Postoji ta scena kada Džejlen Brunson stoji s prijateljima, i jedan mu pokazuje telefon.

Notifikacija koja je stigla glasi – Džoš Hart postao je novi igrač Niksa u trejdu s Portlandom (za Kema Rediša, Rajana Arkidijakona i Svija Mihajluka). Brunson počinje da vrišti od sreće, hvata se za telefon i odmah zove Harta.

"Vilanova boys" su ponovo na okupu, a Brunson je baš na tom videu u jakni koledž ekipe s kojom je 2016. godine, zajedno s Hartom, osvojio NCAA titulu i to trojkom Krisa  Dženkinsa u posljednjoj sekundi. 

Brunson će to ponoviti 2018. godine, ali Hart će tada već biti u LA Lejkersima, koji su ga birali kao 30. pika na draftu 2017. godine.

Oba momka će se na kraju izboriti za svoje u NBA ligi. Brunson je takođe u ligu došao kroz mala vrata – 33. pik (druga runda) – pre nego što se u Dalasu izborio za startera, a onda postao lider Njujorka.

Hart će biti deo Lebronovog manevra u kojem je dao polovinu tima za Entonija Dejvisa Nju Orleansu, potom će igrati za Portland, pre nego što će Brunson dobiti notifikaciju da su ponovo zajedno u timu.

Jeste, Njujork sada ima tandem Brunson – Karl-Entoni Tauns, koji nosi Nikse ka tome da su na pobedu od drugog mesta.

Ne treba zaboraviti ni Ou Dži Anunobija i Mikala Bridžisa, koji su ispred Harta po produkciji poena.

Ali momak iz Merilenda je ipak srce i duša ekipe.

Nijedan igrač nije doživeo takvu transformaciju – od klasičnog beka postao je igrač reketa, neretko je, pogotovo tokom prošle sezone, igrao i na poziciji petice, i to uspešno.

Zato je nekako ispod radara ostala ova sezona, iako je možda zavredeo poziv za All-Star vikend – da liga ima šmeka, kao što nema.

U 41 odigranoj utakmici ove sezone, Hart beleži prosečno 14,2 poena, 9,6 skokova, 5,7 asistencija i 1,5 ukradenih lopti, uz šut iz igre od 56% i 36,9% za tri poena.

E sad dolazimo do onih interesantnih "fan facts". Nijedan igrač u istoriji NBA-a, koji je visok 203 cm ili niži, nikada nije beležio najmanje 14 poena, devet skokova, pet asistencija i jednu ukradenu loptu uz šut preko 50% iz igre i preko 35% za tri poena. Hart je na putu da to uradi, a nije ni blizu te visine. Zapravo, 10 cm je niži – na zvaničnim merenjima njegova visina iznosi 193 cm.

Koliko je to blizu elitnog društva? Samo tri igrača u istoriji imali su sve ove brojke – Nikola Jokić, Leri Bird i Džoel Embid.

Sa skoro 38 minuta po meču, i s obzirom na to da smo na polovini sezone, realno je da se Hart priključi ovom društvu. Samo, reč je o momku kojeg statistika zanima manje od bilo koga.

"Samo želim da pronađem način da utičem na igru. To mi je najvažnije. Ne pozivaju se akcije za mene. Nije moja uloga da izlazim na parket i postižem 20-25 poena po utakmici. Moram da pronađem načine da utičem na igru, a moj način je kroz skokove… Moram biti bolji u odbrani… i praviti te energetske poteze."

Kao deo petorke koja ima najviše minuta (hej, Tibodo stil), često je prvi koji napada reket, jer svih pet igrača imaju dobar šut za tri poena. On je prvi koji gleda da omogući saigračima što lakše poene, ali pre svega – energija koju donosi, taj hustle, to je nešto što retko ko u ligi ima.

A kada igrate u Medison Skver Gardenu, pred Njujorčanima, koji važe za najbolju publiku u NBA ligi, takvi talenti ne da se cene – nego vas nose do božanstva. Nekako, on je sve ono što Džimi Batler voli da bude – čast Džimiju Baketsu.

On je taj zbog kojeg se Njujork smatra jakom ekipom.

I zato ostaje žal zbog propusta da se pozove na All-Star meč.

Naravno, Harta boli briga. Kako je sam izjavio: "Radije bih da mi stopala dodiruju pesak neke lepe plaže nego parket na All-Star vikendu." A i odudara od tog razvodnjenog, do bola izveštačenog koncepta koji All-Star donosi iz godine u godinu.

Zamislite šok da vidite nekoga ko stvarno igra odbranu, krene laktom u skok, baci se na loptu kao da mu život zavisi od toga.

Umesto toga, gledaćemo usiljeni humor i neko lažno bratstvo koje propagira NBA rojaliti.

A momka koji je krilni centar u telu pleja gledaćemo kako iz noći u noć stavlja oklop, štit i mač, sluša Tibodoa kao što je Rasel Krou slušao Olivera Rida u Gladijatoru i izlazi na parket da, ako treba, pogine za svoje saigrače, tim i grad.