Paragvaj

Argentinski stručnjak ostao je veran formaciji 4-4-2 u gotovo svakom meču, menjajući sistem na petoricu pozadi samo tokom utakmica na velikim nadmorskim visinama protiv Ekvadora i Bolivije. Čini se da će na Svetskom prvenstvu najradije birati tu klasičnu formaciju 4-4-2, uz tek poneko skretanje ka sistemu 4-2-3-1.

Otkako je zamenio Danijela Garnera, koji je otpušten nakon očajnog nastupa na Kopa Americi, Alfaro je potpuno preporodio ekipu. Već od njegove prve utakmice, na gostovanju protiv Urugvaja u Montevideu, Paragvaj je izgledao kao potpuno drugačiji tim. Kasnije pobede na domaćem terenu protiv Brazila i Argentine ubedile su čak i najveće skeptike da je ova „nova“ „Albiroha” stvarna.

Na gostovanjima je Paragvaj pod Alfarovim vođstvom izgubio samo jednom, i to od Brazila. Izvukli su herojske remije u Boliviji, na 4.100 metara nadmorske visine, u Ekvadoru na 2.800 metara, kao i u zagušljivoj vrelini i vlazi Barankilje protiv Kolumbije. Plasman je overen napetim remijem bez golova (0:0) kod kuće protiv Ekvadora. Taj rezultat je izazvao opštu euforiju u zemlji. Slavlje je bilo toliko veliko da je predsednik države, Santijago Penja, proglasio naredni dan za državni praznik.

Iako najveća snaga Paragvaja leži u njihovom intenzitetu i fizičkoj snazi, oni takođe umeju da prikažu i lep fudbal, gradeći napade smireno iz zadnje linije i oslanjajući se na vanserijski talenat Hulija Enšisa, igrača koji jednim potezom može da reši meč.

Selektor

Gustavo Alfaro je inspirisao ponovno rađanje nacionalnog tima nakon godina neuspeha. Ovaj Argentinac se povukao iz aktivnog igranja fudbala 1992. godine, sa samo 30 godina, kako bi se potpuno posvetio trenerskoj karijeri koja je bila u usponu. Oslanjajući se na čvrstinu i defanzivnu disciplinu, Alfaro je predvodio skromni Arsenal de Sarandi do istorijskih uspeha, osvajanja Kopa Sudamerikane 2007. i argentinske Primere 2012. godine. Ti trijumfi su definisali čitavu njegovu karijeru: sve do danas, on važi za izrazito defanzivnog trenera. Jednom prilikom je iskoristio citat koji se često pripisuje bivšem košarkašu i funkcioneru Petu Rajliju kako bi objasnio svoju filozofiju: „Ako želim da izgradim ofanzivan tim, prva stvar koju moram da uradim jeste da poradim na defanzivnoj disciplini, inače ću dobiti otkaz pre nego što trepnem.“

Jedan od njegovih najvećih uspeha dogodio se kada je odveo mladu ekipu Ekvadora na Svetsko prvenstvo 2022. godine. Kao izuzetno načitan čovek, koji na konferencijama za medije često koristi filozofske fraze kako bi objasnio stvari, Alfaro je poznat i pod nadimkom El Cazador („Lovac“). To je direktna asocijacija na knjigu koju je napisao nakon što je odveo reprezentaciju Ekvadora u Katar, a koja nosi naslov Cazadores de Utopías Imposibles („Lovci na nemoguće utopije“).

Zvezda tima

Hulio Enšiso je jedan od najvećih igrača koje je paragvajski fudbal stvorio u poslednjih 20 godina. La Joya („Dragulj“) opčinjavao je svojim talentom u Libertadu, klubu koji je obezbedio posao i njegovoj majci, koja je radila kao spremačica, i ocu, uličnom prodavcu, kako bi ih ubedio da se presele u Asunsion kada je njihov sin imao samo 12 godina. Za reprezentaciju je debitovao sa 17 godina, pre nego što je napravio hrabar iskorak u Premijer ligu. Imao je nekoliko sjajnih momenata u Brajtonu, postigavši spektakularan gol protiv Mančester sitija koji je bio u konkurenciji za nagradu „Puškaš“, ali su povrede i trenerske rokade postepeno umanjile njegov uticaj.

Enšiso se oženio i krenuo ispočetka u Strazburu, gde trenutno igra. Brz, direktan, igrač koji donosi prevagu i pravi razliku u završnoj trećini terena, Enšiso je zaista poseban talenat. U čast svog dede, ostvario je san da zaigra na Svetskom prvenstvu. „Ovo posvećujem njemu. Sigurno me gleda sa neba“, izjavio je.

Igrač na kojeg treba obratiti pažnju

Damijan Bobadilja. Za razliku od svog oca, bivšeg golmana Alda Bobadilje, Damijan nikada nije stavio golmanske rukavice. I dobro je što nije jer je izrastao u izvrsnog veznog igrača. Ipak, otac mu je i dalje najveći heroj. „Moj tata nije imao plašt, ali je leteo od stative do stative“, izjavio je jednom prilikom s puno topline.

Bobadilja je skrenuo pažnju na sebe u svom dečačkom klubu Sero Portenjo 2021. godine, pokazavši sve vrline vrhunskog box-to-box veziste: fizičku snagu, smirenost i donošenje pametnih odluka na terenu. Od 2024. godine igra za Sao Paulo u prvoj ligi Brazila, gde se već etablirao kao jedan od ključnih igrača tima. Sa sada pune 24 godine, ako nastavi da pruža partije na ovom nivou, deluje potpuno spremno za sledeći veliki korak u karijeri.

Heroj iz senke

Čitava struktura tima oslanja se na Andresa Kubasa. On donosi ravnotežu, dobija duele i bori se za svaku loptu kao da mu je poslednja u karijeri. Iako je prvenstveno defanzivni vezni igrač, Kubas je takođe sposoban da odmah nakon oduzete lopte pokrene brzu tranziciju u napad.

Rođen je u Argentini, za čiju je reprezentaciju nastupao u uzrastu do 20 godina, ali je obećao svojoj majci, rođenoj u Paragvaju, da će igrati za njenu domovinu ukoliko mu se ukaže prilika. I ukazala se. Sa svojih 165cm visine nije fizički dominantan, ali njegova inteligencija, postavljanje i borbenost to više nego nadoknađuju.

Verovatna startna postava

(4-2-3-1) Orlando Hil - Huan Kaseres, Omar Alderete, Žunior Alonso - Andres Kubas, Damijan Bobadilja - Dijego Gomez, Hulio Enšiso, Migel Almiron - Antonio Sanabrija.

Šta očekivati od navijača?

Turističke agencije u Paragvaju nude aranžmane za povratna putovanja u Sjedinjene Američke Države koji uključuju i ulaznice za sve tri utakmice grupne faze, a cene se kreću od 20.000 američkih dolara pa naviše. Uzimajući u obzir da prosečna mesečna plata u zemlji iznosi oko 450 dolara, to je enormna suma novca.

Uprkos tome, očekuje se da će na hiljade paragvajskih navijača krenuti na ovaj put kako bi bodrili „Albirohu” na Svetskom prvenstvu nakon 16 godina odsustva. Ulice Inglvuda i Santa Klare verovatno će biti preplavljene crvenom, belom i plavom bojom ali to neće biti američke „zvezde i pruge“, već tradicionalna paragvajska trobojka i dresovi „Albirohe”. Te boje će pratiti i čuveno skandiranje koje će se ponavljati u nedogled: „La Albirroooo, la Albirroooo, la Albirroja, la Albirroooo!“

Odnos sa SAD/Trampom?

Paragvaj i SAD su dugogodišnji saveznici i malo toga ukazuje na to da bi se situacija mogla promeniti: Santijago Penja, četrdesetsedmogodišnjak koji obavlja funkciju predsednika Paragvaja od 2023. godine, opisao je ponovni izbor Donalda Trampa kao „ostvarenje sna“, dok je Marko Rubio nazvao Penju „snažnim američkim saveznikom“.

Međutim, ranije ove godine, Tramp je svog paragvajskog kolegu opisao kao „mladog, zgodnog momka“, što se na kraju ispostavilo kao ne baš tako pozitivan komentar kao što je u prvi mah delovalo. „Uvek je lepo biti mlad i zgodan. Ali to ne znači da moramo da vas volimo“, nastavio je Tramp. „Ne volim mlade, zgodne muškarce. Žene volim. Za muškarce nemam nikakvo interesovanje.“