Sjedinjene Američke Države
Domaćini turnira imaju direktan prolaz na prvenstvo, ali bi im kvalifikacioni ciklus verovatno pomogao da iskristališu idealan taktički pristup. Iako je Maurisio Poketino sproveo ogromne taktičke promene tokom svog polugodišnjeg mandata, cilj je uvek zadržavanje makar ravnopravnog poseda i kontrole nad dešavanjima na terenu. SAD su prošle jeseni imale oko 60% poseda lopte protiv slabije rangiranih protivnika kao što su Paragvaj, Australija i Ekvador, dok su dueli sa pretpostavljenim favoritima (nedavno: Urugvaj, Japan i Belgija) doneli podelu poseda na blizu 50/50. Njegova dugogodišnja sklonost ka visokom presingu uglavnom je izostala u ovoj ulozi, pa se umesto toga fokusirao na postavljanje odbrane u srednjem bloku kako bi pokušao da ograniči dodire protivnika u poslednjoj trećini terena.
U posedu lopte, SAD nastoji povezivati pas-igru kroz centralne linije, a u poslednje vreme koristi dvojicu ofanzivnih vezista i duple “šestice” iza njih kako bi bolje kontrolisao sredinu terena. Širina napada gotovo u potpunosti pada na bekove ili krilne bekove, dok vezisti povremeno odlaze sa centralnih pozicija kako bi stvorili brojčanu prednost na bokovima. Uprkos tankom izboru na pozicijama centralnih bekova, Poketino je prošle jeseni zabeležio veliki uspeh sa trojicom pozadi i krilnim bekovima… da bi se u martu vratio na formaciju 4-2-3-1 I doživeo katastrofalan debakl protiv Belgije (5:2). To je najveća dilema: hoće li Poketino postaviti tim u njegovu najbolju strukturu sa pet defanzivaca (pobeda od 5:1 nad Urugvajem), ili će uvrstiti više svojih najboljih igrača na teren bez obzira na taktičke posledice (belgijski šamar)?
„Belgija i Portugalija imaju, među 100 najboljih fudbalera, nekoliko ili više igrača. Mislim da mi nemamo nijednog“, izjavio je Poketino nakon poraza od Portugalije sa 2:0. To je bila njihova poslednja utakmica pre nego što je objavljen konačan spisak igrača. Prilično zabrinjavajuće!
Selektor
Kao jedan od nekolicine slavnih menadžera na ovom turniru, Maurisio Poketino je odlučio da se oproba u reprezentativnom fudbalu nakon iscrpljujućeg i nezahvalnog mandata u Čelsiju. Tokom svoje igračke karijere, predstavljao je Argentinu na Svetskom prvenstvu 2002. godine, donoseći fizičku čvrstinu i dobro taktičko čitanje igre na poziciji centralnog beka. U severnom Londonu zauvek će ostati voljena figura, pošto je predvodio Totenhem kroz njegov najbolji period u modernoj eri.
Imenovan je 2024. godine, nakon što je reprezentacija SAD pod vođstvom Grega Berhaltera eliminisana već u grupnoj fazi Kopa Amerike na domaćem terenu, ali Poketino planira da se vrati klupskom fudbalu po završetku ovog prvenstva.
Zvezda tima
Iako su ga Poketino i žiri Gardijana izostavili sa liste 100 najboljih fudbalera sveta, Kristijan Pulišić je dokazani igrač odluke, kako za reprezentaciju SAD, tako i za Milan. Ovaj dvadesetsedmogodišnjak je zaštitno lice nacionalnog tima još otkako je propušteno Svetsko prvenstvo 2018. godine, noseći na svojim plećima ogroman pritisak sa ciljem da predvodi američki muški fudbal u hrabru novu eru, eru u kojoj se bore za trofeje, a ne samo za puku konkurentnost.
2026. godina je bila teška za krilnog napadača rođenog u Heršiju, pošto je bio bez pogotka od januara pa sve do sredine maja na svim frontovima. Bez obzira na to, njegova sposobnost da driblingom izbaci protivnike i stvori poziciju za šut čini ga prioritetom za čuvanje u svakom meču.
Igrač na kojeg treba obratiti pažnju
Nakon odlazaka Džozija Altidora i Klinta Dempsija, SAD je kroz ciklus za Svjetsko prvenstvo 2022. prošao koristeći pristup „napadač po komitetu“, odnosno bez jasno definisanog glavnog špica“. Zato je pravi preokret i veliki uspeh bio trenutak kada se Folarin Balogun odlučio za zemlju svog rođenja pre nego za Englesku i Nigeriju - napadač ponikao u Arsenalu, čija vrednost na tržištu transfera prelazi 40 miliona dolara.
Balogun je vrstan realizator, sa sjajnim kretanjem koje mu omogućava da pobegne čuvarima i lagano trese mreže, ali i sa sposobnošću da se brzo okrene i uputi udarac sa gotovo bilo koje pozicije unutar 20-ak metara od gola, pod uslovom da dobije pravu loptu. Njegova forma u Monaku je varirala, ali je ovog proleća bio u uglavnom dobroj seriji. On je velika opasnost po protivnike u dresu sa brojem 20 reprezentacije SAD, nastavljajući niz koji su pre njega gradili Brajan Mekbrajd i mladi Lendon Donovan.
Heroj iz senke
Osim potencijalno Tajlera Adamsa, nijedan igrač u ovom sastavu SAD nije toliko nezamenljiv kao Kris Ričards. Osvajač FA kupa sa Kristal Palasom 2025. godine, Ričards je najsigurnija opcija u poslednjoj liniji nacionalnog tima, moderan centralni bek sa sjajnim defanzivnim procentima, kako na zemlji tako i u vazduhu, koji uz to poseduje raspon pasova neophodan za učešće u izgradnji napada.
Njegovi klupski nastupi uglavnom su ostali u seni Marka Gehija sve do njegovog odlaska; slično tome, partnerstvo s Timom Rimom bilo je potcenjena snaga ekipe tokom većeg dela ovog ciklusa. Nekoliko pouzdanih partija ovog leta moglo bi inspirisati novu generaciju da više ceni umetnost defanzivne igre.
Verovatna startna postava
(3-4-2-1): Friz – Mekenzi, Ričards, Rim – Dest, Adams, Mekeni, A. Robinson – Tilman, Pulišić – Balogun.
Šta očekivati od navijača?
Optimizma je vrlo malo nakon katastrofalnog martovskog prozora, što je dodatno začinjeno osećajem navijača da im se „dere koža s leđa” zbog modela formiranja cena za ovo Svetsko prvenstvo. Cene su zapravo toliko astronomske da je teško garantovati sličnu podršku kao na prethodnim turnirima, koji su imali daleko pristupačnije uslove. Četvorocifrena početna cena ulaznica mogla bi da utiče na moral na tribinama, uz znatno veći pritisak da se opravda toliki trošak.
Ostatak priče već dobro znate: crvena, bela i plava boja, skandiranje „U-S-A! U-S-A!“ na sve strane, i gomila navijača kostimiranih u heroje iz Američke revolucije i beloglave orlove.
Šta je ulog?
Dok je domaćinstvo Svetskog prvenstva 1994. godine pokrenulo interesovanje ove nacije za fudbal, na 2026. godinu se gledalo kao na odskočnu dasku sa koje će ovaj sport skočiti do još veće popularnosti. Domaće lige su svoje srednjoročne i dugoročne planove sinhronizovale sa ovim letom, nadajući se da će maksimalno povećati domet do novih navijača. Ako publika ne pohrli na stadione (ponovo: ulaznice su suludo skupe) kako bi potom otkrila i svoje lokalne klubove, neki strahuju od osipanja i gubitka interesa među investitorima.
Što se tiče momaka na terenu: eliminacije u osmini finala 2010, 2014. i 2022. godine ostavile su nacionalni tim bez plasmana u četvrtfinale još od 2002. godine. Nekada najavljivana kao potencijalna „zlatna generacija“, ova ekipa bi dalekim dometom na turniru ispravila sve propuste iz ovog promenljivog ciklusa i opravdala Poketinovu ogromnu platu. U suprotnom, navijači će jedva čekati da se okrenu sledećoj generaciji, u nadi da će konačno postati istinski član svetske top 10 elite.
