Uzbekistan

Prva faza kvalifikacija bila je laka, gde su u grupi od četiri tima eliminisali Turkmenistan i Hong Kong, uz dva remija protiv Irana. Druga faza je takođe bila povoljna, jer je Uzbekistan izbegao gigante poput Japana, Južne Koreje i Australije, dok su gostujuće utakmice bile relativno blizu. Izuzetak je bilo gostovanje Severnoj Koreji, koje je odigrano u Laosu, a tim je stigao čarter letom. Tokom obe faze kvalifikacija, „Beli vukovi“ su izgubili samo jednu od 16 utakmica, uz poraz od 3:2 u Kataru, dok su sva četiri susreta protiv Irana završena remijem. Utkir Jusupov, prvi golman tima, dao je značajan doprinos istorijskom plasmanu, odbranivši penale u oba meča protiv Severne Koreje.

Pogoršanje zdravstvenog stanja Kataneca tokom kvalifikacija iznenadilo je sve, zbog čega Slovenac nije mogao da leti za Taškent na pojedine mečeve. Katanec je u leto 2024. godine izjavio da se nikada neće vratiti ako napusti tim treći put iz zdravstvenih razloga, da bi na kraju podneo ostavku u januaru 2025. godine. Zamenio ga je Kapadze, koji je prethodno vodio olimpijski tim Uzbekistana do Pariza 2024. godine, po prvi put u istoriji. Katanec je tada rekao da je njegov naslednik „završio obrok koji je on počeo da priprema“.

Nakon obezbeđenog mesta na Svetskom prvenstvu, fudbalski savez Uzbekistana planirao je dovođenje stranog trenera. Kanavaro je izabran između nekoliko kandidata i potpisao je dvogodišnji ugovor. „Srećan sam što sam dobio ovu priliku, to je velika čast. Nisam došao ovde da promenim sve, već da nastavim posao koji je započet“, izjavio je kapiten šampionske generacije sa Svetskog prvenstva 2006. godine, na dan svog dolaska prošle godine, nekoliko meseci nakon što je plasman bio osiguran.

Selektor

Fabio Kanavaro je tokom svoje igračke karijere nastupio na ukupno 18 utakmica na svetskim prvenstvima 1998, 2002, 2006. i 2010. godine, pri čemu je 2006. godine u Nemačkoj podigao trofej. On je po broju nastupa za reprezentaciju Italije drugi samo iza Đanluiđija Bufona, koji je zabeležio 176 utakmica. Ipak, on nije postigao značajne rezultate kao trener. Tokom četiri godine na čelu Gvangdžu Evergrandea osvojio je samo jednu titulu u kineskoj Super ligi, dok je njegov mandat na mestu selektora Kine trajao svega dve utakmice. Nakon toga usledili su kratki periodi u Beneventu, Udinezeu i Dinamu iz Zagreba. „Odigrao sam mnogo utakmica na terenu gde sam mislio da sam dao sve od sebe“, rekao je Kanavaro. „Ali nakon što sam okačio kopačke o klin i započeo trenersku karijeru, shvatio sam da se 90 minuta na terenu nikada ne može uporediti sa životom trenera“.

Zvezda tima

Abdukodir Khusanov je ubedljivo najprepoznatljivije lice uzbekistanskog tima, kao prvi igrač te zemlje koji je nastupao u Ligi šampiona, Premijer ligi ili Ligi 1. Njegov otac, Hikmat Hošimov, takođe je igrao na poziciji centralnog defanzivca. Sa 17 godina, Khusanov je otišao u beloruski Energetik-BGU Minsk, gde je mogao samo da trenira pošto stranim igračima nije bilo dozvoljeno takmičenje do punoletstva. Prisećajući se tog perioda, on navodi da je patio odvojen od roditelja, da je često imao tri treninga dnevno i da su zimi sami čistili teren od snega pre početka treninga. Tokom 2023. godine, nakon što je osvojio Azijski kup za igrače do 20 godina i zabeležio prvi nastup za seniorski tim, angažovao ga je Lans. U roku od 18 meseci, ovaj stidljivi mladić našao se u Mančester sitiju, za koji Pep Gvardiola kaže da je „vrhunsko pojačanje“ jer je izuzetno poslušan, uvek dobro trenira i daje 100% svojih mogućnosti. Ovaj 22-godišnjak je ove sezone osvojio FA kup i Liga kup.

Igrač na kojeg treba obratiti pažnju

Behruz Karimov, rođen 2007. godine u regionu Namangan, oduvek je bio nestrpljiv da napreduje. Iako fudbal igra od svoje šeste godine, u srednjoj školi je bio odbijen od strane tima Navbahor za igrače do 19 godina jer je bio premlad, što ga je motivisalo da dokaže da su godine samo broj. Prošla godina bila je sjajna za ovog tinejdžera na poziciji desnog beka: u martu je debitovao za Surhan u uzbekistanskom prvenstvu, u oktobru je postigao svoj prvi gol, a prošlog januara, sa 18 godina, učestvovao je na Azijskom kupu za igrače do 23 godine, postigavši pogodak protiv Južne Koreje, nakon čega je ubrzo usledio i prvi poziv u seniorsku reprezentaciju. Nakon što je u aprilu slomio prst na nozi igrajući za Surhan, morao je na operaciju, ali se oporavio na vreme za Svetsko prvenstvo. Pre godinu dana, ovaj 18-godišnjak o ovome ne bi ni sanjao, a iako je nakon povrede bio veoma depresivan, podrška ljudi oko njega pomogla mu je da se brže vrati na noge.

Heroj iz senke

Dostonbek Hamdamov je nastupao za Uzbekistan u svim mlađim kategorijama, počevši od osvajanja Azijskog kupa za igrače do 16 godina 2012. godine, pa sve do ponavljanja istog uspeha na turniru za igrače do 23 godine 2018. godine. Nakon briljantnih nastupa za Bunjodkor, Hamdamov, koji je 2015. godine proglašen za najboljeg mladog igrača Azije, prešao je 2018. godine u ruski Anži iz Mahačkale, ali je za taj klub odigrao samo devet utakmica. Po povratku kući u Pahtakor, ovaj krilni fudbaler je osvojio pet ligaških titula i tri kupa Uzbekistana tokom dva mandata u klubu. Nakon perioda u kojem nije bio u planovima nacionalnog tima, Hamdamov je ponovo stekao poverenje selektora od kada je Fabio Kanavaro na čelu reprezentacije.

Verovatna startna postava

(5-2-3): Jusupov – Alijanov, Ešmurodov, Husanov, Ašurmatov, Nasrulajev – Šukurov, Hamrobekov – Fajzulajev, Šomurodov, Urunov.

Šta možemo očekivati od navijača?

Uzbekistanski navijači su prvi put otputovali na jedno globalno fudbalsko takmičenje 2024. godine, kada su stigli u Pariz na Olimpijske igre. Bez obzira na to u koju zemlju putuju, za sobom ostavljaju samo dobar glas, jer nasilje i neredi nisu deo njihovog karaktera. Njihova najpoznatija pesma glasi: „Došli su Timuridi, došli su Baburidi“. To znači da su stigli potomci Timura i Babura, dvojice graditelja carstava u Centralnoj Aziji, što šalje poruku da su ozbiljni u svojim namerama.

Kakvi su odnosi sa SAD/Trampom?

Predsednici Uzbekistana i Sjedinjenih Američkih Država sastajali su se nekoliko puta poslednjih godina, a njihovi odnosi su srdačni. Donald Tramp je tokom susreta u Vašingtonu u februaru 2026. godine izjavio: „Šavkat Mirzijojev je moj prijatelj“. Tom prilikom, Tramp je dodao da, iako Mirzijojev ima jedno od najtežih imena u istoriji, to nije važno, ističući da Uzbekistan napreduje i da između dve zemlje nema nikakvih problema, uz napomenu da svaki put kada ga vidi, odnosi su dobri. U novembru prošle godine, Mirzijojev je poručio Trampu: „U Uzbekistanu vas zovemo predsednikom sveta“.