Španija

Veći deo medijske pažnje neizbežno je usmeren na Barseloninog Lamina Jamala, čija su mašta, kreativnost i ličnost transformisale napad Španije u ubojitu silu. Njegov partner u „zločinu”, Niko Vilijams, podigao je formu u poslednjim nedeljama sezone u Atletik Bilbau. Ova dva krila bila su pravo otkrovenje na Evropskom prvenstvu 2024. godine, ubrizgavši svežinu u tim koji i dalje dominira u posedu lopte. „Da li mislimo da smo favoriti? Da. Da li možemo da osvojimo Svetsko prvenstvo? Da. Ali to nam ništa ne garantuje“, izjavio je De la Fuente.

Kvalitet pršti na svim pozicijama u timu koji će se u grupnoj fazi sastati sa Urugvajem, Saudijskom Arabijom i Zelenortskim Ostrvima. De la Fuente ima takozvane slatke muke na golu, gde standardnog broja jedan Unaija Simona žestoko pritiskaju David Raja i Žoan Garsija, koji na turnir stižu nakon odličnih sezona u Arsenalu i Barseloni. U odbrani je ponovo pozvan Erik Garsija, koji je postao jedan od Barsinih najpouzdanijih defanzivaca, kako sa loptom u nogama, tako i bez nje. Sredina terena i dalje je dragulj u španskoj kruni, sa tehničarima kao što su Pedri, Gavi i Martin Zubimendi koji oličavaju stil igre zasnovan na posedu i kontroli, a da ne pominjemo vanserijski kvalitet Rodrija i Fabijana Ruiza.

Kada se na to dodaju lucidnost Lamina i Vilijamsa, kao i golgeterski instinkt Mikela Ojarzabala - napadača koji pogađa u ključnim trenucima - a koje podržavaju Feran Tores i Borha Iglesijas, golovi ne bi trebalo da budu problem za tim koji je postigao 21 pogodak na šest kvalifikacionih mečeva, uz pet pobeda i jedan remi. De la Fuente ima savršen spoj mladosti i iskustva, nestvarnog talenta i zrelosti, kao i čiste ambicije.

Selektor

Luis de la Fuente je pretvorio Španiju u žestoko takmičarski nastrojen i ujedinjen tim. Njegov stil igre kombinuje tradicionalni fudbal zasnovan na posedu lopte iz proteklih decenija sa direktnijim pristupom i taktičkom fleksibilnošću. Bivši selektor mlade reprezentacije (do 21 godine) poznat je po svojim komunikacionim veštinama i upravljanju ljudima, čime stvara zdravu i konkurentnu atmosferu unutar grupe. Odveo je „Crvenu furiju” do njihove treće titule prvaka Evrope 2024. godine uz briljantan fudbal, a ovog puta se nije plašio da donese neke krupne odluke za sastav za Svetsko prvenstvo - pošto prvi put u istoriji nije izabrao nijednog igrača Real Madrida.

„Ne gledam da li dolaze iz jednog ili drugog kluba. Svi su oni igrači Španije“, izjavio je De la Fuente.

Zvezda tima

Lamin Jamal biće u centru pažnje na svom prvom Svetskom prvenstvu. Ovaj tinejdžer će proslaviti svoj 19. rođendan 13. jula, dan pre nego što počnu polufinalni mečevi, a ipak, njegov neizmerni talenat znači da će na svojim plećima nositi nade čitave nacije. Lucidno i kreativno, ovo krilo igra kao da je na običnom terminaru sa drugarima, ali je već postao prirodni lider unutar nacionalnog tima. Odigrao je veliku ulogu u trijumfu na Evropskom prvenstvu 2024. godine, a sada stupa na svetsku scenu. Problem sa mišićem uticao je na kraj njegove sezone u Barseloni, ali niko ne sumnja u njegovu sposobnost da pruži maksimum pod pritiskom na najvećoj pozornici.

Igrač na koga treba obratiti pažnju

Viktor Munjoz je bio iznenađenje na spisku Luisa de la Fuentea. Ovaj 22-godišnji krilni fudbaler iza sebe ima sezonu u kojoj je doživeo igrački procvat u Osasuni, nakon što je napustio Real Madrid, koji i dalje ima 50% prava na njegov ugovor. Sa zabeleženom brzinom od 35 km/h ove sezone, on je jedan od najbržih igrača u La Ligi i pravi izuzetno opasne utrčavanja iza leđa odbrane. Kao direktan dribler, Munjoz bi ovog leta mogao da napravi ozbiljnu razliku ulazeći sa klupe za Španiju. Postigao je gol već na svom debiju za reprezentaciju u martu, u pobedi protiv Srbije rezultatom 3:0.

Heroj iz senke

Erik Garsija retko kada puni novinske naslove. Bivši igrač Mančester Sitija tiho je radio svoj posao u Barseloni i postao ključna figura u timu Hansija Flika zahvaljujući svojoj inteligenciji, pozicioniranju i smirenosti prilikom iznošenja lopte iz zadnje linije. Ovaj 25-godišnjak je igrački sazreo i izrastao u pravog organizatora igre, koji često diktira tempo sa pozicije štopera ili čak iz veznog reda. Pouzdan i konstantan, Garsija sada ubira plodove svog rada: ovo mu je prvi poziv u reprezentaciju Španije još od 2022. godine. „Od tada sam morao mnogo da radim, bez ikakve buke, kako bih bio bolji“, kaže on.

Verovatni sastav

(4-3-3): Simon - Poro, Kubarsi, Laport, Kukurelja - Fabijan Ruiz, Rodri, Pedri - Jamal, Ojarzabal, Vilijams.

Šta očekivati od navijača?

Navijači Španije često putuju na velika takmičenja u ogromnom broju, privučeni atraktivnim stilom igre svog tima i nedavnim uspesima. Na tribinama se neretko mogu videti pristalice obučene kao matadori ili kako vijore španske zastave sa motivom bika. Iako to ne predstavlja svu raznolikost i diverzitet zemlje u celini, reč je o simbolima koji prate nacionalni tim i čine deo opšteg prepoznatljivog imidža. Manolo „el del bombo” (čovek sa bubnjem) bio je neizostavan deo svakog prvenstva, a nakon njegove smrti prošle godine, španski navijači i dalje udaraju u bubnjeve njemu u čast.

Odnos sa SAD/Trampom?

Onosi između Španije i Sjedinjenih Američkih Država trenutno nisu dobri. Socijalistički premijer Pedro Sančez bio je jedan od najglasnijih protivnika rata Donalda Trampa u Iranu i odbio je da mu ustupi vojne baze u Španiji za izvođenje napada. U znak odgovora, Tramp je izjavio da je „Španija ispala užasna” i zapretio prekidom trgovinske razmene. Ipak, ovaj konflikt neće umanjiti entuzijazam navijača koji putuju na prvenstvo, a ni igrači ni fudbalski savez nisu komentarisali političku situaciju. Sa druge strane, bilo je pritužbi na cene ulaznica i troškove putovanja, a prisutna je i velika uzdržanost i negodovanje javnosti zbog nastavka američkog angažmana u Iranu i njihovog savezništva sa Izraelom u Gazi.