Austrija

Ipak, u tome je bilo istine. Austrijski plan je već godinama izuzetno stabilan. Igrački kadar se tu i tamo menjao, ali je kostur tima ostao gotovo netaknut: Kristof Baumgartner i Marsel Zabicer u ofanzivnim ulogama, Nikolas Zajvald i Ksaver Šlager u centralnom veznom redu, i odbrana izgrađena oko Filipa Linharta, Konrada Lajmera i Stefana Poša. Kontinuitet je jedna od njihovih najvećih snaga.

Osnovni principi, međutim, ostaju presing i pritisak. Austrija želi da optereti protivnika, nametne brz ritam igre, brzo vrati loptu u posed i pretvori greške u šanse. Pre nekoliko godina to je delovalo sveže i moderno; danas, visoki presing i agresivni kontrapresing teško da su revolucionarni, a ako struktura i najmanje popusti, ovakav pristup može žestoko da ogoli tim. Austrija, s druge strane, gotovo nikada ne gubi taj balans. Oni su Rangnikove ideje upili do nivoa refleksa.

„Imamo pristup koji je izuzetno orijentisan na loptu”, rekao je Rangnik u jednom intervjuu. „Tamo gde je lopta, pravimo višak. Sprintamo ka protivniku, zatvaramo mu linije dodavanja i iznuđujemo greške i izgubljene lopte. A kada imamo loptu u posedu, pasovi unazad ili u stranu nisu naša prva opcija. Želimo da igramo napred.”

Austrija tačno zna ko je i šta je. Što je još važnije, igrači se izuzetno dobro poznaju. Ovo je ekipa koja se manje oslanja na zvezdani status pojedinaca, a više na uigranost, poverenje i kolektivno kretanje. Fudbaleri su godinama zajedno, hijerarhija je horizontalna i često opisuju ekipu kao porodicu. U fudbalu se ta reč olako koristi, ali u slučaju Austrije, ona zvuči istinito.

Selektor

Nije baš najlakša stvar za jednog Nemca da osvoji srca Austrijanaca, ali je Ralfu Rangniku to ipak pošlo za rukom. Ovaj 67-godišnjak je vratio nešto nalik fudbalskom ponosu u Austriju, nakon godina preduvanih očekivanja. Kao dugogodišnja uticajna figura u fudbalu na nemačkom govornom području, najveći trag ostavio je u Red Bul Lajpcigu, gde su njegove ideje pomogle u oblikovanju modernog fudbala, čak i ako je njegova epizoda u Mančester junajtedu imala manji odjek. Rangnikov autoritet počiva na njegovoj direktnosti: nema ulepšavanja reči, nema praznih fraza, pohvale stižu kada su zaslužene, a kritike kada su neophodne. To ume da stvori trzavice, naročito kada izaziva duboko ukorenjene strukture, ali njegovi rezultati govore sami za sebe. Pred prvu utakmicu Austrije na Svetskom prvenstvu, izjavio je da fudbal „podiže celu zemlju” i dodao: „Želimo da istinski uživamo u svakoj utakmici.”

Zvezda tima

Ovo nije bio najlakši izbor, i ne, to nije zato što Austrija pršti od zvezdanih imena. Ipak, u ovom trenutku najvažnije ime je verovatno Konrad Lajmer, pre svega zato što igra tako ključnu ulogu u Bajern Minhenu, koji je i dalje jedan od najjačih timova na kontinentu. Lajmer je san svakog trenera: poseduje ogromno prisustvo na terenu, neumorno pokriva prostor i donosi gotovo sve što moderan fudbal na vrhunskom nivou zahteva. Ono po čemu se ipak najviše ističe jeste njegova polivalentnost. Može da igra na poziciji levog beka, desnog beka ili u centralnom veznom redu, i to na najvišem nivou. Njegova pregled igre, kvalitet pasa, brzina i čvrstina u duelu čine ga verovatno najtraženijim austrijskim fudbalerom u ovom trenutku.

Igrač na koga treba obratiti pažnju

Nakon godina neizvesnosti, prolećna vest odjeknula je prilično snažno: Paul Vaner je doneo odluku i izabrao Austriju pre Nemačke. Rođen u Austriji, od majke Austrijanke i oca Nemca, Vaner poseduje dvojno državljanstvo i već dugo važi za jednog od najtalentovanijih mladih igrača u Evropi. Razlozi za to su jasni čim kroči na teren: vanserijska leva noga, vizija, hirurški precizan pas i izuzetna brzina s loptom u nogama. Ponikao je u Bajernovoj akademiji, a 2025. godine je prešao u PSV, gde ga je Peter Boš prekomandovao na poziciju „šestice”, i odmah u prvoj sezoni osvojio šampionsku titulu. Teško da će mu to biti poslednja u karijeri.

Heroj iz senke

Nikolas Zajvald retko privlači pažnju medija poput nekih atraktivnijih austrijskih vezista, ali je on verovatno jedan od najvažnijih igrača u timu. U Rangnikovom sistemu obavlja ogroman deo nevidljivog posla: zatvara prostor, održava intenzitet presinga, kupi „ničije” lopte i daje ekipi preko potrebnu strukturu. O njegovom značaju dovoljno govori podatak da je na utakmici protiv Južne Koreje u martu ostao na klupi, što je bilo prvi put posle tri i po godine da nije počeo meč u startnoj postavi. Kada ima loptu, igra disciplinovano i racionalno, bez suvišnog glamura, mada je na prijateljskom meču protiv Gane postigao svoj prvenac u dresu reprezentacije. Zajvald je tip igrača u kojeg svaki trener ima maksimalno poverenje i kakav je neophodan svakoj ekipi.

Verovatni sastav

(4-2-3-1): A. Šlager - Lajmer, Linhart, Alaba, Mvene - K. Šlager, Zajvald - Šmid, Baumgartner, Zabicer - Arnautović.

Šta očekivati od navijača?

Nacionalni tim je poslednjih godina očigledno proširio svoju bazu navijača. Čak i na kvalifikacionu utakmicu na Kipru otputovalo je 1.700 pristalica, što je za austrijske standarde prilično neobično. Prema izveštajima, potražnja za kartama u SAD takođe je izuzetno velika. Austrijski navijači su generalno rado viđeni gosti: samo mala manjina dolazi iz organizovanih klupskih ultra grupa, publika je šarolika, vesela i voli da popije, a jezičke barijere uglavnom zanemaruje. Očekujte lederhozen (tradicionalne kožne pantalone), šarene šešire i domaće izrađene majice - kao i navijače koji su čvrsto rešeni da ostanu na turniru što je duže moguće.

Odnos sa SAD/Trampom?

Statistički gledano, Tramp nije bio potpuno u krivu kada je jednom prilikom opisao Austriju kao neku vrstu „šumskog grada”. Skoro 48% zemlje pokriveno je šumom, sa oko četiri miliona hektara šumskog prostranstva. Unutar same reprezentacije, ton o politici je prilično oprezan. Rangnik je kritikovao Trampa još 2017. godine, ali ekipa uglavnom mudro ćuti, dok je predsednik Fudbalskog saveza Austrije Jozef Prel u više navrata odbacio priče o bilo kakvom bojkotu turnira. Možda se pristup Austrije najbolje može sažeti starom narodnom izrekom: kako vičeš u šumu, tako ti se eho i vraća.