Čovek koji je kompletirao fudbal

Bio je to septembar 2024, dva meseca nakon što je Španija postala prvak Evrope, kada se igrao meč između Mančester sitija i Arsenala. Rodriju su, u duelu sa Tomasom Partijem, stradali prednji ukršteni ligamenti. Čovek koji je prethodnih meseci bio na sedmom nebu odjednom se našao na dnu. Doživeo je jednu od najtežih povreda u fudbalu, povredu od koje se neki nikada ne oporave. Ili se oporave, ali ne budu više isti.

Propustio je gotovo celu sezonu, a sledeća, odnosno prošla, bila je ispresecana izostancima zbog problema sa tim kolenom i drugim povredama. Čak i kada je igrao, dalo se primetiti da ne deluje tako dobro kao pre – bio je spor, izgledao umorno i pravio greške nesvojstvene za njega. Mnogi su ga videli kao „opranog“ igrača. Kao takav je stigao na Svetsko prvenstvo, a s obzirom na to da je trebalo da bude jedan od nosilaca Španije, postojale su opravdane sumnje u njihov uspeh.

Ali izgleda da taj Pep Gvardiola zna ponešto o fudbalu. „Na Svetskom prvenstvu videćemo najbolju verziju Rodrija i sledeće sezone ćemo videti najbolju verziju Rodrija", bila je prognoza koju je Katalonac dao prošlog oktobra, shvativši koliko će vremena biti potrebno njegovom miljeniku da se vrati na svoj nivo. I bio je u pravu. Bio je toliko u pravu da je visoki vezista proglašen za najboljeg igrača turnira koji je njegova reprezentacija osvojila.

Golovi i asistencije jesu, nažalost, za mnoge „kežualce“ jedini parametri za procenu koliko je neko dobar. On se u tom segmentu, kao što mu i nije u opisu posla, na ovom prvenstvu nije istakao. Ali srećom, ima onih koji gledaju i mere još nešto osim toga, pa onda dobijemo jasniju sliku koliko je zapravo bio moćan i uticajan – imao je najviše dodira sa loptom (910) na nekom Mundijalu još od 1966. godine, kada se krenulo sa preciznom statistikom, najviše preciznih pasova (756), najviše preciznih pasova na protivničkoj polovini (428) i najviše preciznih pasova u poslednjoj trećini (205).

https://twitter.com/Sofascore/status/2078987441302553030

I nije samo siguran pas (93.2% uspešnosti) bio njegov jedini adut. Bio je metronom reprezentacije, diktirao je igru, menjao strane igre i bio ključna figura u posedu, stigavši pritom da kreira 11 šansi. Ali ništa manje ključan nije bio i u fazi bez lopte – 40 puta je vratio posed svom timu, imao 26 uklizavanja i 41 defanzivnu reakciju u osam odigranih mečeva. Od igrača koji su se našli u više od 50 duela, niko nije imao veću uspešnost od Rodrija.

Podsetio je na svoje najbolje dane, na dane koji su mu doneli Zlatnu loptu koju je preuzeo na štakama, a osvajanjem Mundijala izbio je u prvi plan za osvajanje još jedne. Jer, iako prošle sezone nije osvojio Premijer ligu i Ligu šampiona sa Sitijem, već „samo“ oba domaća kupa, nijedan drugi fudbaler u mundijalskoj godini osim Fabijana Ruiza nije objedinio tri najveća timska trofeja. A uz sav respekt prema Ruizu, uticaj na igru PSŽ-a bio je daleko od velikog, dok se u reprezentaciji ne može porediti sa saigračem iz veznog reda.

Ali čak i da ne dobije tu drugu Zlatnu loptu, mada su prethodna dva najbolja igrača Mundijala osvajala istu, neće to mnogo zaboleti skromnog Madriđanina. Štaviše, ako se fudbal igra zbog trofeja, onda odmah može da se penzioniše jer je osvojio SVAKI najveći trofej.

Titula u najjačoj ligi sveta? Ima ih četiri. Oba engleska kupa i Komjuniti Šild? Ukupno šest. Liga šampiona? On je postigao jedini gol u finalu za osvajanje iste. Tu su i dva UEFA Super kupa, po jedan sa Atletiko Madridom i Sitijem, a podigao je i trofej Svetskog klupskog prvenstva.

Osvojio je i sve što se može osvojiti sa reprezentacijom – najpre Ligu nacija 2023, pa Evropsko prvenstvo godinu dana kasnije. Sada je podigao i „boginju“, i to kao kapiten. Pritom, svaki put kada je osvojio tri najveća trofeja – Ligu šampiona, EURO i Mundijal – bio je proglašen za najboljeg igrača turnira. Dodamo li na to i spomenutu Zlatnu loptu iz 2024, onda dolazimo do zaključka da je Rodri u 30. godini kompletirao fudbal.

https://twitter.com/TouchlineX/status/2078968067913114069

Postao je tako tek sedmi igrač u istoriji – posle Mesija, Ronaldinja, Rivalda, Zidana, Bekenbauera i Gerda Milera – koji je objedinio Zlatnu loptu, trofej Lige (Kupa) šampiona, te titule svetskog i kontinentalnog prvaka. Postao je serijski osvajač trofeja i serijski pobednik.

Pre dve godine je Najki imao kampanju sa njim u glavnoj ulozi, a istaknuti citat iste bio je epski – „Pobeđuj toliko da zaboraviš kako se gubi.“ I on je to shvatio ozbiljno jer je poslednji poraz u dresu Španije doživeo još pre skoro tri i po godine, 28. marta 2023. protiv Škotske. Pritom, znamo da je Mančester siti prethodnih godina gotovo svaki poraz doživeo bez njega u startnoj postavi.

U timu koji je tako rutinski, sa toliko kontrole osvojio trofej Rodri je bio vođa, srce, mozak i pluća tima. Podsetio je da je forma prolazna, ali da je klasa večna. Pokazao je da velike povrede mogu da uspore igrača, ali da se oni najbolji uvek vrate kada je najpotrebnije.

Sada je bio potreban svojoj Španiji i pomogao joj je, a već krajem avgusta će – ako ne bude iznenađenja – biti potreban svom Sitiju. Gvardiola je, rekosmo, bio u pravu da ćemo njegovu najbolju verziju videti na Mundijalu. Sada preostaje da nastavi u tom ritmu, pa da se ostvari i drugi deo njegovog „proročanstva“ – da sledeće sezone bude ponovo onaj stari Rodri.

Ako uopšte i bude imao motivacije nakon što je osvojio sve bitno što se moglo osvojiti...