Poslednje kolo dočekuje Premijer ligu sa poznatim šampionom – Liverpulom, vicešampionom – Arsenalom, kao i putnicima u niži rang – Ipsvič, Lester i Sautempton.

Reklo bi se onda da nas čeka "ajde samo da se odigra" kolo, dosadnjikavo, ali je realnost da je sve samo ne tako.

Znate onu igru kada ste se kao deca vrteli oko stolica, kojih ima manje nego dece, pa kad muzika stane – svi trk da sednu. Ko ostane bez stolice – ispada.
 E tako bi se najbolje mogla opisati borba za preostala tri mesta koja vode u Ligu šampiona, za koja pretenduje pet ekipa unutar tri boda razlike – od trećeplasiranog Sitija do sedmoplasiranog Notingem Foresta.

U eliti naredne godine sigurno gledamo Liverpul i Arsenal, kao i Totenhem, koji je preko Lige Evrope spasao sezonu i prekinuo sušu bez trofeja – ali to je već neka druga priča.

Ova je o tome šta bi ulazak u LŠ doneo ekipama koje na nju ciljaju, a šta eventualni stepenik niže i igranje u Ligi Evrope.

U suštini, sve se najviše vrti oko... novca.

Mančester Siti

Siti je već na polusezoni odradio ozbiljan manevar i doveo četiri fudbalera za 183 miliona evra.

Dolaskom Omara Marmuša, Nika Gonzalesa, Abdukodira Husanova i Vitora Reisa počela je rekonstrukcija tima koju su unapred planirali.

Od ekipe se oprašta simbol uspona „građana“, Kevin de Brujne, koji napušta klub na kraju sezone jer nije dogovorio produžetak ugovora.

Očekuje se da bi i golman Ederson mogao da promeni sredinu, najverovatnije zbog ponuda iz Saudijske Arabije.

Samo ta dva odlaska oslobodiće veliki deo budžeta za plate, a Siti će nastaviti politiku dovođenja igrača u usponu, umesto gotovih zvezda, kako bi održao stabilan platni fond.

Što se tiče PSR-a – Profit and Sustainability Rules – reč je o finansijskim propisima koje klubovi u Premijer ligi moraju da poštuju kako bi izbegli kazne. U suštini, lokalna verzija finansijskog fer-pleja. Klubovi ne smeju da troše više nego što zarade u trogodišnjem ciklusu – Siti tu stoji stabilno.

Ako ne uđu u LŠ

Za „građane“ bi to bio samo udarac na prestiž, jer bi prvi put od sezone 2009/10 propustili elitno takmičenje.

Finansijski su stabilni, i prema PSR okviru bi imali na raspolaganju više od 300 miliona evra. Liga Evrope bi bila samo sezonski kiks. Mada, bodovno je teško zamisliti scenario u kojem ne završavaju među pet.

Njukasl

U prethodne tri sezone – verovatno jedinstven slučaj u svetu fudbala. Bogat klub, bogati vlasnici, ali zbog PSR-a ograničeni u potrošnji.

Ulazak u Ligu šampiona doneo bi makar malo više prostora za manevar.

Prioritet je novi ugovor za Aleksandra Isaka, za koga već stižu ozbiljne ponude.

Plasman u LŠ bi otvorio vrata za pojačanja na pozicijama desnog krila, golmana, štopera i još jednog napadača. Razmatrani su igrači poput Brajana Mbuea (Brentford), Antoana Semenja (Bormut), Lijama Delapa (Ipsvič), Marka Gejija (Kristal Palas) i Džejmsa Treforda (Bernli) – ali sve zavisi od plasmana.

Ako ne uđu

Budžet će biti manji, ali bi ipak bilo prostora za poteze. Moraće da pokažu fleksibilnost – timu očigledno fali širina.

Čelsi

Već planiraju dovođenje napadača i desnog krila, bez obzira na evropski plasman. Moguće je i dovođenje štopera, ako se pojavi profil poput Dina Huisena.

Plasman u Ligu šampiona bi povećao budžet i atraktivnost kluba u očima igrača.

Čelsi i bez Evrope ima reputaciju kluba koji brzo sklapa poslove, ali veruju da bi ih LŠ vratila među najpoželjnije destinacije.

Ako ne uđu?
 Ciljane pozicije ostaju iste, ali će biti teže da ubediš igrača da bira tebe umesto tima koji igra elitu. Budžet će biti manji.

Planirani odlasci donose prihode. Mnogi se vraćaju sa pozajmica, a višak igrača biće eliminisan.

Nema izlaznih klauzula za neigranje u LŠ, a većina igrača ima dugoročne ugovore – cilj je da se zadrži jezgro tima.

Već su dogovoreni dolasci Estevaa Vilijana, Kendrija Paeza (pozajmica u Strazbur je moguća), Darija Esuga i Mamadua Sara. Andrej Santos se vraća iz uspešne pozajmice.

Izveštaj pokazuje da je budžet za plate smanjen za preko 50 miliona funti. Učešće na Svetskom klupskom prvenstvu (gde se može zaraditi do 97 miliona evra) može kompenzovati izostanak prihoda iz LŠ.

Aston Vila

Vila ne planira prihod iz LŠ svake godine, ali bi joj ovogodišnji plasman jako značio.

Prvi put od uvođenja aktuelnog formata (1992) bi igrali Ligu šampiona. Znaju da nisu „stalni član“, ali uz rast pod Emerijem – cilj je da postanu to.

Za to im treba redovan prihod iz elite. Svaka Evropa je uspeh, ali samo LŠ donosi ozbiljan rast.

Bez obzira na plasman – moraće da prodaju. U prethodne dve godine gubitak preko 200 miliona evra. Imaju vredne igrače za koje postoji interesovanje – prodaja nije problem.

Ali, LŠ bi im omogućila ambiciozniji pristup pojačanjima.

Ako ne uđu?
 Ključno pitanje – ko će biti prodat? Bez LŠ, verovatno bi morali da se odreknu važnijeg člana ekipe. Budžet za plate trenutno iznosi 91% prihoda – moraće da padne ispod 70% da bi zadovoljili UEFA pravila.

To znači i skromniji profil pojačanja.

Notingem Forest

Planiraju pojačanja bez obzira na plasman, jer ih čeka prvi evropski nastup posle više od 30 godina.

Ali LŠ bi sve promenila – morali bi dodatno da povećaju kvalitet tima i imali bi više sredstava za to.

Ako ne uđu?

Stabilni su u okviru PSR-a. Ne moraju da prodaju ključne igrače, iako Siti i dalje prati Morgana Gibs-Vajta.

Ako završe u LE ili Konferencijskoj ligi (što je sada malo verovatno), i dalje bi se pojačavali za više frontova.

Najveća razlika – bez „mamca“ LŠ, teže je privući mete koje žele.