Francuska

Doduše, to je bila Francuska u svom najkonzervativnijem izdanju. Činilo se da su granice Dešanovog pristupa bile na ozbiljnom testu. Metaforička ručna kočnica spuštena je tokom turneje Francuske po SAD u martu ove godine, kada je njegova ekipa postigla pet golova u dva meča protiv Brazila i Kolumbije. Tokom te turneje, Dešan je izjavio da želi da njegov tim bude „manje predvidiv i čitljiv“, ali se postavljalo pitanje da li će odbrambena čvrstina biti žrtvovana zarad napadačkog sjaja. „Na momente smo bili malo na ivici“, priznao je Dešan.

To iz njega progovara onaj đavo na ramenu. Odbrana i dalje ostaje temelj, samo su četiri evropske nacije primile manje golova od „Trikolora“ u kvalifikacijama, ali Dešan sada na raspolaganju ima čitavu lepezu vanserijskih napadačkih talenata, uključujući kapitena Kilijana Mbapea, osvajača Zlatne lopte Usmana Dembelea i Majkla Olisea.

Lukas Ernandez ističe da Francuska ima „najbolji napad na svetu“ i kada pogledate pojedince, teško je osporiti tu tvrdnju. Izazov za Dešana leži u tome da ih ukomponuje u upakovanu celinu, a pronalaženje prave formule postalo je komplikovano nakon što se Olivije Žiru povukao iz reprezentativnog fudbala 2024. godine. U martovskim prijateljskim utakmicama činilo se da je balans uspostavljen, ali veliko je pitanje da li će taj otvoreniji, napadački prototip biti primenjen i na samom Svetskom prvenstvu.

Selektor

Didije Dešan je postao zlatni standard kada je reč o vođenju reprezentacija. Njegov konzervativizam i pragmatizam počeli su da kopiraju i drugi, pre svih Garet Sautgejt dok je bio na kormilu Engleske. Uprkos tome što je tokom svog dvanaestogodišnjeg mandata odveo Francusku do dva uzastopna finala Svetskog prvenstva, kao i do finala Evropskog prvenstva, Dešanov pristup redovno nailazi na kritike. „Onda gledajte nešto drugo“, glasio je njegov odgovor na takve opaske. Uspeh koji je ostvario u potpunosti opravdava njegovu dogmu, a s obzirom na to da će se ovog leta povući sa klupe „Trikolora“, sigurno nema nameru da sada menja kurs. Dešan, koji je ranije imao uspeha vodeći Monako i Marsej, izjavio je da je otvoren za povratak klupskom fudbalu.

Zvezda tima

Kilijan Mbape predvodi tim krcat zvezdama, u kojem su i osvajač Zlatne lopte Usman Dembele, kao i čovek koji bi mogao da ga nasledi u osvajanju ovog individualnog priznanja, Majkl Olise. Ipak, prva violina - još otkako je odveo Francusku do svetske slave 2018. godine - ostaje Mbape, koji je evoluirao od nezaustavljivog krila do surovog golgetera. Zvezda Real Madrida sada igra na poziciji „devetke“ i igrač je oko kojeg je skrojen kompletan napad Francuske, i to sa punim pravom, s obzirom na to da je Mbape na korak od toga da prestigne Olivijea Žirua i postane najbolji strelac u istoriji svoje zemlje.

Igrač na koga treba obratiti pažnju

Varen Zair-Emeri ima samo 20 godina, ali je već iskusio poprilične uspone i padove u karijeri. Postigao je gol na svom debiju za Francusku sa svega 17 godina i odmah je proglašen za sledeću veliku zvezdu svetskog fudbala. Međutim, povrede i posledični pad forme doveli su do toga da izgubi status prvotimca u PSŽ-u, kao i da bude prekomandovan u mladu reprezentaciju Francuske (do 21 godine). Vratio se na velika vrata i to na spektakularan način. Sada je ključni član verovatno najbolje klupske vezne linije na svetu i traži zapaženiju ulogu među „Trikolorima“, gde bi čak mogao da bude i rešenje za Dešanov problem na poziciji desnog beka, što je već demonstrirao u Ligi šampiona protiv Bajerna iz Minhena.

Heroj iz senke

Upamekano je u proteklih godinu dana uneo konstantnost i smirenost u svoju igru. I dok Vilijam Saliba s pravom kupi hvalospeve za svoje partije u dresu Arsenala poslednjih sezona, a ujedno ima sve veći uticaj i u reprezentaciji, u nacionalnom timu mu enormno pomaže upravo Upamekano. Centralni bek Bajerna iz Minhena, koji sada ima 27 godina i nalazi se na vrhuncu karijere, počeo je sve utakmice Francuske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, osim rezultatski nevažnog meča protiv Azerbejdžana, i uspeo je da ostavi Liverpulovog Ibrahimu Konatea na marginama reprezentativnog sastava.

Verovatni sastav

(4-2-3-1): Menjan - Kunde, Saliba, Upamekano, L. Ernandez - Čuameni, Zair-Emeri - Dembele, Olise, Due - Mbape.

Šta očekivati od navijača?

Kao što je slučaj i sa mnogim drugima, visoke cene ulaznica bile su glavni faktor odvraćanja za Francuze. Uprkos tome, očekuje se do 1.000 navijača na svakoj utakmici, dok će oko 650 članova grupe „Irrésistibles Français“, najvećeg organizovanog udruženja navijača „Trikolora“, bodriti tim na premijernom meču protiv Senegala. Upravo su članovi IF-a zaduženi za pravljenje buke na tribinama, iako su njihove pesme prilično jednostavne. „Allez Les Bleus“ (Napred Plavi), „Qui ne saute pas n’est pas Français“ (Ko ne skače, taj nije Francuz - praćeno masovnim skakanjem) i nacionalna himna „Marseljeza“ smenjivaće se na stadionima širom Severne Amerike ovog leta.

Odnos sa SAD/Trampom

Između prve pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima i dolaska Emanuela Makrona na čelo Francuske 2017. godine prošla su svega četiri meseca, i ovaj dvojac je u početku uživao u veoma dobrim odnosima. Međutim, u poslednje vreme taj odnos je na klimavim nogama, pre svega zbog nesuglasica koje su najpre počele oko rata u Ukrajini, a nedavno nastavljene i zbog rata u Iranu. Tramp je kritikovao uzdržanost Francuske da podrži SAD u Iranu, a kritika američkog predsednika prerasla je i u lični sukob kada je na metu svojih opaski stavio Makronovu suprugu, Brižit. „Tretira ga izuzetno loše“, izjavio je Tramp, aludirajući na prošlogodišnji video-snimak na kojem je delovalo da Brižit gura Emanuela u lice. Predsednik Makron je na to odgovorio rekavši da Trampovi komentari nisu bili „ni elegantni, ni na nivou funkcije koju obavlja“.