Nije ni zadužio uniformu, a već bi mogao da se nađe u izlogu - Boston odmah trejduje Simonsa?

Anferni Simons još nije odigrao ni minut za Seltikse, a već bi mogao biti na izlaznim vratima. Glatka kontrola lopte, sposobnost da pogađa iz teških pozicija, potencijal da već naredne sezone pojača svoje šuterske sposobnosti – sve to Boston vidi. Ali vidi i nešto drugo: 27,7 miliona dolara koje bi, makar u ovom trenutku, možda značilo više ako se oslobodi, nego ako ostane.

Takvi su dani nakon pokušaja pravljenja dinastije. Teški, finansijski pragmatični, gotovo brutalni u logici. Danima nakon drafta, u kojem su birali igrače s dna druge runde, a još više – birali u kom pravcu žele da ide budućnost, Bred Stivens i njegovo rukovodstvo ostaju dosledni narativu: fleksibilnost je imperativ. Zacrtani tim je osvojio titulu, poklekao u odbrani. Sad treba preživeti posledice.

Boston je ovog leta već trejdovao Kristapsa Porzingisa i Džrua Holideja. Prvaci iz 2024. sada pokušavaju da uravnoteže roster i budžet, ne samo za narednu sezonu, već za godine koje dolaze. Novi kolektivni ugovor im ne daje previše prostora za manevrisanje. Već su 15 miliona dolara iznad granice poreza na luksuz, a žele – i to je sad već vrlo javno – da izađu ispod praga. Ne samo da bi izbegli plaćanje, već da bi pokrenuli dvogodišnji proces „resetovanja“ repeater poreza koji bi ih, u suprotnom, mogao brutalno kazniti već od leta 2026.

Da bi to uspeli, moraće se odreći ne samo ugovora poput Simonsovog, već i razmisliti o svakom sledećem dolasku. U ovom trenutku čak ni dovođenje Žorža Nijanga i samog Simonsa ne znači mnogo – obojica su kandidati da budu prosleđeni dalje bez ikakvog pojavljivanja u "TD Gardenu".

Stivens je direktno rekao da želi da zadrži veterane Luka Korneta i Ala Horforda. I rekao je to znajući da bi to moglo biti moguće samo ako se roster dodatno pročisti. Oba visoka igrača vidi kao ključne elemente identiteta tima, ali u ovom trenutku identitet više nije jedini prioritet.

„Naši vlasnici su posvećeni trošenju“, rekao je u sredu. Ali dodao i nešto što više govori od samog iznosa koji će biti potrošen: „Sve se svodi na prioritet fleksibilnosti.“ I u tom okviru, Sem Hauser je još jedna od tih važnih tačaka.
Njegov četvorogodišnji ugovor od 45 miliona deluje lako premestiv – i to pošteno – ali Boston ne želi da ga premešta. Ne ako ne mora. Hauser je u međuvremenu postao jedan od najboljih šutera lige, rotacioni stub i igrač koji ne traži previše da bi dao mnogo.

Iza svih tih odluka stoji priznanje koje niko ne izgovara, ali svi osećaju: ovo više nije sezona lova na titulu. Ovo je sezona preživljavanja u lavirintu pravila i ograničenja. Džejson Tejtum, sa puknutom Ahilovom tetivom, neće tako brzo nazad. Stivens je to rekao bez oklevanja – „još smo jako daleko od toga da imamo projekciju povratka“.

To Seltiksima daje dodatni razlog da baš sada – u godini bez velikih rezultatskih očekivanja – izađu iz poreznog režima i omoguće sebi novi prozor za trošenje. Nisu oni zaboravili kako se dolazi do trofeja. Samo više ne žele da im cena za tu privilegiju dođe tri leta kasnije, s kaznama koje će ih sprečiti da ga ponove.

Majk Zaren, dugogodišnji potpredsednik i čovek koji u tišini povlači ključne pravne i strateške poteze uz Stivensov amin, rekao je to najjednostavnije: „Novi kolektivni ugovor je napravljen tako da timovi ne mogu da troše enormne sume novca dug vremenski period.“

Zato su dva leta unazad i povukli sve poteze – agresivne, hrabre, i na ivici dozvoljenog. Uspelo im je. Zastava koja će trajno visiti u TD Gardenu tu je upravo zbog te odlučnosti.

„Tada smo znali gde se nalazimo. Imali smo pravu grupu, imovinu, strukturu plata. Znali smo da možemo da iskočimo pre nego što pravila postanu ovako stroga“, rekao je Zaren. „Bila je to vrlo svesna odluka – i isplatila se.“

Sada je vreme da plate tu odluku. Da balansiraju. Da možda puste Anfernija Simonsa – i još ponekog – a zadrže ono što su već stvorili. Jer, uprkos svemu, Boston ne gubi iz vida ono što dolazi. Samo pokušava da tamo stigne – sa što manje tereta.