Od Rodića do Tiknizjana, čeka se Ristić

Kada se u leto 2017. godine Milan Rodić vratio u srpski fudbal nakon nekoliko sezona u Rusiji, Crvena Zvezda dobila je rešenje na poziciji levog beka na duže staze. Bio je popularni "Roda" u punoj snazi, sa 26 godina spreman da na stadionu "Rajko Mitić" ostavi dobar utisak. Kako je vreme prolazilo, Rodić je nizao uspehe, osvajao trofeje, igrao Ligu šampiona i postao najtrofejniji fudbaler Crvene Zvezde. Imao je taj status sve do kraja prošle sezone kada ga je prestigao aktuelni kapiten crveno-belih, Mirko Ivanić.

Rodiću su partije u Zvezdi donele i mesto u reprezentaciji. Nije bio uvek tu, ali jeste bio na spisku za Mundijal u Rusiji, 2018. godine. Rodić je jedan od najosporavanijih igrača Zvezdine moderne istorije, ali i jedan od najkonstantnijih. Za njega nije bilo sredine. Ili su smatrali da je najbolji srpski bek ili da nije kadar da igra za Zvezdu. Tokom svih tih godina, a Rodić je u Zvezdi bio sve do kraja sezone 24/25, tražila mu se alternativa, nekad samo i pomoć, ali uglavnom bezuspešno, sve dok prethodnog leta nije došao Nair Tiknizjan, Jermen koji je bio pravi "update" u odnosu na već iskusnog i pomalo umornog Rodića.

Ali dok Terzić, Mrkela i Marin nisu došli do Tiknizjana, prodefilovalo je Beogradom nekoliko bekova po levoj strani, ali svako u koga se javnost nadala da može odmeniti Rodića ili makar mu dati prostor da odmori ponekad, uglavnom nije ispunio očekivanja. Najviše se očekivalo od Gruzina, Iraklija Azarova. Stigao je u Ljutice Bogdana u leto 2022. iz Dinamo Batumija. U najmanju ruku zanimljiv igrač, izuzetno tehnički potkovan, prilično kreativan i brz, ali delovao je fizički nedoraslo za izazove Lige šampiona. Ipak, beogradski klub je na njemu zaradio, prodao ga je godinu kasnije u Šahtjor.

Ispomoć Rodiću na početku je bio Stefan Hajdin, potom se pričalo o mladom Marku Konataru. Sezonama je Marko Gobeljić po potrebi menjao stranu i igrao uz levu aut-liniju, znao je to da uradi i Miloš Degenek, pa i Milan Gajić dok je bio u klubu. Sve do dolaska Azarova, praktično nije bilo levog beka osim Rodića. A onda je preživeo i njega. Rodiću je konačno otkucalo kada je Zvezda dovela Jung Vu Seola, desnog beka koji je u Beogradu odmah prekomandovan na levu stranu. I bio je odličan momak iz Južne Koreje, doneo je nešto novo, ali se znalo da on neće biti levi bek na duže staze. Jednostavno, reč je o igraču koji se bolje snalazi na svojoj prirodnoj poziciji. Zvezdi je trebao još jedan podjednako dobar bek kao Seol. I našla ga je u Nairu Tiknizjanu, koji je dosta različit igrač od Seola, ali podjednako koristan i važan.

Tiknizjan je u Zvezdi odigrao jednu sezonu i sve su prilike da je to to. Jer, trebalo bi uskoro da kompletira transfer u Olimpijakos. Grčki velikan uplatiće Zvezdi oko pet miliona evra, procene su medija. Finansijski to izgleda dobro, ali da li je tako ako znamo koliki je uticaj bio njegov na igru tima i koliko ga je generalno cenila zvezdaška publika. Tiknizjan je za godinu dana uspeo da se nametne kao igrač od poverenja, jedan od najstandardnijih, koji može da odgovori visokom ritmu 90 minuta i da se ponavlja non-stop. Dobile su Delije u njemu ono što u poslednjim sezonama nisu imale sa Rodićem. I zaista se Jermen odlično uklopio u ekipu, u sistem, delovao je kao starosedelac, a ne kao novajlija. Nije Tiknizjan nivo Kukurelje ili Nuna Mendeša, ali jeste najbolji levi bek koji je igrao za Zvezdu poslednjih sezona i godina. To što je pružao u crveno-belom dresu zapazili su mnogi već tokom zimske pauze kada se spominjalo da je na listi želja Porta.

Tiknizjan je do dolaska u Zvezdu čitavu karijeru proveo u Moskvi, igrajući za CSKA i Lokomotivu. Znao je da ima efikasne sezone, a u Zvezdi ga gol nije hteo, postigao je samo jedan u Kupu. Uz Naira Tiknizjana stasao je i Adem Avdić, i to je još jedna stvar koju treba istaći kada govorimo o Jermenu. Avdić je dobio dosta prostora, zaslužio ga je, a sigurno da je mogao da nauči mnogo od iskusnijeg kolege. I da se nije povredio letos, Avdić bi sada bio jedini legitiman kandidat da nasledi za stalno Tiknizjana, mada, i za mladog fudbalera vladalo je ozbiljno interesovanje pa možda danas ne bi ni bio u Beogradu, ali svakako, profilom je bio idealan partner, kasnije i naslednik jermenskog beka. Sada kada Avdića nema zbog povrede još neko vreme, a Tiknizjan je na izlaznim vratima, otvoreno je pitanje ko će biti levi bek Crvene Zvezde na početku ove sezone. Eliminacija iz kvalifikacija Lige šampiona sigurno je ubrzala i olakšala odluku da se Jermenu da mogućnost odlaska. Kao opcija kod Dejana Stankovića ove sezone pojavio se mladi Matej Strika, ali sa momkom od tek 17 leta ne može se baš krenuti u sezonu bez još jedne adekvatne iskusnije opcije.

I tako je odmah krenulo nagađanje, ko će zameniti Tiknizjana i kome će, makar dok se Avdić ne oporavi, Strika biti alternativa. Ako uopšte tako razmišlja Albert Rijera. Prvo ime koje se pojavilo je Mihailo Ristić. I ranije se pričalo o povratku nekadašnjeg Zvezdinog igrača, ali čini se da je sad zaista došao trenutak da nakon godina u inostranstvu ponovo obuče voljeni dres. Ristić je od odlaska iz Zvezde igrao u velikim klubovima. Bio je član Krasnodara, Sparte Prag, Monpeljea, Benfike i Selte. Igrao je u dve "Lige petice". Ali ono što se često osporavalo, a i sada se mogu čuti slične ocene, jeste da Ristić nije izvorni, odnosno prirodni bek već vezista koji je kroz karijeru transformisan u beka zbog karakteristika koje poseduje, a to je pre svega leva noga, odličan centaršut i pregled igre.

Mihailo Ristić nije bio u klubu kada je krenuo uspon Crvene Zvezde u evropskim okvirima, napustio je Beograd baš 2017. i potpisao ugovor sa Krasnodarom. Sada već istorijski dvomeč koji je bio jedna od prekretnica Zvezdine poslednje decenije obeležio je i Ristić, koji je postigao pogodak, lopta je vidno prešla liniju, ali na sreću Zvezde to niko od sudijske ekipe nije primetio. Da je tada postojala napredna tehnologija, možda Zvezda ne bi baš te sezone igrala glavnu fazu jednog evropskog takmičenja. Svakako, nije da Ristića Delije pamte samo po partiji koju je odigrao protiv bivšeg, a očigledno i budućeg kluba, jer tokom prvih dana karijere tadašnji vezista odigrao je 90 mečeva za najveći srpski klub.

Kada bismo poredili Ristića i Tiknizjana, reč je o dva različita profila igrača. Jermen je znatno prodorniji, dok je Ristić tehnički mnogo bolje obučen. Nepoznanica je samo u kakvom je fizičkom stanju srpski fudbaler pošto poslednjih sezona se i nije baš naigrao takmičarskog fudbala. Pogotovo tokom dosadašnjeg dela 2026. Jedna od utakmica na kojoj je nastupio bio je baš duel Zvezde i Selte u Beogradu u Ligi Evrope, meč koji je završen 1:1, a Ristić je dobio manje od 10 minuta na terenu. Uzevši u obzir da je stigao novi trener, Albert Rijera, i da su pred Zvezdom ozbiljni izazovi da u Evropi, biće zanimljivo videti kako Španac vidi Ristića i da li smatra da on može biti levi bek koji će odgovoriti sigurno visokim zahtevima španskog stručnjaka. Ristić ima oreol igrača koji je nastupao u jakim ligama, ali to ne mora da znači ništa, moraće da se dokaže na terenu.

Ono što je sigurno, Zvezda će odlaskom Naira Tiknizjana izgubiti dosta, a da li će i koliko dobiti eventualnim dolaskom Mihaila Ristića saznaćemo brzo.