Od rasula do remonta: Kako je Siti preko noći promenio lice

Šta ste predviđali Mančester sitiju ove sezone nakon ubedljivog poraza od Arsenala u Komjuniti šildu? Verovatno borbu za Ligu šampiona, znajući da, pored takvog izdanja, više nema ni Gvardiole, ni Rodrija, Bernarda i još nekoliko iskusnih igrača.

A šta predviđate nakon što se prelazni rok završio, a u prva tri kola su zabeležene sve tri pobede? Tako je, gotovo sigurnu drugu poziciju, dok bi se neki usudili reći da mogu i da se pobiju za titulu.

Baš zato, možemo reći da je Siti pobednik letnjeg prelaznog roka, pogotovo kada se govori o timovima koji pretenduju na vrh tabele.

A ništa nije tako nešto nagoveštavalo sve do samog kraja avgusta. Do tada, brojali su se samo odlasci sa Etihada, započeti još nakon poslednje domaće utakmici u ligi kada je na stadionu upriličen svečani ispraćaj vernih vojnika Bernarda Silve i Džona Stounsa.

Do početka avgusta otišli su i Ake i Traford, a sredinom meseca je potvrđeno ono što je posebno zabolelo sve navijače – odlazak Rodrija, jednog od najboljih i najznačajnijih igrača u istoriji kluba. Ali makar nije napravio duplu izdaju prelaskom u Real, koji je postao veliki Sitijev protivnik i koji je gradski rival Rodrijevog bivšeg kluba, već je potpisao za Barselonu. Dan kasnije otišao je i Rajnders, ali nikoga nije bilo briga – em zbog traga koji (ni)je ostavio, em jer su vesti o Špancu još bile sveže. Do 27. avgusta Mančester su napustili još i Niko Gonsales, Savinjo i Marmuš.

U tom trenutku je otišlo već deset prvotimaca, plus nekoliko mladih igrača, a od pojačanja za seniorsku ekipu zvanično je do tada bio predstavljen samo Eliot Anderson, i to tokom Mundijala. Od završetka istog svakodnevno su novinari koji se bave transferima izveštavali da je Buadi blizu, ali nikako da i zvanično postane stanovnik Mančestera. Pisalo se i o roku koji je Čelsi postavio Sitiju za slanje ponude za Enca Fernandesa, a koji je već bio istekao. Od pojačanja na krilnim pozicijama spominjao se samo gotovo anonimni Alan koga su navijači ovog kluba poredili sa Savinjom, a to nije pohvalno.

Bili su s pravom zabrinuti kakva ih sezona čeka s obzirom na toliko tanak roster. Počeli su da sumnjaju u kompetencije sportskog direktora, Portugalca Uga Vijane, koji je prošlog leta nasledio Ćikija Begiristajna – čoveka zaduženog za sve transfere od 2012.

A onda je Vijana konačno počeo da radi ono što je trebalo mnogo ranije. Nekoliko dana pre kraja prelaznog roka ozvaničen je, najpre, Ajub Buadi, a potom i Alan. No, čekale su se još dve bombe. Shvativši da se sezona ne može izgurati samo sa Dokuom, Semenjom i mladićem koji je tek stigao u Evropu, imao je dve opcije – prva: Gakpo za 100 miliona evra i druga: Endiaj za 70 i Griliša.

U tom trenutku je ostalo malo vremena, tek nešto više od 24 sata do zatvaranja transfer pijace. Liverpul nije dao dozvolu Gakpu da ode jer nisu mogli tako brzo da nađu zamenu. Odmah su pozvali Everton i rekli da uzimaju Endiaja, čoveka za koga je Totenhem već spremao papire za potpisivanje i spakovao Rišarlisona kao deo dogovora. Senegalac je lako odabrao Etihad pre novog Vajt Hart Lejna.

Postajalo je jasno da će druga bomba biti Enco Fernandes, iako je onaj Čelsijev ultimatum odavno istekao. Samo, klubu sa Stamford Bridža je bila potrebna zamena za njega i radili su na dovođenju Lamina Kamare iz Monaka. Bližila se ponoć i zatvaranje roka, sve je bilo potpisano između Sitija, Čelsija i Enca, ali se odjednom izjalovio posao sa Monakom i „plavci“ su ostali bez Kamare. Da li nisu mogli ili nisu želeli da stopiraju Encov transfer, možda nekada i saznamo, ali je bitno da je posle ponoći Siti zvanično potvrdio da je Argentinac njihov. Kako je i Haland napisao ispod jedne klupske objave na Instagramu – konačno je moglo da se spava.

https://twitter.com/City_Chief/status/2094831929745080359

Ujutru su već svi oni koji su sumnjali u Vijanu mogli samo da mu napišu pismo izvinjenja. Ne treba zaboraviti ni da je u januaru doveo Antoana Semenja, koji je postao neizostavan član startne postave i postigao neke veoma bitne golove za Siti, i Marka Gejia, koji je učvrstio odbranu i već postao jedan od četvorice kapitena.

Ovog leta je sportski direktor imao pune ruke posla jer je bila neophodna rekonstrukcija veznog reda, nimalo laka jer su otišla četvorica vezista, od čega dva „senatora“. I deluje da je Vijana taj posao odradio maestralno, makar to bilo u poslednji čas. Rodrija zamenio Buadijem – možda i najtalentovanijom šesticom sveta i momkom koji je sa 18 godina blistao na Mundijalu. Umesto Bernarda, jednog od najkompletnijih aktivnih vezista, doveden je Anderson – 23-godišnjak, gotovo jednako kompletan vezista koji je bio najbolji u mnogim statističkim kolonama prošle sezone i jedna od najvećih radilica u ligi.

I na kraju, ono što je trebalo da bude Rajnders – zamena za Gundogana, vezistu koji ulazi u šesnaesterac i daje golove – sada će biti Enco Fernandes koji je već dokazao da ume i da bude strelac, ali i da donese kreativnost i sigurnost. Pritom je sa 25 godina osvojio toliko toga, rođeni je pobednik i poraz od Španije mu je bilo tek drugo od devet seniorskih finala koje je izgubio nakon što je sa Čelsijem bio poražen od Liverpula u Liga kupu 2024.

Reklo bi se da je Siti povećao kvalitet i na krilima dolaskom 26-godišnjeg Endiaja koji može da igra na obe strane, ali i kao desetka i lažna devetka. Alan je stigao iz Palmeirasa i, osim umeća u napadu, posebni se skautima Sitija svidelo to što mnogo radi i u fazi odbrane.

Istina je da Siti ove sezone nema kvantitet kao prošle, a kamoli kao ranijih sezona, ali je definitivno doveo kvalitet koji može da traje narednih sedam-osam godina. U odbrani je odlazak Akea popunio Vitor Reis, kupljen prošle sezone iz Palmeirasa, dok će uz prvi tim ostati i akademci Rajan MekAidu, Kejden Brajtvajt i Flojd Samba. Konstantno podmlađivanje dovelo je do toga da „građani“ sada imaju samo jednog igrača u polju koji ima više od 30 godina – Matea Kovačića.

Ali nisu (samo) kupovine ono što je ovaj Sitijev letnji prelazni rok učinilo tako dobrim. Od svih igrača koji su napustili ekipu zarađeno je sjajnih 337 miliona evra, što je najviše u jednom roku u klupskoj istoriji.

Osim što je od nekih fudbalera zaradio, jednako je bitno što se oslobodio i nekih od najplaćenijih igrača, makar su neki otišli po isteku ugovora. Bernardo, Stouns i Marmuš su bili prvi iza Halanda po platama, a blizu su bili i Rajnders i Rodri. Svi igrači koji su otišli imali su zbirno godišnje plate od oko 103 miliona evra. Dakle, otvorilo se mnogo prostora za pojačanja i nove ugovore najboljih prvotimaca.

https://twitter.com/ManCity/status/2096267222406558014

Sa stabilnom finansijskom konstrukcijom, mladim timom koji još dugo godina može da igra zajedno i sve izvesnijim epilogom da će biti oslobođen optužbi, Mančester siti bi trebalo da se vrati na staze prošlodecenijske slave, makar u domaćim okvirima.

Jer, kako je predsednik kluba Kaldun Al-Mubarak rekao, ovaj klub je od samog starta projektovan da pobeđuje. Gvardiola ih je samo podigao na viši nivo i usadio im poseban mentalitet. Sada je na celom klubu da nastavi u tom ritmu, a znanja i sredstava im ne manjka.