Možda na vrhunskom nivou nije trajao kao Lionel Mesi, Kristijano Ronaldo, nešto ranije Zinedin Zidan i Ronaldo, ili još ranije Dijego Maradona, ali dok je trajalo, bila je privilegija živeti u vremenu kada je on igrao fudbal.

Na današnji dan rođen je Ronaldo de Asis Moreira ili kraće Ronaldinjo Gaučo, a poznatiji samo kao Ronaldinjo, verovatno najveći mađioničar kojeg je fudbal ikada imao.

Njegovi driblinzi, lopte koje imaju oči, golovi i potezi koji se i danas prepričavaju obeležili su jednu epohu fudbala, ukratko, Ronaldinjo je bio ono što su Brazilci zvali “Žoga bonito”.

U dresu Gremija učinio je da se najpre Brazil zaljubi u njegovu igru, Pari Sen Žermen nije imao osećaja za njegovu genijalnost, a onda su se kockice poklopile…

“El Mago” i Barselona bili su jedno, pet godina koje su promenile fudbal…

Kako je igrao u dresu katalonskog kluba najbolje možda opisuju aplauzi iz hrama Reala Madrida “Santjago Bernabeua” – za jednog igrača Barselone, do tada praktično nezamislivo.

Sa Barsom je osvojio dve La Lige i jednu Ligu šampiona, ali Ligu šampiona koja je bila tek druga u istoriji kluba, koja se čekala 24 godine.

Poslednji klub u Evropi bio mu je Milan, nije više bio na vrhuncu, ali ako pitate navijače sa “San Sira”, njegova magija iz tih godina se ne zaboravlja.

Kada je u pitanju reprezentacija, za sva vremena ostaje Mundijal 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, kada je činio možda i najlegendarniji napadački trio svih vremena, čuven kao R3 – Ronaldinjo, Rivaldo i Ronaldo.

Njegov gol protiv Engleza na tom šampionatu jedan je od najlepših ikada.

Uz fudbal, Ronaldinjo je voleo i život, provode, što je i jedan od razloga zbog kojih nije trajao mnogo duže.

Ipak, dok je igrao fudbal, igrao ga je s osmehom… I to će se pamtiti.