Veliki mali čovek

Koliko je lepo, toliko je i teško biti navijač Mančester sitija. Već deceniju se na kraju svake sezone moraju oprostiti od bar jednog miljenika koji je obeležio najuspešniju eru u istoriji kluba. Posle devet divnih godina, došlo je vreme da im na kraju ove takmičarske Bernardo Silva kaže “Zbogom i hvala”, a da mu oni suznih očiju uzvrate sa “Hvala tebi”.

Nema sadašnjeg ili bivšeg saigrača koji ispod njegove objave ove odluke nije napisao ponešto iz srca o 31-godišnjem omalenom vezisti. Najbolje ga je, čini se, opisao onaj najkreativniji – Kevin de Brujne, nazvavši ga “velikim malim čovekom”. I Belgijanac mu je, kao i nemali broj njih, dodelio epitet legende. A kada odlazi neko ko je 8. na listi igrača sa najviše nastupa u klupskoj istoriji, i da su ispred njega samo igrači iz prošlog veka, onda znate da ovaj tim ostaje bez heroja modernog doba.

https://twitter.com/City_Xtra/status/2044793635913244959

Ukupno je 451 put oblačio dres sa Sitijevim grbom, upisao 76 golova i 77 asistencija, ako je to iole bitno jer je njegov doprinos bio mnogo viši od tih brojki, i osvojio 15 trofeja. Do kraja sezone imaće priliku da osvoji još dva, a bilo bi tako poetično da na poslednjem meču za Siti prvi put kao kapiten podigne trofej Premijer lige.

I budite sigurni da trenutak objavljivanja ove vesti nije slučajan, već apsolutno pažljivo odabran kako bi dodatno motivisao saigrače pred meč sezone, kako bi u govoru pred sam početak utakmice mogao reći "Učinite to za mene, ja sam za vas uradio sve.” Pa čik neka neko ne bude spreman i da pogine ako treba za tu pobedu.

Uradio je to jer je jedan od retkih u ovoj grupi finih momaka koji je doktorirao “mračnu umetnost” kojom se, između ostalih, služe i Arsenalovi igrači. Bernardo tačno zna kako, kad i koga da isprovocira. I obično nije dirao manje klubove, već je tu dodatnu prednost čuvao za najjače, protiv kojih je bio najviše motivisan.

Najveće rivale, crvene boje, nije voleo i to nije umeo da sakrije. Ponašao se onako kao što bi i svaki navijač koji voli svoj klub. Uostalom, indikativno je da je najviše žutih kartona dobio baš protiv Liverpula (10), Arsenala (7) i Junajteda (5).

Kao omaž njegovom stavu prema njima, ostaće kultna sekvenca prilikom špalira koji su igrači Sitija napravili za šampionsku ekipu Jirgena Klopa – dok su svi aplaudirali, on je mirno pijuckao iz čaše i izašao iz kolone pre nego što je poslednji igrač Liverpula prošao. O sitnim provokacijama protiv Arsenala da i ne govorimo.

Bernardo Silva not clapping during Liverpool guard of honour Watch on YouTube

Ali protiv navedenih klubova pokazivao je i belu, ne samo crnu magiju. Njegovi driblinzi na Enfildu naći će mesto u svim videima najlepših poteza Premijer lige, a protiv “crvenih” je konkretan učinak dao i kroz po četiri gola i asistencije. Isti broj golova, ali tri asistencije više imao je protiv Junajteda, dok mu duel u nedelju ostaje kao poslednji da poveća učinak od dva gola i jedne asistencije protiv Arsenala.

U oproštajnoj poruci rekao je da mu je bio cilj da svaki meč igra sa strašću kako bi se navijači mogli osećati ponosno. Dok je kod mnogih fudbalera to samo izlizana fraza, u njegovom slučaju je bilo stvarno tako. Zbog toga je on postao igrač koga Sitijevi navijači obožavaju, neutralni poštuju, a rivalski preziru.

Ništa manje od navijača ga ne obožavaju ni saigrači. Dok je na terenu živa vatra, van njega ne skida osmeh sa lica. Zbog njegove visine od 173 centimetra i vedrog duha, na njega su gledali kao na dete i često ga “maltretirali”. Ali znali su – kad se zeza, zeza se, a kad treba da se radi onda je svima najveći primer profesionalca. I baš zato su ga izglasali za kapitena nakon odlaska De Brujnea.

Bernardo Silva is Man City whipping boy Watch on YouTube

Nikome, pak, Silva nije draži i niko nema veće mišljenje o njemu nego jedan od najvećih fudbalskih umova ikada – Pep Gvardiola lično. Nikada nije krio da je on njegova “slabost” i “omiljeni igrač”, a sve je potkrepio rečenicom da je on jedan od najboljih igrača koje je ikada trenirao.

Katalonca je mali čarobnjak očarao kada ga je u njegovoj prvoj sezoni u Sitiju izbacio sa supertalentovanom ekipom Monaka. Odmah je znao da mu baš on treba da bude jedan od glavnih u novom projektu koji će graditi u Sitiju. Već pre kraja pomenute sezone 2016/17 potvrđen je transfer iz Monaka u Mančester za oko 50 miliona evra i potencijalne bonuse.

Ubrzo je postao Pepova produžena ruka na terenu, džepno izdanje njegovog fudbalskog priručnika, njegov džojstik i tempomat. Kada je u igri Berni ili Bernardiki, kako mu je iz milošte tepao, njegov menadžer je miran. I nije bitno na kojoj poziciji počinje jer svakako igra sve. Menjao ih je po nekoliko na terenu u toku same utakmice – u jednom trenutku ga vidite između svojih štopera kako započinje napad, u drugom između protivničkih kako ga završava. Bio je predvodnik svakog presinga i naporna stenica za svakog protivničkog igrača na Sitijevoj polovini. Jedan je od tehnički najsavršenijih fudbalera u ovom veku, a oduzeti mu loptu može se svrstati u ekstremne sportove. Nikada nije bio najbrži, ali nije prestajao da trči dok sudija ne označi kraj.

Možda je platio cenu svoje pouzdanosti jer deluje da ga je taj tempo i igranje skoro svake utakmice (propustio samo 10 utakmica zbog povrede od kada je došao u Siti) uticao da nivo igre malo opadne u poslednje vreme. Ali taj nivo je sa fenomenalnog opao samo na iznadprosečno, s tim da ni to više nije dovoljno za Siti, ali jeste za neke druge. Zna to i sam Bernardo, obožava ovaj klub, pa ne želi da postane teret.

Još od 2021. na kraju svake sezone su postojale spekulacije da odlazi jer je bio Barselonina tiha patnja i željan sunca, ali je na kraju ostajao i postao pravi Mankunijan kome ne smeta kiša.

Najbliži odlasku je, zapravo, bio baš po osvajanju Lige šampiona 2023, za čije je osvajanje bio možda i ključni šraf. Dva gola protiv Reala u revanš utakmici polufinala, a onda i asistencija za Rodrijev gol u finalu zauvek su ga postavili na posebno mesto u srcima svih navijača koji su želeli da po svaku cenu ostane. U ubeđivanje da ostane uključio se i Griliš, i to “posebno raspoložen” tokom parade povodom osvajanja triplete. Očigledno je bio ubedljiv jer je Bernardo ubrzo produžio ugovor na još tri godine koji ističe, evo, na kraju ove sezone.

Najlepše godine života proveo je pod kišom, a često ju je i sam puštao. Sada je vreme da ga obasja Sunce i da on obasja verovatno italijanske terene, pošto je za Barselonu, utisak je, sada kasno. Ovako, u Italiji su njegove 32 novih 25 i mogao bi tamo još godinama da šparta i demonstrira klasu.

A onda se za kraj možda vrati i tamo gde je sve počelo i gde jedino nije ostavio trag – u Benfiku, odakle ga je Monako kupio posle samo jedne odigrane utakmice za prvi tim. Mnogi su sumnjali u taj potez, ali reklo bi se da su u Kneževini znali ponešto o fudbalu.

Oni su znali ponešto, a Bernardo je znao sve o fudbalu. I zato je, na kraju krajeva, dočekao da ga obožava najuspešniji trener svih vremena, da bude legenda jednog od najuspešnijih klubova u ovom veku i da ga jedan De Brujne nazove velikim malim čovekom.

https://twitter.com/ManCity/status/1918660995989291346