Objasnio je jednom Duško Radović kako to ide: Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tabliće. Ostalo je još samo da otvorimo pasijans i vidimo šta će bi s nama. Sada su svetla na peronu definitivno pogašena. Došao je kraj onome što je u prethodnih 18 godina prevazišlo sve razmere sporta.

Novak Đoković je trijumfovao protiv Rafaela Nadala 2:0 (6:2, 7:6) u duelu za treće mesto na egzibicionom turniru u Rijadu i tako označio završetak najveće epohe u teniskoj istoriji. Jednom je svako morao da ode putem svog života, a to je sada slučaj i sa akterima možda i najdragocenijeg rivalstva ikada viđenog u svetu.

Sve ono što su nam trojica najuspešnijih tenisera u istoriji prikazala u prethodne dve decenije teško da će biti ponovljeno. Možda kvalitetom igre taj nivo i bude dostignut jednom (ljudsko telo ipak s godinama napreduje, načini pripreme i oporavka su sve savremeniji), ali ta dramaturgija gotovo sigurno neće biti ponovljena. Sve one emocije i porivi koji su naterali Đokovića i Nadala da izvuku iz sebe i ono za šta nisu znali da su sposobni, sve će to jednom biti vrednovano i mnogostruko više nego danas.

Možda lokacija za poslednji okršaj Đokovića i Nadala i nije baš najsportskija, ne odiše gladijatorskim duhom kao bilo koji od velikih turnira sa ATP tura, ali je finansijska moć saudijske države skrojila situaciju u kojoj je kraljevina na Bliskom istoku sebi kupila delić istorije. Turnir zvanično nazvan "Slem šest kraljeva" (a ko će se toga i sećati za 20 godina), okupio je Novaka i Nadal na istom mestu poslednji put dok još uvek karijera obojice traje. Nije se Srbija plasirala na završi turnir Dejvis kupa u Malagi, gde će Nadal otplesati poslednji put i zato će egzibicija u Saudijskoj Arabiji ostati upamćena kao poprište završne epizode bitke otpočete davne 2006. godine, kada su se Novak i Rafa prvi put sastali, na Rolan Garosu u četvrtfinalu.

A sam meč i ono što se dešava na terenu, kao da je bilo u drugom planu. Kao da nikome suštinski i nije bilo važno kako će Đoković i Nadal odigrati, oni jednostavni više nikom nemaju šta da dokazuju, pa su tako kroz trajanje duela u podsvesti verovatno i sami više razmišljali kako je ovo to to, poslednji put, da ovoga više nikad neće biti. A, šta drugo da pomisli i svaki televizijski gledalac koji je bar jedan meč pogledao između dva igrača. Generacije su odrasle, formirale ličnosti, starile, umirale za ove silne godine. Sad je sve završeno, kao da je svet tenisa obmotan maglom koja otežava vidik koliko god se trudite da se pravite kao da se neće mnogo toga promeniti.

Trudio se Nadal koliko je god moguće da odigra što dostojanstvenije i sve je generalno gledano podsećalo na duel sa Olimpijskih igara od pre dva i po meseca. Ponovo je Đoković rutinski obavljao posao u prvom setu, u pojedinim trenucima mu se po gestikulaciji videlo kao da malo i žali što Nadal nije u adekvatnom fizičkom stanju da pruži jači otpor, pa je Novak prvi set dobio bez ikakvih problema i uz dva oduzeta servisa rivalu (6:2).

Morao je Nadal da učini sve kako ne bi otišao bez "ispaljenog metka", nije baš želeo da podseti na onaj Federerov kraj protiv Huberta Hurkača u četvrtfinalu Vimbldona 2021. i izgubljen set 0:6. Učinio je sve i pružio dostojanstven otpor u poslednjem setu. Raspalio je nekoliko forhenda u svojstvenom maniru i tako podigao publiku na noge, mučio Novaka na njegov servis i doterao set do taj-brejka. Samo što, nije baš Đoković bio toliko mekog srca, taj-brejku pristupio je maksimalno ozbiljno.

Nije želeo Novak da umanji veličinu događaja time što će se sažaliti na neki način na Nadala i jeftino mu pokloniti set. Iz poštovanja prema celokupnom legatu koje je ovo rivalstvo izrodilo, Đoković je nastavio u žustrom ritmu, dobio taj brejk 7:5, trijumfovao i osvojio treće mesto na turniru, što je u čitavoj priči najmanje važno.

Plašili smo se tog dana poslednjh godina, dana kada će doći kraj. Sad je sve završeno, nema više, sad će nam ostati samo Jutjub kao pomagalo, kao podsetnik na najbolje mečeve koje smo ikada mogli da gledamo