Egipat

Verovatna formacija Egipta na Svetskom prvenstvu biće 4-3-3, koja se transformiše u 4-2-3-1 kada jure rezultat, uz povremeni prelazak na 3-5-2 protiv visokog presinga. Mohamed El-Šenavi bi trebalo da počne na golu, mada Mustafa Šobeir u poslednje vreme ozbiljno konkuriše veteranu. Ostatak kičme tima izgleda čvrsto sa Ramijem Rabijom i jednim od dvojca Hosam Abdelmagid ili Jaser Ibrahim u centralnoj odbrani. Marvan Atija i Hamdi Fathi će štititi poslednju liniju, dok će Imam Ašur prenositi loptu do napadačkog trija koji čine Mohamed Salah, Mustafa Mohamed i Omar Marmuš.

Selektor Hosam Hasan je potvrdio da neće biti taktičkih revolucija, ističući da je odlučio o „90%“ sastava. On tim definiše kao „100% lokalno napravljen“, za razliku od afričkih rivala koji su popunjeni igračima rođenim u Evropi. Napadač Ahmed Sajed „Zizo“ hvali Hasana, navodeći da je potpuno drugačiji od stranih trenera koje su ranije imali, jer uspeva da ubedi igrače da su najbolji na svetu čak i kada nisu u dobroj formi.

Egipat je kohezivan tim, često težak za probijanje i emotivno posvećen, ali mogu delovati bezopasno ako protivnici udvoje Salaha, a vezni red ne uspe da prođe kroz presing. Nakon žreba, Egipat se nalazi u Grupi G sa Belgijom, Iranom i Novim Zelandom, a njihov osnovni cilj je prva pobeda na Svetskim prvenstvima ikada.

Selektor

Hosam Hasan je najbolji strelac u istoriji reprezentacije Egipta i legenda egipatskog fudbala, ali kao trener još uvek nema osvojenih trofeja nakon rada u devet klubova i dve nacionalne selekcije. Njegovo imenovanje 2024. godine od prvog dana je imalo nacionalistički ton, a nakon plasmana na Svetsko prvenstvo, izrazio je sreću zbog uspeha egipatskog fudbala i zadovoljstva naroda, na čelu sa predsednikom Abdel Fatahom el Sisijem.

Nakon eliminacije u polufinalu Kupa afričkih nacija 2025. godine, Hasan je odgovornost za poraz prebacio na hotele pune komaraca i teorije zavere oko rasporeda, nakon čega se okrenuo nacionalističkoj retorici o „krvi i tlu“. On je tada istakao da je Egipat „majka Arapa i Afrike“, da niko ne poseduje takvu istoriju niti može da postigne ono što je Egipat ostvario sa sedam titula prvaka Afrike, tvrdeći da to izaziva ljubomoru. Kada mu je novinar postavio pitanje o taktičkim nedostacima, Hasan je odbio da odgovori, ocenivši pitanje kao nepristojno i navodeći da novinaru nedostaje medijski bonton, što je bilo potpuno u skladu sa njegovim prepoznatljivim stilom ponašanja.

Zvezda tima

Ovo je i dalje tim Mohameda Salaha, čak i ako je njegova klupska verzija ušla u „poslednju“ fazu. Za Egipat, on ostaje napadački sistem i emotivna infrastruktura tima. U kvalifikacijama je ponovo bio čovek odluke, postigavši dva gola na utakmici kojom je obezbeđen plasman na Svetsko prvenstvo, što je bio glavni razlog zašto egipatskom kvalifikovanju nije bila potrebna drama u samoj završnici. Salah puni 34 godine na dan kada „Faraoni“ igraju svoju prvu utakmicu u grupi. Približava se kraju svoje reprezentativne karijere i duboko je svestan da bi ovo mogla biti njegova poslednja prilika da to promeni.

Igrač na kojeg treba obratiti pažnju

Ibrahim Adel iz Nordsjelanda nije klasično krilo koje igra uz aut-liniju, već napada poluprostor, utrčava na drugu stativu i vrši presing sa više energije nego mnogi egipatski napadači naviknuti na igru iz kontranapada. Igra ovog dvadesetpetogodišnjaka zasniva se na kretanju. Iako možda neće početi svaku utakmicu, taktički nudi Egiptu ono što im je potrebno: opasnost po bokovima sposobnu da prenese loptu u poslednju trećinu terena nezavisno od Salaha, čime se smanjuje zavisnost tima od jednog igrača po desnoj strani. Na ovom turniru bi mogao da potvrdi da je ozbiljna opcija na ovom nivou, ali bi mogao i da otkrije njegova ograničenja.

Heroj iz senke

Marvan Atija je tip veznog igrača koji čini da ceo tim deluje koherentnije nego što zapravo jeste. Ovaj dvadesetsedmogodišnjak štiti štopere, pokriva bekove, zaustavlja kontranapade, pokreće napade, prima nezgodne pasove pod pritiskom i omogućava Imamu Ašuru i krilnim igračima da krenu napred. Nakon kvalifikacija, Atija je govorio o Svetskom prvenstvu kao izvoru ogromnog ponosa i o potencijalu trenutne generacije da postigne pozitivne rezultate, posebno ističući cilj da se „obezbedi prva pobeda Egipta na Svetskim prvenstvima ikada”.

Verovatna startna postava

(4-3-3): Mustafa Šobeir – Mohamed Hani, Hamdi Fati, Jaser Ibrahim, Ahmed Fatuh – Marvan Atija, Mohanad Lašin, Imam Ašur – Mohamed Salah, Omar Marmuš, Mahmud Hasan „Trezege“.

Šta očekivati od navijača?

Egipatska navijačka podrška na Svetskom prvenstvu biće prisutna, ali neće biti socijalno reprezentativna. Realnost je da će ogromna većina Egipćana utakmice pratiti iz svojih domova ili kafića, često uz šolju čaja i telefon naslonjen na nju kako bi mogli da gledaju prenos. S obzirom na to da Severna Amerika nije blizu kao Katar, kao i da Egipat nije deo programa za ukidanje viza, putovanje je otežano. Sama taksa za prijavu za vizu od 185 dolara (oko 137 funti) premašuje trenutnu minimalnu platu u Egiptu od 132 dolara, ne računajući troškove letova, hotela ili karata. Na tribinama se mogu očekivati porodice iz dijaspore, imućniji stanovnici Kaira, korporativni gosti i iseljenici. Šire grupe „ultrasa“, istorijski najvidljivija i najglasnija snaga u egipatskom fudbalu, sistematski su potiskivane od 2013. godine, zabranjene su kao terorističke organizacije, a mnogi njihovi članovi se nalaze u zatvoru.

Odnos sa SAD/Trampom?

Tim i Fudbalski savez Egipta javno ne zauzimaju ni proamerički ni antiamerički stav, ali odnos egipatske države prema Sjedinjenim Državama daje mnogo jasniju sliku. Pod Donaldom Trampom, Kairo je obično nailazio na toplinu i ređe dobijao lekcije o ljudskim pravima. Tokom svog prvog mandata Donald Tramp je nazvao Sisija svojim „omiljenim diktatorom“, dok je njegova druga administracija zadržala Egipat, uz Izrael, kao izuzetak od šireg zamrzavanja američke spoljne pomoći.

Egipatski predsednik je uzvratio pohvalama, rekavši da je Tramp „jedini sposoban da donese mir u regionu“. Zanimljivo je da je glavna tačka nesuglasica na Svetskom prvenstvu kulturološke, a ne diplomatske prirode. Fudbalski savez Egipta je zvanično zatražio od FIFA da blokira LGBTQ+ „Prajd“ aktivnosti tokom utakmice između Egipta i Irana u Sijetlu, navodeći da su one u sukobu sa kulturnim i verskim vrednostima. Dve zemlje su izrazile protivljenje utakmici koja je lokalno brendirana kao „Prajd meč“, a koja se poklapa sa vikendom održavanja parade ponosa u tom gradu i koja je bila isplanirana pre nego što je održan žreb za turnir.