Taman kada su u ubedljivoj pobedi nad Orlandom izgledali kao prošlogodišnji Seltiksi, suvereni šampioni NBA lige, sinoć protiv Atlante ponovo su zabrinuli svoje navijače – Boston je prokockao deset poena prednosti u poslednjoj četvrtini i na kraju izgubio posle produžetka od Hoksa 119:115.

Već neko vreme "Kelti" šire vajb ekipe koju je napustila "irska sreća" i koja ne izgleda ubedljivo niti kao tim koji bi mogao da odbrani tron ove sezone.

Pa ipak, koliko je pošteno to reći za ekipu koja je druga na Istoku, treća ukupno gledano u ligi, i koja ima problema u rosteru zbog povreda?

Sinoć je tako startnog centra igrao Luk Kornet i, ruku na srce, odradio odličan posao sa 17 poena i sedam skokova. Nije bilo u rotaciji ni Kristapsa Porzingisa, kao ni iskusnog Ala Horforda.

Međutim, problem Bostona nije u reketu, već spolja – van linije 7,24.

Sinoć je to bilo ogoljeno do kraja: neverovatne 52 šutnute trojke, a samo 15 ubačenih za ispodprosečnih 28 odsto šuta.

Dve najveće zvezde tima, Džejson Tejtum i Džejlen Braun, imali su identičan skor 2/9, ali dok se to može opravdati njihovim "zvezdanim" statusom, pa i progledati kroz prste, šta tek reći za rezervistu Sema Hauzera, koji je promašio svih pet pokušaja?

Ili Derika Vajta, koji je dao pet trojki, ali je šutirao neverovatnih 16 puta?

Igra Bostona se u velikoj meri oslanja na šut spolja, i dok je to funkcionisalo kako treba, Boston je bio na skoru 21 pobede i pet poraza. Od kada su brojke krenule da padaju, stigli su i porazi – sve češći i, uslovno rečeno, sve neverovatniji.

Kako drugačije objasniti da je Boston imao 31. decembra pobedu nad Torontom od čak 54 poena razlike – 125:71, a onda samo 15-ak dana kasnije taj isti Toronto ih lagano dobije 110:97?

Najgore od svega je što samokritičnost igrača Bostona ne deluje kao onaj "pep talk" za podizanje morala.

"Prolazimo kroz sr**e trenutno", rekao je, recimo, Tejtum nakon poraza od Toronta, svestan da ni ove sezone neće moći da ide na MVP titulu jer Šej Gildžes Aleksander i Nikola Jokić već uveliko beže.

Još je gori bio Porzingis, koji je opisao igru svog tima kao "nemaštovitu i bez karaktera".

Utakmice poput sinoćnje protiv Atlante, ali i ranije sa Sakramentom, pa i Pelikansima (gde je samo šut Si Džej Mekoluma delio Boston od poraza), otkrivaju drevnu istinu o izazovima sa kojima se svi šampioni suočavaju – svake noći imaju metu na leđima i bude ono najbolje kod svojih protivnika, koji žele da kažu da su "pobedili šampiona".

Boston, s druge strane, i dalje ima odličan skok, pogotovo ofanzivni, gde samo Hjuston i Orlando imaju više od njih u celoj ligi. To je ujedno i najbolja stvar, ali i recept za "uništenje", jer ekipe koje žele da "očerupaju detelinu" to rade upravo hustlom na skoku.

Tako se može objasniti poraz od Toronta, nakon što su ih prethodno razmontirali. Reptorsi su uhvatili 32 odsto svojih promašenih šuteva. Kingsi su kontrolom skoka došli do toga da imaju čak 18 šuteva više od Bostona na meču.

Međutim, ako ćemo da pričamo o "slonu u sobi", onda moramo da pomenemo trojke.

Na prvih 26 utakmica Boston je bio na 37 odsto šuta sa distance, što ih je svrstalo na 12. mesto u ligi, ali od tada brojke su krenule da padaju.

Kao virus se širi ta loša selekcija šuta – Džejlen Braun je trenutno na 7 odsto lošijem šutu nego prošle godine, Derik Vajt je pao za 8 odsto, a Al Horford čak 10.

Još značajniji od pada u procentima šuta za tri poena jeste pad u obimu. Iako Seltiksi i dalje predvode ligu po broju šutnutih trojki tokom ovog perioda, razlika između njih i ostatka lige se značajno smanjila.

Osim skoka, dakle, recept za "kill the Irishman" je i taj da se Boston ograniči na putu kroz preuzimanja na blokovima, čime bi se igrači terali na lošu selekciju šuta preko ruke ili na odustajanje od šuta i ulazak u reket.

Trener Seltiksa, Džo Mazula, inače lišen neke veće harizme, sve je prokomentarisao kao Grunf iz čuvenog stripa "Alan Ford".

"Ako vi promašujete, a oni pogađaju, to će vas na kraju slomiti," rekao je Mazula, što neodoljivo podseća na "Bolje živeti ceo život kao milioner nego sedam dana kao siromah", što bi rekao član legendarne postave Broja Jedan iz pomenutog stripa.

Istina leži i u odsustvu startne petorke – Tejtum, Braun, Holidej, Vajt i Porzingis su ove sezone zajedno igrali tek u deset utakmica. Kada su na terenu, deluje kao da su još na "predsezonskim mečevima i trening kampu", a ne duboko u sezoni.

Boston se tako nalazi na raskršću. Brojke su tu – daleko od toga da je pozicija očajna ili loša – ali broj poraza u poslednje vreme mora da upali lampice u Beantownu.

Njujork i dalje deluje na sigurnoj distanci sa treće pozicije i tri utakmice zaostatka, a budimo iskreni, ekipe Toma Tibodoa su poznate po tome da imaju "dugme za samouništenje".

Klivlend na prvom mestu već sada deluje "zapečaćeno" i neuhvatljivo.

Seltiksi, dakle, imaju vremena da u mediokritetskim izdanjima pronađu prošlogodišnju formu i krenu što bolje u plej-ofu.

"Znate kako, ne želite da najbolju košarku igrate u januaru. Duga je sezona," rekao je posle jedne utakmice Tejtum.