Nemačka

Nagelsman će verovatno bazirati tim na startnoj postavi iz tog meča protiv Slovaka u Lajpcigu, kao i na stilu igre punom strasti. „Moramo da igramo sa emocijom“, kaže Nagelsman, koji važi za taktičkog fanatika i koga često možete videti kako viče i besni u tehničkom prostoru.

Tradicionalni recept za uspeh nemačke reprezentacije bio je prepisivanje onoga što dobro funkcioniše u Bajernu iz Minhena, što je 1974. i 2014. godine dovelo do titula prvaka sveta. Šanse za reprizu u početku deluju povoljno, ova sezona je protekla izuzetno dobro za jedini istinski svetski klub u Nemačkoj. Nagelsman će se zato verovatno osloniti na Džonatana Taa, Aleksandra Pavlovića, Džošuu Kimiha, Leona Gorecku, Džamala Musijalu i džokera sa klupe Lenarta Karla (dok je Serž Gnabri, nažalost, otpao zbog povrede), kao i na Manuela Nojera, koji je u maju prekinuo reprezentativnu penziju kako bi zaigrao na svom petom Svetskom prvenstvu.

Ali, da li je minhenska osovina pouzdana? Musijala je van forme, a poslednjih meseci u Bajernu nije bio mnogo uticajniji od Gorecke, koji je presedeo na klupi sve važne utakmice u drugom delu sezone, a ipak deluje sigurno kao starter kod Nagelsmana. Uz to, Kimih će za Nemačku igrati na drugačijoj poziciji nego u Bajernu: na desnom beku umesto u centralnom veznom redu. To je rešenje koje nosi svoje rizike.

Kimih personifikuje problem u nemačkom fudbalu, nedostatak individualne klase. On je svakako majstor tradicionalnih vrlina. Međutim, kao kapiten, zbog svojih mana u duelima i igri jedan na jedan, ne može da se meri sa prethodnicima kao što su Lotar Mateus, Mihael Balak ili Filip Lam. Nemačka se nekada ponosila i svojim golmanima i defanzivcima. I to trenutno nedostaje, uprkos povratku Nojera koji sada ima 40 godina. Takođe, u timu trenutno nema veznih stratega profila Tonija Krosa ili Mesuta Ozila.

Nade su polagane u napad. Na poziciji „desetke” Nagelsman ima širok spektar opcija u Florijanu Vircu, Musijali, Kaiju Havercu, a sada i Karlu, i svi oni poseduju izuzetan kvalitet. Haverca će verovatno koristiti kao lažnu devetku, jer tehnička sposobnost Arsenalovog napadača nikada nije bila upitna, već samo njegova efikasnost. Hoće li ovog puta biti ubojitiji nego na Evropskom prvenstvu 2024? Moraće, jer pošto se Niklas Filkrug i Nik Voltemade još uvek nisu istinski etablirali, ovo je tim bez klasičnog golgetera.

Selektor

Sve više ličnosti unutar nemačkog fudbala kritikuje Julijana Nagelsmana. Nedavno ga je Uli Henes optužio da pogrešno shvata svoju ulogu. „Naš selektor misli da on pobeđuje u utakmici. Ne, utakmicu pobeđuje tim“, izjavio je Bajernov i dalje uticajni počasni predsednik. Nagelsman je do sada sa reprezentacijom Nemačke ostvario tek promenljive rezultate, a uz to konstantno sam sebi zagorčava život čudnim izjavama. Nakon pobede od 2:1 nad Ganom u martu, iziritiran novinarskim pitanjima, javno je prekorio Deniza Undava, igrača koji mu je doneo pobedu. Pre jedne decenije, kao mladi trener, spasao je Hofenhajm od ispadanja, a ubrzo nakon toga uveo klub i u Ligu šampiona. Ima tek 38 godina, ali obećanje koje su mnogi verovali da vide u njemu, da će postati veliki trener, pa čak i genije, još uvek čeka da bude ispunjeno.

Zvezda tima

Florijan Virc kombinuje kvalitete plejmejkera i neumornog timskog igrača na način koji se izuzetno retko viđa. „On je izuzetno vredan i nije klasična ’desetka’ koja želi samo loptu u nogama, već neko ko ulaže i ogroman trud u defanzivi“, kaže Julijan Nagelsman, koji je stao u odbranu Virca kada se našao na udaru kritika u mesecima nakon prelaska u Englesku. Sve u svemu, Virc nije imao očajnu sezonu u Liverpulu. Međutim, kada se meri u odnosu na njegovu klasu i visinu transfera, ona nije bila naročito dobra. Isto se, u određenoj meri, odnosi i na reprezentaciju. Protiv rivala koji ne pripadaju samoj eliti, kao u pobedi od 4:3 u Švajcarskoj u martu, Virc može sve da oduševi svojom tehnikom i saradnjom sa Kaijem Havercom ili Lenartom Karlom. Ali, ako Nemačka želi uspešno Svetsko prvenstvo, ovaj 23-godišnjak će morati da pruži vrhunske partije i protiv najvećih fudbalskih nacija.

Igrač na koga treba obratiti pažnju

Sa samo 10 godina Lenart Karl je bio na probi na „Santijago Bernabeu”, ali je odlučio da ostane u Nemačkoj. Kada je ovog januara izjavio da je Real Madrid njegov klub iz snova i da definitivno želi da zaigra za njih jednog dana, pojedini navijači Bajerna su mu to zamerili. Ipak, verovatno je upravo ta mešavina samopouzdanja i mladalačke rasterećenosti ono što definiše ovog 18-godišnjaka. Pre samo godinu dana igrao je za Bajernov tim do 19 godina, a sada svi strepe od njegovog driblinga. Za reprezentaciju je debitovao u martu. „Smireniji je nego što sam očekivao“, rekao je Julijan Nagelsman. „Apsolutno nisam stekao utisak da mu je ova fama udarila u glavu.“

Heroj iz senke

Niko Šloterbek i Antonio Ridiger privlače više pažnje, ali najbolji defanzivac Nemačke je Džonatan Tah. Njegova čvrstina u duelu i staloženost sa loptom u nogama biće od ključnog značaja. Tah nije čovek od mnogo reči i van terena deluje prilično tiho. Na njemu je, međutim, izgleda pronašao svoju pravu ulogu, pa će u Sjedinjenim Američkim Državama odigrati svoju prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu u 30. godini života. „Sigurno nikada nije bilo prijatno igrati protiv mene, jer posedujem određenu fizičku snagu“, izjavio je za Cajt pre dve godine. „Ali sada sam još neprijatniji za čuvanje, jer uvek držim protivnika na oku i ne odvajam se od njega.“

Verovatni sastav

(4-2-3-1): Nojer – Kimih, Tah, Šloterbek, Raum – Pavlović, Gorecka – Sane, Musijala, Virc – Haverc

Šta očekivati od navijača?

„Olé, super Deutschland, olé!” „Deutschlaand, Deutschlaaand, Deutschlaaaand!” Nemačke navijačke pesme sa tribina ne mogu baš da isprate kreativnost driblinga Džamala Musijale ili Lenarta Karla, a tokom Evropskog prvenstva na domaćem terenu pre dve godine, Julijan Nagelsman se žalio da su nemački navijači previše tihi. Tipično nemački, Fudbalski savez Nemačke (DFB) je 2024. godine osnovao radnu grupu za poboljšanje atmosfere pod nazivom „AG Stimmung”. „Ljudi žele da pevaju, samo im je potreban neko ko će im reći šta da pevaju”, izjavio je vođa navijanja Bengt Kunkel. Međutim, Kunkel neće putovati u Sjedinjene Američke Države. On deli mišljenje mnogih nemačkih navijača, za koje je ovo Svetsko prvenstvo jednostavno preveliko i preskupo. Uprkos tome, u SAD, Meksiku i Kanadi verovatno će biti bar nešto više nemačkih pristalica nego što ih je bilo u Kataru.

Odnos sa SAD/Trampom?

Slično kao i sam nemački fudbal, ovaj odnos je pamtio i bolje dane. Krajem aprila, Fridrih Merc je pred školarcima u Zauerlandu kritikovao Donalda Trampa, rekavši da je ušao u rat sa Iranom bez ikakve strategije. Trampov odgovor je bio da Merc nema pojma o čemu govori i da radi užasan posao. Činjenicu da možda nije uvek mudro svaku istinu izgovoriti naglas podjednako moraju da nauče i nemački kancelar i savezni selektor, pri čemu je ovaj drugi već nekoliko puta u karijeri morao da povlači reč. Niko ne bi trebalo da očekuje bilo kakav znak pobune od strane Fudbalskog saveza Nemačke u Sjedinjenim Američkim Državama. U Nemačkoj se doduše vodila rasprava o bojkotu Svetskog prvenstva zbog grenlandske krize, ali je ona kratko trajala. DFB i dalje deluje traumatizovano zbog afere sa kapitenskom trakom „One Love” na Svetskom prvenstvu u Kataru. „Više ne učestvujem u političkim raspravama“, izjavio je kapiten Džošua Kimih. „Videli smo da nije baš produktivno kada se mi igrači oglašavamo o politici.“