdašnjih liga gde se promene trenera vrše bez ikakvog plana i logike, u Engleskoj obično iza takvih odluka stoje ozbiljne analize. Zbog vere u svoj odabir, projekta i godina novih menadžera, sve ukazuje da ćemo se od narednog leta vratiti na staru praksu od svega dve-tri promene između sezona, a možda se ponovi i leto 2020. kada nije bilo nijedne.

Ipak, kako se nalazimo u dobu hiperprodukcije sličnih trenera i traženja instant rezultata, ničiji posao više nije siguran i ne bi bilo previše iznenađujuće ukoliko se u Premijer ligu uvuče „votfordizam“.