Zašto Španija ne sme da bude prvi favorit Mundijala

Mali je procenat ljubitelja fudbala, gotovo da se meri promilima, koji ne vide Španiju ni među tri najveća favorita za osvajanje Svetskog prvenstva. Štaviše, reklo bi se da je mnogima prvi favorit. Isti je slučaj i sa gotovo svim kladionicama pošto i bukmejkeri očekuju da ovaj tim osvoji drugu „Zlatnu boginju“ u svojoj istoriji.

Da, zaista zvuči neverovatno da su Španci samo jednom u istoriji bili šampioni sveta, i to pre 16 godina, ali oni tradicionalno ne blistaju na Mundijalu pošto su, osim te 2010, samo jednom prošli dalje od četvrtfinala. Od kada su osvojili prvi trofej, na narednim prvenstvima su bili zaustavljani najpre u grupnoj fazi, a potom dvaput zaredom u osmini finala.

Jednostavno kao da Španija ima dva lica – ono koje predstavljaju Evropi, pošto su od poslednjih pet kontinentalnih turnira osvojili tri, i ono koje prikazuju svetu. Iako je ceo fudbalski svet i dalje pod utiskom nakon savršenih partija koje je ekipa selektora De la Fuentea pružala na putu ka osvajanju prethodnog EURO-a, postoje neke naznake da bi ova reprezentacija ponovo mogla da podbaci na najvećem takmičenju.

Sve više deluje da je to finale bilo njihov Mont Everest, krov fudbalskog sveta, i da je za njih, nakon što su se popeli na njega, jedini put bio ka dole. Iako se očekivalo da veliki broj njihovih igrača na talasu tog uspeha nastavi da jaše sve do ovog prvenstva, već negde na početku prošle sezone počeli su da padaju sa daske na kojoj su surfovali.

Taj pad je najevidentniji i najkritičniji kod vezista. Ovu liniju tima, tada ubedljivo najjaču na svetu, činili su Rodri, Zubimendi, Merino, Pedri, Fabijan Ruiz, Fermin Lopez i Olmo. Šestorica istih – samo je Gavi zamenio saigrača iz Barselone Fermina zbog povrede – činiće vezni red reprezentacije i sada, ali deluje da ništa nije isto.

https://x.com/Squawka/status/2058867662000632119 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Squawka (@Squawka) December 7, 2023

Reklo bi se da samo Pedri u Severnu Ameriku stiže u dobroj formi i kao bolji, unapređeniji igrač nego što je to bio slučaj u Nemačkoj pre dve godine. Jedini problem je što su ove sezone već krenule da ga sustižu povrede mišića usled preopterećenja i manjka odmora prethodnih godina.

Ali slabljenje veznog reda Španije počelo je već nakon dva meseca po osvajanju Evropskog prvenstva. Tada je Rodri, u svom prvom meču za Siti nakon produženog odmora, doživeo tešku povredu prednjih ukrštenih ligamenata i meniskusa, zbog čega je propustio gotovo celu sezonu.

Mnogi igrači posle takvih povreda više nikada ne budu isti, a isti je slučaj i sa čovekom koji je mesec dana nakon te povrede osvojio Zlatnu loptu. Ni ove sezone nije ličio na starog sebe – neretko je propuštao mečeve zbog bolova u kolenu, pa je u ligi odigrao samo 21 meč i oko 1500 minuta. Deluje i mnogo sporije, a uticaj na igru mu nije ni izbliza veliki kao nekada.

I Fabijan Ruiz, igrač koji sa Vitinjom i Nevešom čini najjači vezni red u klupskom fudbalu već dve godine, ove sezone nije na svom maksimumu zbog povreda. Ubrzo nakon što je ona počela odsustvovao je mesec dana, a onda je u januaru doživeo povredu kolena zbog koje ga nije bilo tri meseca. Sve ukupno – 1130 minuta u 20 ligaških mečeva i 650 minuta u Ligi šampiona. Povratak na teren nije označio i povratak u formu jer je posle zaređao slaba izdanja, a u finalu bio jedan od najgorih igrača, računajući obe ekipe.

Arsenalovi Španci su takođe daleko od prave forme. Merino, koji je zaigrao za londonski tim nakon tog Evropskog prvenstva, nikada nije postao jedan od nosioca, već je bio igrač zadatka. Ni u prvom delu ove sezone nije bio standardan u prvih 11, a onda se krajem januara povredio i morao je da operiše stopalo. Vratio se tek u poslednjem kolu da odigra pola sata.

Zubimendi je, za razliku od ostalih kolega u veznom redu, igrao, i to mnogo. U ligi je nastupio u svakom meču, a u Ligi šampiona je odmor dobio samo protiv Kairata. Ali dok je u većem delu sezone bio jedan od najvažnijih igrača, pred sam kraj, onda kada se sve lomilo u ligi i Ligi šampiona, stvari su krenule nizbrdo za njega.

Nesigurnost u dodavanju i loše snalaženje pod presingom protivnika sve češće su počele da dovode do grešaka i prilika za protivnike. Shvativši da zbog njegove loše forme i manjka samopouzdanja Arsenal može ostati bez dva najveća trofeja, Arteta je Zubimendija prebacio na klupu i ograničio ga tek na nekih pola sata po meču.

Mlađani Gavi je takođe imao sezonu obeleženu dugotrajnim oporavkom od operacije kolena koji je trajao od kraja avgusta do sredine marta. Tek je pred kraj takmičarske godine počeo malo više da igra, ali je i on daleko od prave forme. Doduše, na treningu nacionalnog tima se videlo da je željan igre, možda čak i previše, pa je malo falilo da povredi Rodrija.

https://x.com/cityreport_/status/2063442862545444888 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Cityreport_ (@cityreport_) December 7, 2023

Olmo je, nesvojstveno za njega, gotovo sve vreme bio zdrav i samo je u sezoni 2020/21 odigrao više minuta nego u ovoj. Ipak, jedan od heroja prethodnog Evropskog prvenstva na Svetsko stiže pomalo bez municije jer je u poslednjih 15 kola Primere upisao samo gol i dve asistencije. Njegova kreativnost će svakako mnogo značiti Španiji, ali istorija povreda stoji kao podsetnik da njegov trener uvek mora da ima rezervno rešenje.

Ni u ostalim linijama nije sve savršeno. Udarne igle tima i zvezde prošlog EURO-a, Niko Vilijams i Lamin Jamal, i dalje nisu potpuno spremni nakon što su obojica imali problema sa zadnjom ložom. Na Mundijal će otići bez ijedne odigrane pripremne utakmice, a minutaža će im biti pažljivo dozirana u grupnoj fazi i verovatno će propustiti prvi meč protiv Zelenortskih Ostrva.

U odbrani bi mnogo toga moglo da padne na pleća 19-godišnjeg Kubarsija kome je ovo prvo veliko seniorsko takmičenje, dok bi na golu problem mogao biti ego. Simon je dugo bio prvi golman, ali su apetiti Raje, posle još jedne monstruozne sezone, i Đoana Garsije, koji je blistao na golu Barselone, porasli i svi žele „jedinicu“.

Naznake da sve navedeno i te kako utiče na igru tima videli smo u prvoj pripremnoj utakmici sa Irakom kada nisu uspeli da pobede jednog od najslabijih učesnika predstojećeg turnira, pošto je bilo 1:1 u La Korunji. Ne uspeju li u drugoj da pobede Peru, koji odavno nije relevantan faktor ni u kontinentalnim okvirima, i pruže bolju partiju, crvene lampice bi morale da se popale u ekipi „crvene furije“.

Jer činjenica je da veliki broj njenih igrača na Svetsko prvenstvo dolazi u lošoj ili, usled povreda, nepostojećoj formi, a ovo takmičenje ne čeka nikog i ne prašta nikom.

Ipak, i pored svih problema, i dalje bi bilo iznenađujuće da ne budu prvi u grupi u kojoj su još i Urugvaj, Saudijska Arabija i Zelenortska Ostrva. Ali čim budu krenule eliminacione bitke, svaki ozbiljniji rival bi mogao da iskoristi nezavidnu situaciju u kojoj se ekipa sa Pirinejskog poluostrva nalazi. Bilo bi to iznenađenje, ali samo za one koji „lenjo“ dočekuju ovo Svetsko prvenstvo i po automatizmu, usled činjenice da je aktuelni prvak Evrope, Španiju proglašavaju za najvećeg favorita.

Naravno, ovo je i dalje vrhunski tim koji može mnogo, ali previše je znakova pored puta koji ukazuju na to da ova reprezentacija vozi ka još jednom velikom mundijalskom razočaranju.