Francuska 2020 - neobična godina, a neobično je bilo i vreme kada se održala legendarna biciklistička trka Tur de Frans.

Zbog haosa koje je tada širom sveta izazvao koronavirus krug oko Francuske umesto tradicionalno u julu, održao se tek krajem avgusta i početkom septembra. Bilo je to pomalo čudno za sve ljubitelje ovog sporta, a još čudnije je izgledao podijum sa dva Slovenca na vrhu.

Bila je mala aplaska zemlja i nekada jedna od šest jugoslovenskih republika poznata po dobrim biciklistima i ranije, ali od te godine počinje slovenačko "ludilo" za sportom koji oni (i još neke slovenske zemlje) nazivaju kolesarstvo.

Primož Roglič je tada u Francusku stigao kao šampion Vuelta a Espanje (uz Tur i Điro d'Italija jedna od najveće tri trke) i činilo se da je Slovenija spremna za istoriju, da će pehar Tur de Fransa prvi put ikada stići u tu zemlju.

I sve je išlo ka tome - Rogla je dugo bio lider, a onda šok na poslednjem planinskom hronometru. Slavio je Tadej Pogačar, njegov mladi zemljak, i praktično "ukrao" slavu svom idolu - pehar je na kraju zaista stigao u Sloveniju, ali od momka od koga je malo ko to očekivao. I to sam dan pre njegovog 22. rođendana.

Malo ko je tada mogao i da očekuje da je tog 20. septembra na Jelisejskim poljima rođena legenda o jednom od najvećih biciklista svih vremena.

Znali smo da je dobar, ali ne toliko

Pogačar i Roglič, toliko slični zbog šampionskog gena, a opet toliko različiti. Tako su Slovenci mlađu zvezdu često opisivali kao šoumena na biciklu, koja i kada može da kalkuliše uvek ide na pobede.

Takav stav Pogačara će kroz narednih pet godina odvesti do ukupno četiri osvajanja Tur de Fransa (slavio nedavno i ovog leta), pa su sada ispred njega na večnoj listi samo legende Edi Merks, Žak Anketil, Bernar Ino i Migel Indurain sa po jednim trijumfom više.

Pogi je bio talenat od malih nogu, ali teško da je bilo onih koji su mogli da predvide njegov put do legende.

"Svi smo znali da je dobar, ali da je ovoliko dobar, niko nije mogao da zna", govorio je tada za BBC Boštjan Kavčnik, bivši slovenački biciklista.

U godinama nakon pobede nad Rogličem, Pogačar je vodio velike bitke sa novim rivalom Jonasom Vingegordom iz Danske. Slovenac je slavio 2021, momak iz Skandinavije naredne dve godine, a onda su 2024. i 2025. ponovo bile u bojama Slovenije.

Uz Tur de Frans, Pogačar je osvajao i Điro, a i aktuelni je svetski prvak u drumskom biciklizmu.

Zbog neverovatne želje da uvek „proguta“ rivale, posebno na mitskim usponima, specijalizovani biciklistički portal „Cycling News” nazvao ga je Kanibal sa ljudskim srcem. Veliki Merks je bio samo “Kanibal”, a Pogačar je zbog odnosa van trka i sa navijačima (posebno najmlađim) dobio i dodatak uz nadimak.

Sa skijaške skakaonice odleteo u biciklizam i postao legenda

I dok je Pogačar na kraju napravio mnogo veću karijeru, ona koju je pisao Roglič praktično je imala filmski scenario.

Kao dečak „Rogla“ nije sanjao da će završiti u biciklizmu, išao je ka sportu koji je nekako tradicionalno bliži Slovencima – kultna Planica i ski skokovi bili su njegova prva ljubav.

I bio je zaista talentovan, osvajao medalje u mlađim kategorijama, ali nakon stravičnog pada upravo na Planici nikada više nije bio tako dobar. Kako nije bilo napretka odlučio se za biciklizam.

Daleko od toga da je i tu sve išlo lako u početku, a ostaje legendarna priča da je njegovo prvo biciklo zapravo bilo žensko. Sa skakonice i na ženskom biciklu otišao je među legende – na kraju nikada nije dosanjao šampionsko slavlje na Jelisejskim poljima, ali je osvojio Điro i čak četiri puta Vueltu.

Skijanje, ski skokovi i svi ostali zimski sportovi poslednjih godina su u drugom planu u Sloveniji, a jedino popularnost NBA zvezde Luke Dončića može da se meri sa ljubavlju građana ove zemlje od dva miliona stanovnika pred svojim legendama „kolesarstva“.

Koliko će „ludilo“ da traje teško je odgovoriti, ali na Alpima već polako počinju da okreću pedale neki novi klinci slovenačkog biciklizma.